Из историје новинарства у Свилајнцу

Први локални лист у Србији покренут је 1871.године

        Законом од 29 јуна 1866. године који је потписао кнез Михаило Обреновић Свилајнац је са још двадесет и једним местом проглашен за варошицу. Свештеник Јован Шарић, по доласку на службу у Свилајнац покренуо је 1871. године први локални лист у Србији „Ресавски поштоноша“. Само пет године после проглашења за варош штампан је лист информативног карактера са сатиричним рубрикама „Разговор Туге и Вуге“ и „Наше домаће ствари“. Претпоставља се да се угасио после две године излажења због недостатка финансијсјих средстава.

          Група интелектуалаца у Свилајнцу поново је 1991. и 1992. године обновила „Ресавског поштоношу“. Због велике инфлације лист, који је био више књижевнпг него информативног карактера, престао је са излажењем. Трећи живот лист је доживео 2005.године када је његово поновно излажење покренуо тадашњи „Информативни центар“ општине. До гашења Информативног центра 2007. године лист је излазио месечно и периодично.

          Насилним и неовлашћеним избацивањем на улицу од стране општинске комисије 2008. године лист је периодично излазио. Том приликом уништена је архива, фотографије, текстови и одштампани примерци. Овакав пример бруталности према медију који би требао да буде понос општине није забележен у новијој историји новинарства.

          Група ентузијаста из Свилајнца од 2015. године покренула је интернет издање које и данас извештава о актуелностима из Ресаве и шире, а читалачку публику, осим у Сбији, има од Аустралије до Америке. Објављено је на хиљаде текстова, фотографија и видео записа. Став појединаца из општине према концепцији листа и редакцији се није променио. Није на списку медија који се позивају на поједине догађаје у општини, а помињан је само у негативном контексту због објављивања сатиричних текствова. Струковна удружења Независно удружење новинара Србије и Удружење новинара Србије подржали су писање „Ресавског поштоноше“, и осудили су нападе и грубо вређење новинара. О значају „Ресавског поштоноше“ за историју и развој новинарства у Србији објављивани су текстови у књигама и часописима.

          Тако је Др Михајло Бјелица у књизи „Два века новинарства у Србији“, објавио прикупљене податке о покретачу листа свештенику Јовану Шарићу и „Ресавском поштоноши“. Текст из књиге преносимо у два наставка:

          Паушалне и неаргументоване оцене о писању „Ресавског поштоноше“ од стране појединаца неће спречити уредништво да се придржава кодекса новинарства. Сви медији, нарочито локални заслужују једнак третман општинских власти јер су они представници народа, а не издвојенa елита.

Наставиће се…

Р. Ђ.