У Основној школи ,,Јован Јовановић Змај“, после реновирања зграде школе у Црквенцу 2017. године нестале су уметничке слике које су урађене на ликовној колонији „Црквеначка палета“ и поклоњене школи. Слике су годинама красиле зборницу. Невероватна је чињеница, да је и између осталих, „нестао“ портрет Димитрија Катића, који је основао школу у Црквенцу 1870. године, за напредак и писменост поколења. Видео је даље од других, био цењен и поштован као добар домаћин у свом селу, а 1891-92. године је био и председник Скупштине Србије. Његова унука, професорка Радмила Катић, завршила је на Сорбони француски језик и књижевност, а радила је Београду од 1970. године када је поклонила портрет свога деде на стогодишњицу школе, у знак обележавања великог јубилеја. Био је то портет 70х50 центиметара, уље на платну, аутора Ивана Генералића, велике уметничке вредности. Слика је стајала у зборници школе и није дочекала стопедестогодишњицу рада школе, која данас тужно изгледа без ње. Слика „Школско звоно“, уље на платну 100х60 центиметара, групе аутора урађена је и поклоњена школи 2006. године. Друга слика „Звоник“, урађена од стране ресавских уметника на платну величине 80х50 центиметара, такође је дарована школи.

Графика, цртеж рад „Школа у простору“, уметнице Миме Тошић рађена је на лицу , 6ох50 центиметра, и уручена колективу школе.


Скица, Ситуациони план „Стање, изглед школе и дворишта“, формат 90х50 центиметара из 1908.године коју је урадио ђак школе, професор Др Станиша Костић, на основу сећања, је уобличена на картону од стране уметника као вредан поклон и документ за будуће генерације ђака. Са овим сликама нестала је и велика челична каса од 500 килограма која је била служила генерацијама учитеља школе, коришћена за чување докумената и историје постојања школе. Са собом је однела и део сећања и успомена генерација. Нема је у углу зборнице где је била на вечној стражи. Без трага! Да ли су нестанак вредних реликвија надлежни руководиоци школе пријавили надлежним органима, да се спроведе истрага и утврди одговорност? Свакако је требало покренути истрагу која се тиче нестанка портрета Димитрија Катића, који је од непроцењиве вредности за школу у Црквенцу?
Ово је свакако непоштовање дародавца, његове унуке професора Радмиле Катић, која је 1970. године заветовала учитеља Драгутина Павловића – Цају, управника школе, која је тада носила име „Димитрије Катић“, да га пази и чува за поколења.
Да ли су учитељи пали на задатку?
Данас зборница тужно зјапи без портрета Димитрија, који ју је красио 50 година.
Овакво понашање у школи у Црквенцу, према вредним уметнинама и стварима, није примерено образовној установи. Надамо се да ће одговорни предузети мере да се вредни предмети врате школи и будућим генерацијама.
Разочаране генерације ђака и учитеља школе
- Положени венци у Црквенцу поводом устанка против фашизма - 10/07/2024
- Анастасија Обреновић ниже медаље - 24/06/2024
- Додељена спортска опрема фудбалским клубовима - 24/06/2024

Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.