ГОДИШЊИЦА СМРТИ НАРОДНОГ ХЕРОЈА ЛАЗЕ СТОЈАНОВИЋА

ГОДИШЊИЦА СМРТИ НАРОДНОГ ХЕРОЈА
ЛАЗЕ СТОЈАНОВИЋА

Деветог фебруара обележава се годишњица смрти Лазе Стојановића јединог народног хероја са подручја Доње Ресаве из Другог светског рата.

Лазар Стојановић је рођен у Кушиљеву 1901. године. Школовања које је започео у родном селу прекинуо је Први светски рат. Са непуних петнаест година преживео је албанску голготу и остатак рата провео је са другом српском децом у избеглиштву у Марсеју. По завршетку рата вратио се у домовину. У Сарајеву је завршио школу за резервне официре. Са чином резервног потпоручника радио је као командир жандармеријске станице у Беранама. Због неподобности у служби лишен је чина и пензионисан 1931. године. Затим је радио на Савском пристаништу као обалски радник али је због активности на организовању штрајкова отпуштен и са тог посла. Био је присталица побољшања положаја радника и симпатизер Комунистичке партије Југославије чији је члан постао 1936.године.

После слома југословенске војске у Априлском рату, Лаза није признавао окупацију и активно је учествовао у оснивању Ресавске партизанске чете чији је најпре био политички комесар, а потом и командир.

Током јесени 1941.године у земљи је почео грађански рат. Лаза Стојановић је постављен за команданта партизанских акција ресавско-млавског подручја, а после заједничких акција и ослобођења Петровца на Млави за командира Другог батаљона
Пожаревачког одреда.

Крајем новембра 1941. партизани су били поражени на Кадињачи,па се партизански покрет повукао у Босну. Локалне партизанске чете деловале су сада самостално. У таквим околностима Лаза Стојановић је имао трагичну судбину.

Почетком фебруара 1942.године дошао је са групом бораца у Кушиљево. Обишао је на кратко родну кућу и кренуо је према Морави. За његов боравак у Кушиљеву се сазнало и одмах је организована потера. Потера је сустигла Лазу у једној колиби у потесу Шљивовача.После дуже борбе Лаза је рањен и заробљен 2.фебруара 1942.године. Пребачен је у Свилајнац,где је у згради начелства спровођена истрага током које је рањени Лаза додатно мучен.

У таквим условима жандарми су Лазу Стојановића, који је већ био на издисају, обесили у рано јутро 9.фебруара 1942.године на стубу крај куће Исаковића (данас зграда библиотеке). Тело је стајало окачено неколико дана да би присталице борбе против окупатора биле додатно застрашене. Ипак, ослободилачки покрет је победио и земља је ослобођена крајем 1944.године. Због свог доприноса у борби за слободу Лаза Стојановић је проглашен за народног хероја Југославије 27. новембра 1953.године.

У Свилајнцу је некада име народног хероја Лазе Стојановића носила касарна, гимназија и трг. Данас нас на Лазино дело подсећа његова биста и стуб са клином о који је обешен у близини зграде библиотеке. Поштоваоци лика и дела Лазе
Стојановића ту се окупљају на годишњицу његове смрти, одају му почаст и преносе у наслеђе млађим генерацијама неговање слободарских традиција које су својствене српском народу.

Ивица Васић, проф.историје

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019