Сећања на Лазара – Лазу Стојановића народног хероја из Ресаве

Сећања на Лазара – Лазу Стојановића народног хероја из Ресаве

Ни после 76 година не бледе сећања на команданта Ресавске партизанске чете кога су жандарми обесили на бандеру код садашње зграде библиотеке у Свилајнцу фебруара 1942.године.

Општински одбор Социјалистичке партије Србије и чланова борачких организација положили су венац на бисту Лазара Стојановића која се налази у непосредној близини места где је обешен. Некада је трг око Парка европског пријатељства носио његово име, а данас носи назив Трг Хероја.
У Лазином родном селу Кушиљеву, код Свилајнца, улица у којој се налази његова кућа носила је његово име. Данас је то улица Вука Караџића.

И кућа Лазе Стојановића је запуштена и прокишњава.

Такође је запуштена и кућа позната као читаоница на којој се налазе табле палих бораца из Кушиљева у Првом и Другом светском рату. Село је дало пуно живота за слободу отаџбине, а за младе генерације неопходно је сачувати сећања на храбре преткекако би знали да поштују и негују слободарске традиције нашег народа.

Забележили смо и сећање Максима Лазеревића из Бобова који је са 17 година отишао у партизане. Као петнестогодишњак запамтио је да је Лаза долазио у Бобово. Описује га као наочитог, озбиљног и цењеног човека. Окупљао је борце за Ресавску партизанску чету и испољавао је организационе способности. Иако ће ускоро Максим напунити 90 година бистрог је ума и сећања.

Ратовао је у Источној Босни и истиче да је на Сутјесци много партизана страдало од четника који су по правилу нападали заједно са Немцима. Несхватљиво му је да се данас тражи рехабилитација оних који су били слуге окупаторима.

Називи улица и тргова се мењају, а задње две деценије мењани су називи појединих улица и по неколико пута. Нова власт нови називи. Ако не чувамо наслеђе како ћемо пред младе. Историју, културу,језик и традицију нико нам не може узети осим нас самих.

Р.П.

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019