У ресавском селу Црквенцу обележена два јубилеја

У ресавском селу Црквенцу обележена два јубилеја
120 година од оснивања земљорадничке задруге
88 година оснивања винарског подрума

На пригодан начин у ресавском селу Црквенцу полагањем цвећа на спомен бисту Димитрија Катића, оснивача прве земљорадничке задруге у Ресави 31.марта 1897. године ( после три године од оснивања прве задруге у Србији у селу Вранову код Смедерева) евоциране су успомене на задругара и председника скупштине Србије у два мандата.

На овај начин обележена је 120.годишњица од првих дана оснивања задруге која је дала велики допринос развоју села. У то време ангажовањем мештана и Димитрија Катића изграђена су два задружна дома, а такође и прва зграда основне школе у Црквенцу. Све је то утицало да су црквенчани до данас познати као добри воћари, виноградари, ратари и сточари. Примере оснивања првих задруга у Србији брзо су се ширили и у другим крајевима. Димитрије Катић је био и један од оснивача Српског пољопривредног друшта, а после његове смрти установљена је Катићева награда за успехе у сточарству и Катићева споменица за успехе у пољопривреди. Он је у то време био ауторитет у Србији као народни трубун.
Пригодан скуп одржан је и поводом 88. година од оснивања винарског подрума ( 1. априла 1929.године), јер у то време у Црквенцу и околини било око три хиљаде хектара под виноградима. На овим скуповима успомене на то време, задругаре и Димитрија Катића, евоцирао је Мирољуб Спасојевић секретар скупштине Удружења вођара и виноградара „Димитрије Катић“ у Црквенцу. Присутни ће предложити да се на згради основне школе у Црквенцу, која је раније носила његово име, а сада је подручно одељење Основне школе „Јован Јовановић Змај“ , постави спомен плоча са именом Димитрија Катића који је њен оснивач. Такође је утврђено да се обнови прошлогодишњи захтев општини Свилајнац за подизање споменика једном од најугледнијих Ресаваца и једином председнику скупштине Србије, до сада из Ресаве.

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019