Сећање на народног трибуна из Ресаве

Сећање на народног трибуна из Ресаве
Димитрија Катића ( 1845-1899)

Народни трибун из овог краја, после завршетка трговачке школе у Београду вратио се у Црквенац и већ 1870.године ово село је добило школу. Својим личним примером Катић је показао како треба радити у пољопривреди. Био је председник народне скупштине Краљевине Србије 1891 и 1892.године. На његову иницијативу 1897. основана је прва Земљорадничко-кредитна задруга у Ресави са 35 домаћина. Катић је покренуо удруживања сељака што су мештани прихватили и основали су Виноградарско-воћарску и сточарску задругу. Због вредних мештана село је названо „Задружно село Црквенац“.

У част сећања на славног претка за 21.јун је организована манифестација са следећим програмом:
После полагања венца на спомен бисту Димитрија Катића испред основне школе у Црквенцу, отвориће се изложба „120 година задруграства у Ресави“. У Подруму „Навип“ у стечају оптпочеће са радом 21. Међународна ликовна колонија „Црквеначка палета“.
Изложба слика „20 година ликовне колоније „Црквеначка палета“ биће одржана у згради некадашње Општине Црквенац.
Српску драму посвећену великом рату 1912-1918. Театар „Ресава“ из Деспотовца извешће у парку „Црквеначке општине“. Биће то прилика да се још једном ода пошта црквеначким ратницима, а имена 77 погинулих прочитаће глумци.
Једнодневни програм који почиње од 9 и 30 полагањем венца, завршава се у 20 часова концертом КУД-а „Димитрије Катић“ из Црквенца.
Организатори, Удружење воћара и виноградара „Димитрије Катић“ Црквенац, Удружење добровољаца, чланова породица и поштовалаца 1912-1918 „Стеван Синђелић“ Свилајнац, Подрум „Навип“ Црквенац, Месна заједница Црквенац и фамилија Димитрија Катића позивају породице славних предака и све заинтересоване да присуствију овој манифестацији.

 РП

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019