Сећање на Димитрија Катића ( 1845-1899)

Сећање на Димитрија Катића ( 1845-1899)

На дан рођења народног трубуна из Ресаве 21.јун положено је цвеће на спомен бисту Димитрија Катића, која се налази у дворишту основне школе у Црквенцу која је носила његово име.

Цвеће су положили бивши радници и пензионери Подрума „Навип“ Црквенац, представници Удружења воћара и виноградара „Димитрије Катић“ као и фамилија Катић. У име директних потомака цвеће су положили Кристина и Жарко Катић. Била је ово прилика да се ода почаст великом предку који је заслужан за развој Црквенца, Свилајнца и Ресаве.

Народни трибун из овог краја, после завршетка трговачке школе у Београду вратио се у Црквенац и већ 1870.године ово село је добило школу. Својим личним примером Катић је показао како треба радити у пољопривреди. Био је председник народне скупштине Краљевине Србије 1891 и 1892.године. На његову иницијативу 1897. основана је прва Земљорадничко-кредитна задруга у Ресави са 35 домаћина. Катић је покренуо удруживања сељака што су мештани прихватили и основали су Виноградарско-воћарску и сточарску задругу. Због вредних мештана село је названо „Задружно село Црквенац“.

У част сећања на славног претка за 21.јун је организован концерт Културно уметничког друштва „Димитрије Катић“ са припремним, дечијим и првим ансамблом. Биће приказан и документарни филм о Црквенцу и Димитрију Катићу, а наступиће и изворна група „Димитрије Катић“. Програм ће се извести на летњој позорници у парку код месне заједнице у вечерњим часовима.

РП

https://www.facebook.com/postonosa/posts/1906476986278937

https://t.co/kCgwCla4yO https://t.co/34LitQGCuE

— resavski postonosa (@resavskipostono) June 21, 2017

https://plus.google.com/108362945296140889493/posts/isZJojxD1AV

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019