Манастир Копорин са Црквом Светог Стефана

           Православни манастир Копорин припада Епархији браничевској Српске православне цркве. Налази се на ободу разуђеног градског насеља Велике Плане при граничном појасу са Смедеревском Паланком. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

           Манастирска црква подигнута је за време владавине деспота Стефана (1389–1427) уз чији портрет је сачуван натпис са титулом деспота коју је Стефан Лазаревић стекао после битке код Ангоре 1402. године. О ктитору као и о времену подизања храма нема података. Била је у рушевном стању до 1880. године када је почела прва обнова и дозидана јој је припрата. Касних педесетих и током шездесетих година 20. века рађена је конзервација архитектуре и живописа.

            Велика обнова Браничевске епархије у другој половини 20. века почиње са епископом Хризостомом, који је на трон епископа браничевских устоличен 1952. године. Великим пожртвовањем и мисионарском делатношћу (између осталог, био је дугогодишњи уредник својевремено многочитаног Православног мисионара), владика Хризостом увећава монаштво и обнавља манастире. Већ 1953. године цело копоринско братство владика Хризостом премешта у манастир Тумане, а у копорински манастир доводи младе и образоване монахе.

           Један од најбитнијих догађаја за новију судбину манастира била је владикина одлука о претварању Копорина у женски манастир. Године 1958. у Копорин долазе девет монахиња из манастира Ћелије код Ваљева.

Конак манастира.

              Приликом замене подних плоча у храму у току 1977. године, у северозападном углу брода цркве, испод фреске на којој је приказан Деспот Стефан, пронађене су мошти које су биле на дну гробнице. Након детаљног антрополошког и палеопатолошког прегледа, који је извршио познати антрополог из Лондона Србољуб Живановић, закључено је да се ради о моштима Светог деспота Стефана. Касније је, детаљним ДНК анализама моштију пронађених у манастиру Манасија, утврђено да у Копорину ипак није био сахрањен Свети деспот Стефан.

Уређен је прилаз манастиру, стазе као и простори за одмор посетилаца.

Извор: Википедија

Фото: Р. Ђ

СРЕТЕЊСКА ЛИТИЈА ОД БЕОГРАДА ДО ОРАШЦА ДУГА ПРЕКО 70км

         У петак, 14. фебруара, у 19 часова кренула је пешачка литија из Београда, од цркве Светог Марка, у организацији Студентског клуба Правног факултета. Крајњe одредиште литије био је Орашац, место подизања Првог српског устанка, а рута којом се ишло дугачка је преко 70 километара. Благослов овом подухвату студената, средњошколаца и српских родољуба упутио је Патријарх српски Иринеј.

         Ка самом Орашцу запутило се нешто више од 50 људи, док је стотинак грађана испратило ходочаснике до Вождовачке цркве, након чега је литија наставила путем Кумодрашке цркве, Рипња, Раље, манастира Тресије, те 15. фебруара око 21 час стигла у Орашац.

         Мотиви литије били су подршка српском народу и Цркви у Црној Гори, на Косову и Метохији, као и у свим српским земљама, а захтев учесника је био да се раскине уговор из 2014. године на основу којег се дипломатама Мила Ђукановића омогућава смештај у преко 40 српских амбасада. Литија је окончана молебаном у Орашцу, говорима учесника литије у Марићевића јарузи и песмом Сини јарко сунце са Косова, праћеном величанственом бакљадом.

„Изузетно ми је драго због тога што је српска омладина уз српске родољубе кренула на овај изазован пут. Сви смо пошли са истим циљем – да пружимо подршку нашем народу у овом изузетно захтевном периоду, када треба да покажемо јединство и снагу народа. Људи који су спремни да у фебруару по асфалтном путу препешаче више од 70 километара јесу и садашњост и будућност нашег народа. Поносан сам што сам имао ту част да проведем 30 сати са личностима најразличитијих усмерења, занимања, које имају огромно срце и храброст. Имали смо прилику да видимо многобројне природне лепоте које красе нашу Србију, људи су нас срдачно поздрављали док смо пролазили, а домаћини најтоплије дочекивали. Споменуо бих и то да су нас пратила три пса све до Орашца. Један је кренуо још из Кумодража, док су се два придружила у Рипњу. На овом путу смо сви упознали неке нове људе којима ћемо се при будућим сусретима радовати као најмилијима. Да бисмо били спремни да бранимо интересе нашег народа, битно је да осетимо делић онога што је наше претке водило ка успесима. Надам се да ће вам моје фотографије бар мало приближити овај подухват, као и да буђење народа тек почиње.“, поручује Јован Михајловић, фотограф литије и студент Факултета драмских уметности.

ФОТО: Јован Михајловић

Његово Преосвештенство Митрополит Амфилохије поручује студентима Правног факултета

         У писму које је послато на адресу Студентског клуба Правног факултета Његово Преосвештенство Митрополит Амфилохије поручује студентима да “нити Црква има будућност без омладине, нити омладина може у будућност без Бога”.

Студенти Универзитета у Београду

“У овим данима када се Црква у Црној Гори налази на још једном Распећу, када је народ вођен Духом Светим са молитвом у срцу устао у одбрану Светиња, веома нас је обрадовала подршка студената Универзитета у Београду.

Подршком својој браћи, Православним вјерницима у Црној Гори, студенти Београдског Универзитета, међу којима је не мали број држaвљана Црне Горе, доказали су и показали да је главни храм Божији свако људско биће које слави Бога, те да нити Црква има будућност без омладине, нити омладина може у будућност без Бога.

Призивајући Божји благослов на Вас, са жељом да са успјехом наставите своје образовање, као они који су саздани по Образу и подобију Божијем, остајемо са благословом,”

МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ АМФИЛОХИЈЕ

          Велики је дар за студенте Универзитета у Београду ово писмо Митрополита Амфилохија, чувара пећког трона, пред Сретењску литију 14. фебруара и молитвени ход од Београда до Орашца дуг 70 километара. Позивамо грађане Београда да дођу испред цркве Светог Марка у 18 часова у петак 14. фебруара и испрате српску омладину која ће корачати у знак подршке Цркви и српском народу у Црној Гори и на Косову и Метохији.

Из историје Свилајнца

         Према легенди старо село је било у Великим Ћелијама, где се годинама наилазило на стари новац и крхотине посуђа. Народ зна и за предање о великом камену на Врланском Хуму који је бацио „врљио“ Марко Краљевић те отуда и име селу. Забележено је и веровање да су ту некада били бунар и подрум кнеза Лазара.

Унутрашњост цркве

         На брду Хум се налази мала црква познатија као „Црквина“ која је посвећена Светом апостолу Томи.

Р. П.

Фото: Д. Обиђановић

 

СВЕТИ КОЗМА И ДАМЈАН

СВЕТИ КОЗМА И ДАМЈАН

Манастир Златенац

СВЕТИ КОЗМА И ДАМЈАН

Захваљујући живописном пејсажу у коме је манастир смештен, као и уређеном прилазу Златенац је веома посећен. Један је од неколико манастира уз Велику Мораву који чине Ресавску Свету Гору. Представљају значајан туристички потенцијал општине Свилајнац.

Р. П.

Паљење бадњака у Чикагу

Паљење бадњака у Чикагу

Читаоци репортери

Паљење бадњака код Српске православне цркве Светог Васкрсења у Чикагу

Паљење бадњака у Чикагу

Паљење бадњака код Српске православне цркве Светог Васкрсења у Чикагу

Фото: М. Ч.


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107