Српска заједница у Македонији

Српска заједница у Македонији

Месни одбор Битољ

други део

Српска заједница у Македонији

За време Балканских и Првог светског рата у Битољској болници преминуло је око 3200 српских војника и официра. На Војничком гробљу је сахрањен 1321 војник, од којих је велики број погинуо у борбама на Кајмакчалану 1916. године.  Гробље је комплетно реконструисано 1998. године уз помоћ амбасаде тадашње Савезне републике Југославије у Скопљу, Месног одбора Српске заједнице у Битољу, Грађевинског предузећа „Пелистер“ из Битоља као и неколико предузетника.

У сарадњи са тадашњом амбасадом стручњаци из Министарстава културе обе земље надгледали су радове на обнови гробља у Битољу, али и пописивали споменике и спомен костурнице у подножју Кајмакчалана, од којих су неке очишћене од растиња . Тада је ангажован и чувар Војничког гробља у Битољу, који и данас обавља ту дужност.

Гробље је смештено на падини на чијем врху је спомен костурница у коју су смештене мошти страдалих војника и официра. Иза гробља је настањена једна албанска породица која није прихватила да на имање долази алтернативним правцем уз зоолошки врт, већ користи капију и пролаз кроз гробље.  Како се породица проширила повећан је и број кућа у албанском домаћинству и отворен још један путни правац кроз средину војничког гробља.  Нажалост, овај вишедеценијски проблем није решен иако је било обећања локалних власти из Битоља да ће се обезбедити алтернативни правац.

У настојањима да се овај проблем реши неопходно је интензивније ангажовање Амбасаде Србије у Скопљу. У комплексу гробља изграђена је и спомен кућа у којој је требала да буде стална поставка о борбама на овим просторима из времена Балканских и Првог светског рата.  Нажалост и спомен кућа је остала неуређена.  Има још много тога што треба уредити како би се на достојан начин одужили прецима који су животе дали за слободу српских територија.  Амбасада, Српски почасни конзулат у Битољу,  ресорно министарство као и невладине организације требало би обједињено да раде на очувању споменичких комплекса и неговања традиција.

Наставиће се…

Текст и фото: Р.П.

https://twitter.com/resavskipostono/status/1014567245421449216

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019