Правилним одабиром и припремом намерница штитимо организам – Др. Татјана Лаловић – Тоскић

Исхрана и здравље

Шта је, у ствари, брза храна?

         Кад говоримо о здравој исхрани, не можемо а да не поменемо опасности од „брзе хране“. Шта је, у ствари, брза храна? На ово питање има више од једног одговора. Прво што бисте помислили „то је храна спремана на брзину“. Али, има нешто друго што је интересантно у процесу искоришћавања хране коју поједемо. Ради се о брзини којом та унета намирница ослобађа енергију у нашем организму, прецизније, колико брзо подиже глукозу (врста шећера) у крви. Мерењем у експерименталним условима установљено је да једна иста намирница увек на исти начин (истом брзином) подиже глукозу у крви, тако да је та особина за сваку намирницу изражена бројем и назива се гликемијски индекс (ГИ). Што је ГИ намирнице виши, бржи је раст глукозе који та намирница изазива конзумацијом. Овај индекс има распрострањену примену у исхрани дијабетичара, спортиста, реконвалесцената, гојазних, потхрањених и других. На пример, гликемијски индекс глукозе је 100 и зато се даје дијабетичарима који су у хипогликемији (стање у коме глукоза пада испод доње границе, односно испод 4 милимола по литри).

Када смо гладни, почнемо, осим бола у горњем делу трбуха, да осећамо и благу дрхтавицу, главобољу, нервозу. Глад нам не диктира празан желудац, већ пад шећера у крви. Ако смо добро огладнели, наш панкреас (гуштерача, орган смештен иза желуца, попречно уз кичму) је већ припремио добру залиху инсулина тако да чим почнемо да једемо, рефлексно се из панкреаса лучи инсулин чији је задатак да „уводи“ глукозу у наша ткива и да на тај начин даје енергију за кретање, интелектуални рад, физиолошке процесе.

Наравно, у физиологији људског организма (наука о функционисању нашег тела), није баш све тако једноставно, постоје ту још неки параметри, као што су гликемијско оптерећење и инсулински индекс, али о томе други пут.

Ако желимо да не добијамо масно ткиво (баласт) и да имамо довољно енергије током дана (а да не огладнимо брзо), треба да избегавамо намирнице које су на бази белог брашна, белог шећера, масноћа.

За правилну исхрану предлажем рецепт за хлеб који ће вам помоћи да имате дужи осећај ситости током дана.

Рецепт за хлеб

1 кг БРАШНА (МЕШАНО, ИНТЕГРАЛНО 2/3 И БЕЛО 1/3)

4 КАШИКЕ ЉУШТЕНИХ СЕМЕНКИ СУНЦОКРЕТА

4 КАШИКЕ МЛЕВЕНОГ РОГАЧА

1 ПРАШАК ЗА ПЕЦИВО

1 КЕСИЦА СУВОГ КВАСЦА

РАВНА КАШИЧИЦА ШЕЋЕРА (ПО МОГУЋСТВУ СМЕЂИ)

РАВНА КАШИЧИЦА СОЛИ (МОРСКА ИЛИ ХИМАЛАЈСКА)

ДОДАТИ ТОПЛУ ВОДУ, МЕШАТИ КАШИКОМ

НА КРАЈУ ДОДАТИ 2 КАШИКЕ СИРЋЕТА

МАСА ТРЕБА ДА БУДЕ ГУСТА, АЛИ КАД СЕ СУД ОКРЕНЕ, ДА ПОЛАКО КЛИЗИ У ПЛЕХ

ПЛЕХ ВЕЛИЧИНЕ „ЂУВЕЧ ПЛЕХА“ НАУЉИТИ И ПОСУТИ БРАШНОМ (МОГУ СЕ КОРИСТИТИ И ГЛИНЕНЕ ПОСУДЕ ОД КИСЕЛОГ МЛЕКА)

МОЖЕ СЕ ПОСУТИ СУСАМОМ ОДОЗГО

ОСТАВИТИ 15 МИНУТА ПОКРИВЕНО ВЛАЖНОМ КРПОМ, НА ТОПЛОМ МЕСТУ.

ПЕЧЕ СЕ ПОЛА САТА НА 200^о

У ванредним условима, када проводимо знатно време у кући, посветимо се правилној исхрани. На тај начин ојачаћемо организам да се успешније избори са свим изазовима које је ово пролеће донело.

Др. Татјана Лаловић – Тоскић