Несум Трајче ја сум Мир-ча – Сатирична рубрика из 1871.

            Крокодилске сузе рони вечита народна посланица,високе моралне чистоте са народних јасала. Она се борила у свим властима да касаба буде боље место за живљење. За себе, јадо кажу неки. И код необавештеног била је коловођа са колегиницом. Љубав беше кратка, јасле се измакле али кад зашкрипало на локалу жути понудили руку. Наша морална громада улете у фотељу заменице овоме због кога патила. Она вечито за народ, лично доводила министре неимаре који све путове које Марко изорао, посуо ,,ризлом“ без ваљање. Било и обећање да ће да прескоче велику реку код генераловог села. Нов мост за нове гласове на власти, а у ту сврху принета жртва дивља свиња. Министар оправи скелу и постаде почасни грађанин наше вароши на њен лични предлог.

             Да ли те „навучене“ милионе помињаше са говорнице или има још за ових 20 година на јаслама народним из којих зоба ли зоба? Да ли сада на њу дошао ред за одликовање па набраја „мукотрпан“ рад и навучених стотине милиона евра? Колико је ту непроспаваних ноћи било бар за значку ударничку. Макар је опозиција предложила па да им опрости ове комплименте. Није лако бити у свакој власти, наћи интерес и опстати. После, кад се власт променила, јавно се дивила пред камерама тв-цц како се само он сетио да њих „навуче“ у чаршију и подигне Диносаурус Сити за „вјеке и вјеков“. Није га дала за по-часног иначе би комисија за одликовања нови орден склепала, а „Мирча да гу прочита на народ“. Више верује у магије него у молитве, а сиромахе презире. Не сум Трајче, ја сум „Мирча“ који је њу својевремено проценио “да би се и са црним ђаволом удружила да реализује своје циљеве”. Она сад са њим и гледа нас право у очи, безочно са говорнице, збори о поштењу као да ће се убудуће узимати мера за вредност и моралност наше вечите народне посланице, а можда и ситну књигу извезе библиотека о њеним постигнућима и прегнућима. Они јој верују, јер и за њихово ладовање навукла неко милионче. Лично возила и свој „ауто акала“ на скупштинска заседања. Чак и квите за паркинге „приносила“. Не би она узела, ма какви тежачки зној и корицу леба сиротињи. Дневнице нису приказане или их прескакала. Како би вас у очи погледала кад вас сретне јадна не била. Као крпељ се залепила на народна леђа па све тежа и тежа. Нема се ту мере ни образа. Кад оде на летовање сви је љубоморно гледе јер је она лидер у реону. Јако је постала пре-познат-љига. Увек гласовала и била уз скуте власти, борила се да Диносауруси боље и удобније живе, мање да раде, да им се папци не истроше јер више нема школе за поткиваче, сада су на сцени ПО-тказивачи.

Мито и К учитељ