Македонија и избегличка криза

Македонија као и Србија месецима улаже велике напоре,људска, техничка и своја финансијска средства да заштити своје

границе, грађане и помогне бројним избеглицама који су у великом броју преко Турске и Грчке похрлили трасом кроз Македонију и Србију да би се домогли „обећаних“ земаља Европске уније. Таква ситуација је пореметила свокодневни живот грађана, али и повећала непредвиђене трошкове и пражњење ионако слабих државних буџета. Обе државе иако нису чланице Европске уније нека су врста заштите и филтера неподобних миграната у име ЕУ, иако на њихове територије долазе мигранти и избеглице управо из државе чланице Европске уније која је и део шенген зоне. Осим тапшања по рамену и разних обећања македонски и српски грађани су они који из својих џепова плаћају заштиту Европе, уместо да та средства српска и македонска влада уложе у свој економски развој будући да скоро нико од припадника масовне азијско-афричке миграције и нема намеру да остане у Македонији или Србији.
Велики прилив избеглица и економских миграната је извршио снажан притисак на државе Европске уније, па су њене чланице у немогућности да се договоре и постигну концензус за решење кризе, прибегле одлукама да свака од тих држава приступила свом начину заштите. После ограђивања жицом Мађарске и неприхватањем или ограничавањем броја азиланата од стране Немачке граничне државе ЕУ су спустиле рампе за економске мигранте што је као домино ефекат погодило Србију, али највише Македонију. Управо затварајући границу са Грчком, македонска страна се сусрела са мноштвом проблема, али идиректним конфликтима са огорченим и незадовољним економским мигрантима који се издвајају од избеглица који долазе из ратом погођених подручја. Посебно конфликтна ситуација је била када је Скопље подигло ограду на граници са Грчком како би контрола избиглица била успешна. Међутим, таква ситуација није одговарала економским мигрантима који су бурно реаговали и изазвали инциденте.
До нереда на граничном прелазу код Ђевђелије је дошло после одлуке македонске владе да затвори део границе са Грчком дваипо метара високом оградом ради лакше контроле и издвајање избеглица држава погођеним ратом као шта су Сиријци, Ирачани и Авганистанци од економских миграната пошто су пре тога Аустрија, Словенија, Хрватска и Србија пооштрили мере и ограничили пријем само ратом погођених избеглица.
Економски мигранти који су се налазили на међуграничном прелазу имеђу Македоније и Грчке на коти 59 код Ђевђелије су схвативши да ту завршава њихов пут ка Западној Европи напали македонска службена лица и полицијске снаге бацајући камење и све шта им је дошло при руци са јединим циљем да пробију полицијски кордон којим је македонска страна спречлавала њихов улазак у Македонију. Теже или лакше је било повређено 18 македонских полицајаца који су хоспитализовани. У том инциденту економски мигранти су успели да демолирају неколико војних и полицијских возила, као и да униште више полицијских штитова.
Због такве одлуке македонских власти и неуспеха пробијања полицијског кордона на граници између Македоније и Грчке део економских миграната из Ирана, Курдистана и Пакистана је зашило себи уста иглом и концем чиме су испед камера светских медија хтели да покажу и поруче да не одустају од својих намера да отпутују у неку од земаља ЕУ.Међу економским мигрантима има доста људи из Бангладеша, Марока, Алжира, Туниса, Либије и Конга.
Један део економских миграната је започео штрајк глађу, и сви су одбијали било какву хуманитарну помоћ у храни, одећи или обући која им је била пружана.
Схвативши да ће македонске власти остати доследне својој одлуци о пропуштању само озбеглица, део економских миграната, махом фамилије са децама и женама се аутобусима вратило у Атину. Један део је вероватно покушао и искористио да пређе порозну македонско-грчку границу на не тако чуваним деловима и уђе нерегистрован у Србију. Ипак, на међуграничној територији економски мигранти из азијских и афричких земаља су поставили импровизован камп. До сада су неколико пута покушавали да пробију барикаде и да се измешају са избеглицама, при чему су били спречени од стране македонских и грчких полицајаца. Због такве ситуације железнички правац између Македоније и Гечке више дана је у прекиду.
И поред свега део економских миграната и даље одбија бесплатан аутобуски превоз до Атине, хуманитарну помоћ,не прима храну, воду, топлу одећу и ћебад узвикујући да је боље да ту умру него да се врате кући.
Иако је смањен број економских миграната на граници, ипак свакодневно долазе нови аутобусима из Атине који покушавају да се преко Македоније и Србије домогну земаља ЕУ. Због тога често пута ситуација на македонској страни границе је тензична што је изазвало македонске власти да појачају своје службе безбедности новим специјалним снагама и околопним возилима. На граници са Грчком има много избеглица са документима којим покушавају да убеде македонске полицајце да долазе из ратом обухваћеним државама, ипак због тога што је велики број тих докумената фалсификован они се не пропуштају.
На граници са Грчком у близини Ђевђелије свакодневно патролирају појачане полицијске снаге, међутим и војна полиција и оклопна возила. У последње време највише пристижу економски мигранти из Пакистана, Бангладеша и Анголе.
До сада је у Македонији регистровано нешто мање од 300 000 избеглица и нешто мање од око седамдесетак хиљада деце, иако тачан број миграната који су прошли кроз територију Македоније никада неће бити откривен.
Ове године је до сада у Европску унију ушло близу 850 000 људи од којих више од половине преко Грчке и Балканском рутом. Будући да немају концензус нити план и стратегију решавања ове кризе државе ЕУ, посебно после терористичког напада 13. новембра у Паризу у Француској, извршено од стране терориста који су преко Грчке ушли у ЕУ, земље европског блока свака на свој начин блокира или ограничава проток избеглица при томе вршећи ригорозне контроле због бојазни од инфлитрације нових радикалних исламских радикала и терориста. Све је већи број економских миграната или сумљивих избеглица којима се одбија азил и упућују се на повратак кући или се протерују. Има и случаја када се по добивеним обавештјним сазнањима и хапсе „мигранти“ за које постоји оправдана сумња да су терористи или да су активно учествовали на страни ИД у ратом захваћеним државама.

Илија Прокић