Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131 svilajnac | - Part 53 Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
Oтворена је 20 јубиларна „Црквеначка палета“; аутопртрет Драгана Нецића -Ресавца из 1976 године уље на платну 20. јубиларна Ликовна колонија 20. јубиларна Ликовна колонија слева на десно син Неша Нецић, сликар Слободан Дане Поповић, син Дејан Нецић и супруга Добрила Нецић,
Јубиларна 20 Ликовна колонија „Црквеначка палета“
Од 22 до 26 јуна 2015.
1995-2015
У Црквенцу код Свилајнца у Подруму „Навип“, међу бачвама отворена је 20 јубиларна „Црквеначка палета“ меморијалном поставком слика Драгана Нецића-Ресавца (1936-1978). Пред бројним поштоваоцима ликовних дела Драгана Нецића, члановима породице и учесницима ликовне колоније, сликар из Деспотовца Момчило Вуксановић-Мома Брада рекао је да су многи сликари учили од Нецића, да је имао пуно пријатеља и да је у предивном амбијенту Петлове воденице стварана култура у Ресави.О дружењу са Нецићем надахнуто је говорио Чедомир Јеремић, наглашавајући да се ради о свестраном уметнику сликару, музичару и песнику. Сликар Слободан – Дане Поповић подсетио се и првих ликовних колонија пре 45 година на којима је заједно учествовао са Нецићем у Деспотовцу на Водни. О лепим тренутцима проведеним са Нецићем казивањем стихова, говорио је његов колега Раде Угрнић, а Брана Живковић његов ученик испричао је анегдоту са вежбе Опште народне одбране о одбрани Петлове воденице. И најмлађи учесници Јована, читањем стихова и Анђела, предивним певањем измамили су аплаузе присутних. Поред слика уља на платну изложени су Нецићеви цртежи и акварели. У Основној школи „Јован Јовановић – Змај“ у Свилајнцу , где је радио као ликовни педагог на зиду школе осликао је велики мурал, који је стајао до 2000. године када је нечијом несхватљивом самовољом прекречен. Момчило Вуксановић- Мома Брада позвао је све присутне да се уложи труд и изнађу средства да се мурал врати у првобитни изглед. Захваљујући се свима који су омогућили меморијалну поставку слика свога оца Ненад Нецић је рекао да се ради о свестраном уметнику, да су у Петловој воденици боравили музичари, сликари, песници, глумци и други културни посленици, али да нажалост Ресава још увек не зна да цени и поштује уметнике из своје средине. Излагао је преко седамдесет пута појединачно и групно као члан уметничких група домаћих и страних. Препознатљив је био као сликар који је овековечио моравски пејзаж. Добитник је признања „Николај Коперник“ које му је доделио град Ољштин у Пољској. Оснивач је првог џез оркестра у Поморављу „АЏОБА“(Аматерски џез оркестар –бели ансамбл). Меоријална поставка слика Драгана Нецића показала је да је уметност непролазна у времену и простору.
СРПСКА ШЉИВОВИЦА ПРЕПЕЧЕНИЦА 40 ГОДИНА НА СВЕТСКОМ ТРЖИШТУ
„Навип“ подрум Црквенац
Подрум Навип Црквенац,
Извоз за америчко тржиште
Од 1970. Године производи се за домаће и страно тржиште српска препеченица шљивовица. За 40 година произведена је за домаће тржиште чувена „Бардаклија“ 45% преко четири милиона литара. Освајач је медаља и признања за квалитет на многим сајмовима и тренутно је једна од најстаријих шиљивових ракија на домаћем тржишту. Подрум је поседовао од самог почетка свог рада 1929 квалитетну комовицу, лозовачу, као и ароматизоване ракије клековачу и траварицукоје су одстојавале у дрвеним судовима (храстовим бачвама).
Традиционални српски производ српска шљивовица препеченица се извози из Подрума „Навип“ у Црквенцу у буклији у преко 25 земаља света. Немачка, САД, Канада, Русија, земље Бенелукса, а стизала је до Бразила, Уругваја и Филипина. Подрум је један од највећих промотера и извозника тако да је у протеклом периоду извезено преко три милона литара српске шљивовице. Подрум су посећивали и многи пословни партнери из света а годинама браћа Ернест и Давид Херцог из Њујорка. Годинама извозећи порум је прерастао у својеврсну институцију и храм у производњи српске шљивовице препеченице.
Подрум „Навип“ Црквенац код Свилајнца
40 година извоза српске шљивовице препеченице
1971-2010
На челу са напредним сеоским домаћинима учитељ Светолик Милошевић и мештани основали су првог априла 1929.године Земљорадничко-виноградарско-воћарску задругу са 62 задругара и изградили подрум. Од 1964.године подрум се интегрише са „Навип“-ом из Земуна када се проширује капацитет, модернизује производња и повећава број запослених.Подрум се 1970 године специјализује за производњу и промет српске шљивовице препеченице за домаће и страно тржиште.
Из овог узорног и познатог колектива извозило се на тржишта 30 земаља међу којима САД, Канада,Немачка, Енглеска, Француска, Аустралија, Русија, Бразил, Уругвај, Филипини, Холандија, Данска, Шведска, Норвешка, Финска, Венецуела, Чиле, Исланд, Индија и др.
Шљивовица препеченица паковала се у препознатљиву амбалажу стаклене српске буклије.Прерадом 100 вагона шљиве у својој пецари-дестилерији и откупом 150 вагона шљивовице од произвођача и земљорадничких задруга Левча,Шумадије, Поморавља, Браничева, Хомоља, Космета, Фрушке Горе и Жупе приход од извоза достизао је и до милион долара осамдесетих година. Највећи извоз остварен је на Немачко тржиште од 1975. до 1980. године 854 хиљаде литара.
Статистика:
– Од 1971. до 1980. извезено је преко два милиона литара, односно три милиона боца буклија од 0,75 литара,
– Од 1981. до 1990. преко 1,6 милиона литара,
– Од 2001. до 2010 преко 350 хиљада литара,
– Задњих година извозило се 80 до 100 хиљада боца или 75 хиљада литара,
– Извоз за САД у Њујорк за браћу Ернеста и Давида Херцога био је најстандарнији са рецептуром из 1972.године. Извожено је и у време бомбардовања 1999.године. У народу ова ракија је позната као „Јеврејка“.
– Извожено је и за следеће фирме: Ервен Лукас из Холандије, Карл Вандел из Данске, Божић из Чикага, ЛЦБО из Торонта, ОУ Алкохолике АБ из Хелсинкија, Меркур из Сиднеја, Витковић из Лондона, Мансон ЦО из Њујорка, УБЦД из Антверпена и др.
– Контејнери са производима отпремани су шлеперима, железницом и бродовима из лука у Бару, Солуну, Копру, Ријеци,
– За 40 година извезено је преко пет милиона литара српске шљивовице препеченице,
– Од земљорадничких задруга и сељака откупљивано је :
– 1978.године 839.095 литара,
– 1981.године 1.230.324 литара,
– 1990.године 1.653.557 литара,
Боца српске шљивовице у рукама амбасадора Француске
Извоз за америчко тржиште
Оцењивање вина
Најпознатији производи Порума „Навип“ у Црквенцу капацитета милион ипо литара су:
Бардаклија 45%( Гран при на сајму у Љубљани 1964.) најстарија је шљивовица на тржишту Србије, за 40 година произведено је четири милиона литара,
Комовица 42% произведено је два ипо милиона литара,
Лозовача 45% произведено два милиона литара,
Клековаче, траварице произведено је милион и осамсто хиљда литара,
Напуњено је 12 милиона боца 0,100 и 0,050 литара.
Од 2010.године „Навип“ из Земуна је у стечају па и Подрум „Навип“ у Црквенцу. Међутим сви капацитети и цео објекат у Црквенцу су сачувани од пропадања захваљујући бризи бивших радника и пензионера који га одржавају.
Воља за радом, чување и неговање традиције које су им претци оставили нису их напустили ни после увођења стечаја. Надају се да ће држава наћи решење и помоћи да се у једном од најстаријих колектива у Ресави поново покрене производња. Велико упозорење за Владу Србије и Министарство пољопривреде су опљачкани и опустошени подруми Навипа у Ореовици, Јагодини и Јовцу. Капацитети су сачувани, зар ће се дозволити да пропадне производња која би ангажовала велики број пољопривредника широм Србије. За 40 година извоза српска шљивовица препеченица постала је препознатљива на свим континентима. Потребна је брза и одговарајућа реакција државе, а подрум је већ пет година у стечају, а помака за сада нема. Кога и зашто чекамо?
Група сликара из иностранства посетила је прошлог викенда ресавски крај чији je водич био Љубиша Венчански из Панчева, а преводилац са енглеског језика Милена Вукојчић из Свилајнца, студент треће године Медицинског факултета у Крагујевцу. Дошли су Роман Игнатиев из Русије, Borhan Wej Hadsun из Ирака, Nawat Lertsawaengkit, Wisit Techasirikosol и његова девојка Kaewtrakan Junlabon са Тајланда. Гости су најпре посетили уметничку радионицу народних ношњи и српских опанака „Дракче“, власника Миодрага Јевтића-Дракчета из Свилајнца. После пригодног послужења по српском обичају разгледали су производни и изложбени простор, и фотографисали се у опанку од преко 6 метара. Миодраг Јевтић (84) показао је каталог у коме су многобројне фотографије о поклоњеним сувенирима државницима, политичарима и угледним личностима. Између осталих сувенири опанци са грбовима Србије и Русије предати су у Амбасади Русије у Београду за Владимира Путина и Дмитрија Медведева.Руски медији су објавили фотографију из Путинове резиденције на чијем се зиду види Дракчетов опанак. Јевтић је обећао Игнатиеву, који одлично говори српски, да ће отићи у Москву и поклонити колекцију српских опанака руском братском народу.
Јевтић са гостима у највећем опанку
ЈЕВТИЋ ДРАКЧЕ
Сликари међу огромним бачвама
Затим су гости обишли Подрум у Црквенцу, где им је домаћин Мирољуб Спасојевић објаснио производњу ракије шљивовице која је извожена у целом свету, показао уметничке слике међу огромним бачвама које су постављене са претходних ликовних колонија и поделио поклоне. Гости су послужени 20 година старом ракијом шљивовицом и били су веома одушевљени квалитетом, а др Nawat, професор на Универзитету у Банкоку рекао је да је боља од вискија и да до сада никада ништа слично није пио. Затим су обишли винску салу и велику салу за скупове приликом оцењивања вина црквеначких виноградара које се одржава сваке године на дан Св. Трифуна, где су постављене многобројне слике руских и индијских уметника. Сликари су затим у Деспотовцу обишли , манастир Манасију, а на Бељаници водопад у Лисинама.
Ликовна колонија Црквеначка палета
Од 22. до 26. јуна 2015. године у Црквенцу ће се одржати 20 Међународна ликовна колонија „Црквеначка Палета“ на којој ће учествовати сликари из Русије, Индије, Филипина, Београда, Врњачке Бање, Лесковца, Крагујевца, Рековца, Јагодине, Деспотовца и Свилајнца. Уметнички директор биће Миомир Нешић, сликар и песник члан Удружења ликовних уметника Србије и Удружења књижевника Србије.
После осам година паузе, када је клуб неправилно избачен из Јединствене међуопштинске лиге и одласка 13 фудбалера у иностранство, стасала је нова генерација младих играча. Фудбалски клуб „Будућност“ из Ђуринца поново се укључио у такмичење у лиги Свилајнац и одмах освојио прво место, 9. пут до сада.
ФК БУДУЋНОСТ ЂУРИНАЦ
Одиграно је шест утакмица, четири победе, једна нерешена утакмица и један пораз, уз гол разлику 17:7. Најстарији Славољуб Тодоровић – Славко, капитен екипе и најбољи стрелац са четири постигнута гола, игра заједно са својим сином Иваном. Драгољуб Савић, председник клуба, учинио је доста напора да се фудбалски клуб укључи у такмичење. Игралиште „Под јабуком“ је сређено, купљене су нове мреже и лопте, а Љубомир Богдановић донео је из Аустрије и поклонио комлет опрему 14 пари и 5 пехара, и тако наставио традицију, јер је пре њега Драгослав – Госа Момировић за живота доносио из Швајцарске: дресове, лопте, пиштаљке, пехаре и друго. Остаје још да се ископа канал са горње стране игралишта и уради бунар за довод воде у свлачионицу. У четвртак 18. јуна у 18 часова на игралишту „Под јабуком“ одиграће се ревијална утакмица између ФК „Будућност“ из Ђуринца и селекције лиге Свилајнац, а селектор је Милорад Бошковић, тренер ФК „Млади радник“ из Бобова. Милутин Лазаревић, председник Фудбалског савеза општине Свилајнац, уручиће пехар екипи домаћина за освојено прво место. На слици: ФК „Будућност“ стоје: З. Милетић, Љ. Богдановић, Д. Миленковић, А. Никодијевић, Б. Милетић, И. Милојевић, С. Јовановић, С. Кутлача, А. Савић, М. Милојковић, Д. Савић (председник) Чуче: С.Тодоровић, И.Тодоровић, М. Стевановић, Д. Лазаревић, С. Лазаревић, Н. Јовановић, лежи С. Миловановић.
Новинарки недељних новина „Нови пут“ и дописници „Политике“ Зорици Глигоријевић у Јагодини је уручена награда за новинарску храброст „Милан Пантић“. Њено обраћање након уручења награде преносимо у целости.
Поштоване колеге и пријатељи, пошто сам у бити писац и да не бих заборавила да кажем нешто, говор ћу вам прочитати.
Веома сам почаствована што ми је Компанија „Новости“ доделила ово престижно признање. Очекивано је да кажем да је ова награда за мене не само признање, него и терет и обавеза. Али, она то за мене није. Она јесте потврда да сам добро радила, али ја просто другачије и не умем да радим, јер новинарство није мој посао. Ја га живим. Два пута сам остајала без посла, небројено пута била на суду, али ме то није поколебало да новинарство буде мој животни пут.
Јагодина, 11. јуна 2015 – Новинарки „Новог пута“ из Јагодине и дописници „Политике“ Зорици Глигоријевић данас је додељена награда „Милан Пантић“ за новинарску хаброст. Награду је уручио директор и главни и одговорни уредник „Вечерњих новости“ Ратко Дмитровицћ ФОТО ТАЊУГ / ДУШАН АНИЧИЋ
Награда за новинарску храброст „Милан Пантић“ за мене има посебан смисао, јер је Јагодина град у коме је један новинар пре 14 година изгубио живот, а учесници и сведоци су можда још увек око нас.
Поносна сам и због тога што је она доказ да није недостижна и новинарима истаживачима из локалне средине.
Притисци и претње разних моћника нису ме зауставили у трагању за истином. Они су расли у сразмери са значајем медијских кућа за које сам радила. Одолела сам им захваљујући подршци уредника и општем уређивачком концепту „Политике“.
Најзначајније истраживање прошле године је серија текстова о малверзацијама првог човека девет рудника „Ресавице“.
Оливера Веселиновић, уредница рубрике Србија, подржала ме је у истраживању и обелодањивању истине. „Политика“ је на тај начин показала да је борац за истину.
Посебно ми је драго што ми се у раскринкавању тих малверзација придружила и колегиница Јелена Ћирић, дописница „Вечерњих новости“. Та солидарност показала је колико је убојита новинарска реч и да новинари јесу седма сила. Сила која може да узбурка јавно мњење, али и да помогне да се починиоци кривичних дела нађу пред лицем правде.
Нажалост, има и случајева када новинар и његова медијска кућа плате цех истини. Када сам писала о злостављању двогодишње девојчице, не само да је изостала реакција надлежних, већ и солидарност колега, које су браниле злостављача. „Политика“ је потрагу за истином скупо платила, а шест месеци по окончању судског спора девојчица је умрла.
Стога, ова награда припада и „Политици“, колико и мени.
У сусрет лету
Парга место у Грчкој на Јонском мору
из пера нашег дописника
Специфична архитектура, чисто море и љубазни домаћини
Парга је изузетно леп туристички градић смештен на Јонском мору. Град са богатом историјом, традицијом и одличном туристичком понудом. Парга је ближа медитеранском животу и храни него остатку Грчке, иако ћете на сваком кораку запазити грчку културу, музику и традицију. Такав сплет најбољих ствари медитерана и Грчке са посебном архитектуром и прелепим тиркизним и веома чистим морем ће вас оставити без речи, а сећања ће бити незаборавна.
Парга у Грчкој. на Јонском мору
Парга у Грчкој. на Јонском мору
Парга у Грчкој. на Јонском мору
Парга у Грчкој. на Јонском мору
Парга у Грчкој. на Јонском мору
Парга, слободно се може рећи у пуном смислу, може задовољити и највеће сладокусце. Управо због тога летња сезона у Парги почиње још у мају, када британски, немачки, италијански и нордијски туристи буквално окупирају овај јонски градић. У Парги ће те срести и Русе, Пољаке, и Чехе али оне са дубљим џепом. Македонски и српски туристи су ређи, али их има посебно у вилама које су закупиле домаће туристичке агенције. Агенцијски аранжмани су и најјевтинији. Можете и путем интернета букирати апартман или хотелски смештај релативно повољно, по нешто вишим ценама, али ће избор смештаја бити по вашем укусу. Ако се ипак одлучите на лицу места да потражите смештај можете наићи и на проблеме. Најбоља места су по обичају распродата за целу сезону. Ипак, скоро увек има слободних лежајева који нису тако јевтини. Апартмански смештај, или студија за двоје у првој половини јуна су од 30€ до, 40€ па навише, по дану. Ако неко мисли да ће на брду наћи јевтин смештај вара се. За оне срећнике са дубљим џепом који нађу смештај поред мора мораће дневно да издвоје 70 и више евра за двокреветни апартман.
Иако је ваздух мало влажнији то неће сметати никоме, чак шта више нећете ни приметити, па ће вам нешто ниже температуре за разлику од Егејског мора изгледати пријатне. Парга је идеално место за оне сладокусце који воле провести свој одмор на прелепом месту које држи до високе културе понашања, квалитетне услуге, преукусне хране и прелепог мирисног ваздуха засићеног морским јодом, мирисом борове и маслинове шуме и цвећа које је лепо аранжорано на сваком ћошку. Српски туристи који говоре немачки језик ће моћи најбоље да комуницирају са локалним становниством, посебно са старијим житељима Парге. Ипак, за нормалну комуникацију вам је довољан и енглески језик којим се већина староседелаца служи, посебно они млађи. Парга је градић који плени и живи својим духом дању и ноћу. Многе романтичне и заљубљене душе ће се наћи у њему. Парга неће никог оставити равнодушним. Градска шљунковита плажа у ували са погледом на оближње островце у виду срца се спаја са малом луком у којој је укотвљено неколико туристичких бродица које туристе возе до малих острва Паксоса и Антипаксоса, као и већих чамаца који развозе госте до оближњих плажа да би их предвече вратили у Паргу. Парга има и свој “возић” који пружа задовољство панорамског разгледања града и много сликања, као и превоз до неких од оближњих плажа. У заливу код Парге се често укотви и по нека јахта иако је лука у Сивоти предвићена за њих.
Са градске плаже Крионери осим пливања у мирном мору се може уживати у панорами Парге дању и ноћу. Заљубљеници фотографисања ће урадити лепе панорамске фотографије. Такође и са пристаништа се може уживати у прелепој панорами једног од најлепших јонских градића. Посебан доживљај је и залазак сунца иза Парге. На брду изнад старог града пажњу ће вам привући стара тврђава у шумици која је ноћу лепо осветљена. Они који пожеле да се попну имаће прилике да узивају у лепом романтичном видиковцу ка граду, острву, плажама или тиркизном мору. У близини Парге се налази водопад, још једно место које би могли посетити и употпунити ваш боравак на обали Јонског мора. У близини градске плаже налази се мала увала у којој се простире мала романтична са крупнијим сљунком плажица Писо крионери са прелепом таверном до које се стиже мостићем и која ће сигурно заљубљенима остати у трајном сећању. Прелепа плажа Валтос налази се иза брда на којем се простире Парга. До плаже можете стићи пешице, возићем, чамцем или колима. Посебно је ова плажа интересантна због лепог приступа аутом и паркиралишта уз плажу, коју краси леп ситан песак, веома чисто море и незабораван залазак сунца ако останете да га гледате. На другој страни Парге је плажа Лихнос до које можете доћи пешице ако сте кондиционо спремнији, или чамцем. Ако идете колима паркирајте се код луксузног хотела па пешице.
У Парги имате само омањи Керфур, а локалне продавнице добро су снабдевене. Ево и неких цена: пакет (6) флашираних 1,5л воде ће вас коштати од 1,6€ до 2€. Парадајз је 1€, кромпир 1,2€, краставац 0,80€, тресње 2,5€, кајсије и круске 3,5€, банане око 1€, лимун 1,4€, шљиве и брескве преко 4€. Лубеница је 0,5€ за кг, а диња 1€ за кг. Цена млека и осталих производа је слична као и у осталим маркетима широм Грчке. Хлеб из пекаре црни или бели кошта 0,9€. Кафићи и ресторани су стално пуни. Храна у тавернама у Парги је скупља за разлику од других туристичких места у Грцкој. Лигње су најевтиније 8,5€,а октопод је 9,5€. Ресторани у Парги нуде свежу рибу, а њихова цена зависи од тога дали је риба вестачки узгајана или дивља-природна. Иако ће вам локални угоститељи чим чују одакле долазите предложити вештачки узгајану рибу, мој савет вам је да за 3-4€ висе поручите природну или ако вам је скупо да добро вечерате са вољеном особом за 40-50€ прескочите рибље специјалитете. Можете се задовољити и са гиросом који је у Парги веома укусан и богат и коштаће вас само 2 – 2,5€. Кока кола у кафићима је 2€, пиво, хајникен је најевтиније и за њега ћете издвојити 2,5 до 3€. Остала пива, посебно грчка су скупља и коштају до 4,5€. Коктели се крећу од 5€. Алкохолна пића као што су узо, вотка, виски коштају од 4€ па навише. Грчка салата је 7€, остале салате су нешто јевтиније. Нес кафа је 2,5€, а најскупља је ирска кафа око 5€. Кугла сладоледа ће вас костати од 1,7€ до 2€. У већини таверни или кафића на крају ће вас почастити чашицом домаћег ликера.
Јонска гостопримљивост и услужност паргана је на високом нивоу. Без разлике да ли сте смештени у хотелу или апартману, студију, ваше просторије ће бити свакодневно чишћене, чак код апартманског смештаја вас могу изненадити са чистим и опраним посуђем сваког дана. Сви хотели и виле, као и кафићи и ресторани пружају бесплатни веома добар и стабилан wi-fi интернет. Ако нисте својим превозом у Парги мозете изнајмити и рента-кар који је нешто скупљи, а са ценкањем и мало среће цену можете оборити.
ПАРГА – ГРЧКА
Ако идете својим возилом до Парге преко Македоније имате два пута. Први и добро познат је коридор 10 преко Скопља, Ђевђелије до околине Солуна па виа игнацијом новим путем ка Игуменици са предходним скретањем за Паргу.
Други пут води преко Скопља па после Велеса скретање за регионални пут ка Прилеу и Битољу одакле цете се прикљуцити виаигнацији ка Парги. Ако идете преко Битоља скратицете 80 так километара, две путарине у Македонији и две путарине у Грцкој. Пут није лос, мећутим не може се упоредити са регионалним путевима у Грцкој.
У галерији Центра за културу “Свети Стефан, деспот српски“ у Деспотовцу отворена је изложба радова академског сликара Катарине Кљајић. Изложбу је у присуству љубитеља ликовне уметности отворила директорка Центра за културу Влатка Миленковић.
сликарка Катарина Кљајић, У галерији Центра за културу “Свети Стефан, деспот српски“ у Деспотовцу
сликарка Катарина Кљајић, у галерији Центра за културу “Свети Стефан, деспот српски“ у Деспотовцу
Катарина Кљајић је рођена у Краљеву 1978. године. Дипломирала је 2005. на Факултету ликовних уметности у Београду, смер сликарство, у класи професора Јована Сивачког. Члан је УЛУС-а од 2006. године Излагала је самостално у Врњачкој Бањи, Гроцкој и Младеновцу. Учествовала је на бројним колективним изложбама. Учесник је 17. грочанске ликовне колоније 2014. Живи и ради у Врњачкој Бањи.
Ауторка је приликом обраћања присутнима рекла да упутство за тумачење њених радова може се наћи код Марка Твена, јер у предговору дела Тома Сојера аутор каже да пише о деци и за децу, и да му је циљ да и одрасли завире у његове редове и подсете се свог детињства и својих несташлука и догодовштина.
сликарка Катарина Кљајић
сликарка Катарина Кљајић, десно директор Центра за културу Влатка Миленковић
Ја вас све заједно позивам да се заједно са мном и ви вратите у своје детињство и да се сетите неких лепих тренутака, маштања, креативности и дечије игре навела је Катарина Кљајић.
Катаринино сликарство одликује неизбежна прецизност у композицији сваког њеног рада као и чиста и јасна визуелна порука сваке слике, цртежа и мозаика.
Изложба у Деспотовцу ће бити отворена за посетиоце до 30. јуна 2015. године.
У Кладову су отворене спортске игре „Термоенергија 2015“ . Игре је свечано отворио Драган Јовановић, извршни директор за производњу енергије ЕПС-а. На традиционалном дружењу и надметању енергетичара из Термоелектране Костолац ,ТЕ Косово Копови , Панонских електрана, учествује и 120 такмичара из ПД ТЕНТ а међу њима су и четири радника ТЕ „Морава“ из Свилајнца. „Моравци“ се такмиче у пикаду и стрељаштву док је међу спортовима заступљено пливање, стони тенис, фудбал и одбојка. Отварању игара присуствовали су директори и пословодства учесника, међу којима је била и директор ТЕ „Морава“ Марија Стевановић.
Међу гостима су радници и представници синдиката ЈП ПЕУ „Ресавица“ и термоелектране из Угљевика са којима ТЕ „Морава“ у Свилајнцу има дугогодишњу сарадњу. Такмичења и дружење термоенергетичара трајаће до недеље 14. јуна.
Поводом Дана Русије 10. јуна у Амбасади Русије у Београду одржан је пријем, коме су присуствовали највиши српски званичници: председник Томислав Николић, потпредседник Владе, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, министар одбране Братислав Гашић, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, министар привреде Жељко Сертић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, министар културе Иван Тасовац, министар омладине и спорта Вања Удовичић, министар без портфеља Велимир Илић, министар без портфеља Јадранка Јоксимовић, начелник Генералштаба Љубиша Диковић, посланици Народне Скупштине Републике Србије, ветерани Великог Отаџбинског рата као и бројни представници руско-српских невладиних организација,културни и јавни радници, привредници, носиоци локалне власти и чланови дипломатског кора.
Међу присутнима су били Марија Стевановић, директор ТЕ „Морава“ и Дејан Ненадовић, председник општине Деспотовац, која има веома изражену сарадњу са Руском федерацијом.
Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5481
