ЕKОЛОГИЈА, ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ И ЉУДСKО ЗДРАВЉЕ
У Сали Дома Војске у Београду, претстављена је књига аутора проф.др. Светлане Жунић, са Kатедре за Биохемију Медицинског факултета Универзитета у Београду, испред Министарства одбране Републике Србије, Универзитета Одбране и Војно-медицинске Академије у Београду, у издању Медиа центра „ОДБРАНА“ , са веома светски угледним рецензентима, академиком проф.др. Љубисавом Ракићем, редедовним чланом САНУ, Председником Одбора за биомедицинска истраживања САНУ, академиком проф. др. Ђуром Kоругом, редовним чланом САНУ, и др. Драганом Ђорђевић. Kњига је објављена је у библиотеци „Војна књига“, са бр. 2077, под насловом :
РАНИ И ОДЛОЖЕНИ ЗДРАВСТВЕНИ ЕФЕKТИ
ОСИРОМАШЕНОГ УРАНИЈУМА
Други део
Штетни утицај ОУ на људски организам
Микро и наночестице ОУ могу да продру у сва ткива и све ћелијске структуре у организму сваког човека. Путеви усласка у живи организам су путем дисања, преко алвеола у крв и даље и сва ткива, или храном путем дигестивног тракта у крв и даље у сва ткива организма. Здравствене последице интерне контаминације са ОУ, нису везане само за становништво бомбардованих земаља, већ и за друге далеке земље , које су хиљадама миља далеко, због ваздушних струја, које носе честице ОУ. Аутор износи најчешће последице, односно здравствене ефекте дрејства ОУ И каже да су то :
– Поремећаји функције штитне жлезде
– Малигна обољења
– Заливски/ Балкански синдром
– Аномалије Плода
Рани здравствени ефекти осиромашеног уранијума, у условима изложености ОУ из контаминираног аеросола, погодани су дијагностички приступ за процену имуно-биолошког одговора плућног ткива људи. Постоје научни докази, у експерименталним условима, да мале споре дозе изазивају већи цитотоксични ефекат, него велике дозе. Радионуклиди у ткивима се лагано распадају, па се емисијом радиоактивних честица и гама зрака, ирадира околно ткиво, па се могу испољити рани и одложени здравствени ефекти, у виду малигне трансформације ткива, некада и после 10 година, или више деценија.
Одложени здравствени ефекти осиромашеног уранијума иду у правцу развијања различитих појавних облика карцинома плућа, слични су дуготрајном уживању дувана и цигарета. Осиромашени уранијум у телу остварује и интеракцију са хормонима, односно рецепторима за хормоне и проузрокује поремећај функција општих регулаторних механизама, који одржавају ендокрину хомеостазу. Због тога се сматра да је ОУ индуктор настајања ираста хормон –зависних тумора. Честице ОУ могу се везати и за шећере и њихове метаболите, па се не може занемарити ни потенцијална улога осиромашеног уранијума у патогенези метаболичког синдрома и шећерне болести. Аутор с правом истиче „ имајући у виду вишестепену хијерархијску организацију ендокриног система, могао би се очекивати поремећај на свим нивоима, укључујући циљна ткива, примарни, секундарни и терцијарни ниво ендокрине регулације“. Потребно је поменути да је уочен раст и малигних болести крви, посебно лимфома и неких облика лимфопатија, скоро код свих структрура становништва. Поједини наши врхунски стручњаци из области онкологије повремено, истичу у јавним гласилима, да су малигна обољења присутна и у суседним земљама, у целом региону, али да ми мало предњачимо у односу на њих, што се може разумети јер смо бомбардовани ОУ 1999 године. Истиче се да је коришћено рециклирано реакторско гориво у пројектилима са ОУ, са малим количиниама плутонијума, који претставља једну од највећих нуклеарних претњи због енормне радио и хемијске токсичности овог нуклеотида.
Према подацима Информативне службе Српске православне цркве од 23 марта 2007 године, истиче се „да је погинуло у бомбардовању око 2.000 цивила“. Статистички подаци до 1999 године, показивали су раст од 15.000 и 20.000 нових случајева канцера годишње, а 2004 цифру од 30.000, па се истиче да то није коначан број.
Превентивне активности
Аутор посебно истиче да је „осиромашени уранијум, коришћен у војне сврхе идеални, невидљиви убица, тројански коњ нуклеарног рата“. Зато треба забранити употребу нуклеарног оружја у ратним и мирнодопским условима у свим земљама, у целом свету, јер је угрожена цела планета и опстанак човечанства. „После војне употребе осиромашеног уранијума, наша стварност није више иста“ закључује аутор.
Аутор каже да је „ на подручјима на којима је коришћено нуклеарно наоружање са ОУ, правовремена и потпуна деконтаминација .. је императив, али да се и поред тога не може избећи трајна деконтаминација ОУ због доспевања, радиоактивних гасова који се ослобађају у току експлозије пројектила који садрже пенетраторе“, и касније, који из контаминираних земљишта и водотокова река и подземних вода, улазе у ланац исхране и угрожавају људско здравље.
С великим правом се истиче и поставља питање „ да ли је могуће препознати и контролисати штетне ефекте осиромашеног уранијума?“ Неопходно је формирати ЗДРАВСТВЕНУ СТРАТЕГИЈУ – мере раног откривања и праћења раних и одложених ефеката ОУ на здравље људи :
– Параметара штитне жлезде и свих појавних облика канцера
– Пренаталне дијагностике, ради заштите потомства
– Унапређење ране прецизније дијагностике и терапије свих облика малигних и немалигних обољења
– Набавити високо софистициране апарате за рану дијагностику, пренаталну дијагностику, као и за рано откривање и лечење малигних болести
– Обучити сво здравствено особље, лекаре свих профила, и остали медицински кадар са овим здравственим проблемом, који поприма облик епидемије, и све више постаје социјално-медицински проблем.
– Пратити искуства других земаља у решавању овог проблема.
Уместо закључка
Живимо у нуклеарној ери. Наша стварност није више као што је била. Угрозена су планета и човечанство у целини. Ветрови су разнели честице са ОУ на све континенте. Људска агресивност постаје све већа и деструктивнија у светским размерама и показује озбиљне тенденције самоуништења. Потребни су озбиљни напори свих за бољитак и просперитет човечанства и озбиљан рад на духовности.
Неопходно је пробудити индивидуалну свесност и одговорност за опстанак сваког појединца, и колективну свесност и одговорност човечанства и целе планете и предузети мере деконтаминације. Забранити употребу ОУ у војне сврхе, свуда у свету.
Морају се поштовати мере савремене екологије у очувању околине, земљишта, планете, свесности и потребе очувања и унапређења менталног и телесног здравља становништва ,јер је то conditio sine quanon (услов без кога се не може) нашег свеукупног опстанка човечанства на планети.
Академик Зоран Војић
https://twitter.com/resavskipostono/status/943401719211479042
https://plus.google.com/+Resavskipo%C5%A1tono%C5%A1a/posts/U7S96RiCMLE
- Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
- Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
- Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019
One comment