Природа је наше највеће боготаство.
Да бисмо је сачували морамо је поштовати. Рециклирањем отпада смањујемо загађења. Због тога је неопходно определити контејнере и канте за разврставање отпада и то: пластике, метала, стакла, папира и остатке хране. Сведоци смо да у овим врелим данима горе депоније, али се из металних котејнера по улицама шири несносан мирис.
Планском садњом дрвећа помажемо природи да преради све већа аерозагађења. Међутим дешава се обрнуто непласком сечом шума остајемо без „плућа природе“ а одрона земље све више.
Шта ће остати поколењима ако се овако настави? То је брига сваког појединца али и ресорних министарстава.
Доживели смо да се у Свилајнцу, у ужем центру, посеку два вишедеценијска дрвета липа и храст која су се нашла на траси новог тротоара. Могла су да остану да је било добре воље а не самовоље.
У Новом саду на изласку из новосаграђеног елитног насеља велико дрво је остављено иако је на излазној фреквентној саобрађајници. Преовладала је љубав према природи.
Фото: Р. П.
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.