Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131 http://www.resavskipostonosa.rs/ - Part 245 Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
Ресавски поштоноша периодични часопис из Свилајнца: 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“ медији, издаваштво, вести из Свилајнца, Деспотовца и околине, СВЕ О РЕСАВСKОМ KРАЈУ, ВЕСТИ И НОВОСТИ ГОРЊЕ И ДОЊЕ РЕСАВЕ - ВАШ РЕСАВСKИ ПОШТОНОША, mediji, izdavaštvo, vesti iz Svilajnca, Despotovca i okoline
Чувар имовине задругара и радника Подрума у Црквенцу отпуштен са посла на седници СО Свилајнац
Подрум Навип Црквенац,
На последњој седници скуштине општине Свилајнац одржане првог марта прочитан је текст са насловом „Даље руке од подрума“ ауторизован, потписан и јавно објављен. Био је то одговор на вест свилајначког јавног сервиса да ће бити решено питање подрума током предизборне кампање. То је изазвало сукоб са опозицијом и дошло до узнемиравања власти.
Врховник власти изађа на врх говорнице, држи предавање о лабуристичком курсу, а ови изађоше неће да слушају што изазва бес, срџбу говорника па запрети фактурама из фијоке које није видео државни ревизор. Као Цезар држи све у шаци или фијоци.
Исказа велику бригу над судбином подрума у Црквенцу, хоће да га прода, али има сметњи. Пожали се овима што га са пажњом слушају да то кочи чувар имовине подрума и да су већ такве смицалице радили портири погона „Бека“ у Свилајнцу, који су одвраћали пословне партнере да би сачували плате од стечајног управника. Дубоко смислена бесмисао рече да су у истрази јадни портири признали све. Где то још има да пословни партнер преговара са портирима о послу. Где је ту власт и веће општине.
Ухвати се господина чувара имовине предака подрума у Црквенцу да се дрзно да је чува и да прима плату од стечајног. Испали претњу са врха власти да му неће дозволити да ради и кад он нађе решење може да се сели на берзу рада. Отпуштање с посла директно и јавно чувара каква част. Без иједног гласа против уз ћутање и одобравање коалиционих партнера. Ваљда је боље да је све опљачкано, а не сачувано до коначног решења. У Србији на стотине фирми и виноградарских подрума нажалост су право ругло.
Кад завршише са отпуштањем чувара помоћник „лева“ рука чита допремљен акт Месне заједнице Црквенац да поткрепи причу јер је и сам „Чимбменик“. Власт се крије испод сукње месне заједнице, а не рече да одлука не би једногласна. У историји села се не памти овако политикантски и „смрдљиви“ акт. Многи часни људи водили општину црквеначку и месну заједницу. У овим небулозама отпуштања чувара који оста без посла слика иде у свет за пример. Марш на берзу рада са 38 година и осам месеци радног стажа. Демократски и немилосрдно само још фалише аплаузи.
Иначе ово лично сматрам као атак и претњу власти мојој породици. Дно дна, љигаво и безобзирно. Баш да ми породицу оставите без хлеба, да иде на казан црвреног крста или у центар „великог срца“ по социјалну помоћ. Стрељате чувара пред камерама у гробној тишини, без суђења. Породица чувара увек живела од онога што заради. Подрум да купимо немамо па чак да се сви радници и пензионери удруже тешко да би имали више од власти.
Мораћу код заштитника права грађана јер ми ускратисте право из устава на рад. Можда и Давенпорту из ЕУ који дарове доноси власти.
Ја вашим породицама желим свако добро, срећу и да никад не уживају благодети стечајног управника већ до пензије да раде у фонду ПИО, пореским управама, пољопривредној школи, библиотекама, музеју праисторије и шалтерима. Не би им пожелео да остану без посла, радног места јер им то право припада по припадности.
Преврћете џепове портира колико примају, а ја ваше не бих изврћао и ситничарио колико ту има хиљада. Питајте ваше партнере „социјалне правде“ они до јуче из руке подрума јели као голуб, а сад му слетеше на раме. Оставише знак захвалности.
Зашто власт са говорнице и читач аката месне заједнице не купите, за своје паре подрум у Црквенцу и запослите тридесет поузданих радника.
Ја сам мало млад да би се плашио претњи макар долазиле и са врха говорнице коалиционе власти.
„Ову власт сматрам као херметички затворен леш који кад дође у додир са ваздухом ће се распасти“ како је говорио народни трибун из Ресаве Димитрије Катић. Даље руке од подрума у Црквенцу он је сачуван, а кад дође време и стечајни суд објави решење јавиће се партнери који га препознају као домаћинску кућу. Фасадиран и чуван кроз време од радника и пензионера.
Власт моћ и привилегије знају да понесу али су пролазне ви сте се заимали мада срећа није у имању.
Није богат који има све већ је богат онај што се радује.
Чувар имовине задругара и радника Подрума Црквенац
Мирољуб Спасојевић
Удружење жена „Стари вез“ из Плажана код Деспотовца
Удружење је основано 2013.године броји 30 чланица и баве се ручним радом везом, плетењем, ткањем,израдом сувенира, а једна од чланица се бави и опанчарством. Детаљније
Свечаност поводом 170 година од рођења Димитрија Катића
Полуаутоматска пунионица
Отварање ликовне колоније Црквеначка палета
Споменик на гробу Димитрија Катића на црквеначком гробљу
На челу са напредним сеоским домаћинима учитељ Светолик Милошевић и мештани основали су првог априла 1929.године Земљорадничко-виноградарско-воћарску задругу са 62 задругара и изградили подрум. Од 1964.године подрум се интегрисао са „Навип“-ом из Земуна када се проширује капацитет, модернизује производња и повећава број запослених. Подрум се 1970. године специјализује за производњу и промет српске шљивовице препеченице за домаће и страно тржиште. Извоз
Из овог узорног и познатог колектива извозило се на тржишта 30 земаља међу којима САД, Канада,Немачка, Енглеска, Француска, Аустралија, Русија, Бразил, Уругвај, Филипини, Холандија, Данска, Шведска, Норвешка, Финска, Венецуела, Чиле, Исланд, Индија и др.
Шљивовица препеченица паковала се у препознатљиву амбалажу стаклене српске буклије. Прерадом 100 вагона шљиве у својој пецари-дестилерији и откупом 150 вагона шљивовице од произвођача и земљорадничких задруга Левча, Шумадије, Поморавља, Браничева, Хомоља, Космета, Фрушке Горе и Жупе. Приход од извоза достизао је и до милион долара осамдесетих година. Највећи извоз од 854 хиљаде литара остварен је на Немачко тржиште од 1975. до 1980. године. Стечај
Музеј виноградарства и воћарства
Изложба слика међу бачвама
Извоз шљивовице у Америку
Дуборез на бачви са ликовима цара Фрање Јосифа и царице Ержебет из 1867.године
Podrum u Crkvencu otiшao je u steчaj zajedno sa Navipom kome pripada maja 2012. godine. U podrumu je ostao Miroљub Spasojeviћ, koji je od 1996. rukovodilac ove radne jedinice, radnici obezbeђeњa , a na Зavod za trжiшte rada je otiшlo 18 radnika. Od maja, kada je doшla komisija iz Navipa iz Zemuna и popisala pokretnu и nepokretnu imovinu, prestala je proizvodњa koju su pretci u Crkvencu poчeli prvog aprila 1929. godine. Zalihe alkoholnih piћa пренете су u Navip u Zemunu. После 84 године рада први пут је обустављена производња.
Пратеће манифестације
Редовно се сваке године у Подруму „Навипа“ одржава међународна ликовна колонија „Црквеначка палета“, на којој осим уметника из Србије учествују сликари из Русије, Бугарске, Украјине, Индије, Египта, Ирака и Филипина. Прошле године одржана је јубиларна двадесета „Црквеначка палета“. У циљу очувања традиције виноградарства и воћарства за Светог Трифуна организује се у оцењивање вина и воћних ракија. Такође су радници и пензионери Подрума „Навип“ из Црквенца огрганизовали културну манифестацију у част 170.годишњице рођења Димитрија Катића, народног трибуна из Ресаве. Од дивљег растиња чисти се и његов гроб и споменик на месном гробљу, а покренута је иницијатива за подизање споменика. Навиповци из Црквенца одржавају и гроб наредника из Пирота који је погунуо у Првом светском рату на вису изнад Црквенца. Осим помена организује се и пригодан сценски наступ. У просторијама Подрума „Навип“ основано је и Удружење воћара и виноградара које је покренуло многобројне акције, као и садњу малина уз помоћ Задруге „Агро-еко воће“ из Ариља. Мало је колектива и који нису у стечају са оволиким ангажовањем корисним за развој села и општине.
У саставу Подрума је и музејска поставка експоната која сведочи о развоју виноградарства и воћарства у овом крају. Ту се налази и бачва са дуборезом ликова аустријског цара Фрање Јосифа и краљице Ержебет, уметничко дело из 1867. године. Иначе бачве капацитета петнаест хиљада литара направљене су када и подрум.
Воља за радом, чување и неговање традиције које су им претци оставили бивше раднике нису напустили ни после увођења стечаја. Надају се да ће држава наћи решење и помоћи да се у једном од најстаријих колектива у Ресави поново покрене производња. Велико упозорење за Владу Србије и Министарство пољопривреде су опљачкани и опустошени подруми Навипа у Ореовици, Јагодини и селу Јовцу у општини Параћин. Најава решења стечаја
На седници Скупштине општине Свилајнац одржане првог марта председник општине Предраг Милановић најавио је да ће општина покренути поступак за решавање стечаја Подрума Навип у Црквенцу. Између осталог је рекао:
„Ми смо добили један захтев из Црквенца да уђемо у приватизацију Навиповог подрума. Ја и председник Скупштине донели смо ту одлуку пошто имамо новаца од продаје неких добара и да тај новац уложимо у Навипов подрум. Купићемо га ако треба нешто да се уложи направићемо програм, ако треба биће и још један ребаланс буџета. Пробаћемо да нађемо неког здравог инвеститора да решимо тај проблем. То је потреба црквенчана и свилајначке пољопривреде. Нећемо да људима обећавамо оно што не можемо да радимо али имамо услова да овај посао урадимо и доведемо до краја. Не знам да ли ћемо да га завршимо за 15 дана, чекамо одговор стечајног управника у којој процедури можемо да га откупимо, али ћемо сигурно у наредних месец-два да уђемо у посед тог Подрума. А после ћемо да тражимо партнера инвеститора, како се то већ зове, и да га ставимо у погон. Можемо и од тога да правимо политички игроказ, циркус али ја мислим да људе у Црквенцу не интересује политичка игра него да се овај проблем реши као што су решени други проблеми у општини Свилајнац“ закључио је председник.
Председник Скупштине општине Др Владан Рајковић прочитао је допис Месне заједнице Црквенац од 19. фебруара којим се тражи од општине да помогне у решавању стечаја у црквеначком Подруму. Председник општине је заокружујући причу о решавању стечаја у Подруму „Навип“ рекао је да је једини који прима плату бивши директор, јер има интерес. „И овај што наводно чува капитал зна да кад дође нови власник неће више да чува. Да је било поверење у судове тај би се посао до сада завршио, причају се неистине, а ми хоћемо да запослимо људе“, рекао је Милановић. Објашњење стечајног управника
Поступак пред Вишем апелационом суду је у току. Стечајни управник је оспорио нека потраживања повериоца који су ставили хипотеку на имовину „Навипа“. Чека се пресуда, како би се скинула хипотека, а затим би имовина „Навипа“ била понуђена на јавној лицитацији, уз одговарајућу процедуру. Није му познато да је Општина Свилајнац упутила писмо намере за куповину Подрума „Навип“ из Црквенца.
Подрум „Навип“ у Црквенцу спремно чека купца
Захваљујући бризи бивших радника и пензионера Подрум је сачуван. Нажалост, више нико није запослен и поменути „чувар“ капитала Мирољуб Спасојевић појаснио нам је да прима накнаду са Завода тржишта рада, али не у трајању од две године, како му по стажу припада, већ упола мање, јер му због стечаја није „повезан“ стаж. Иако је Подрум у стечају више година, некако баш сада, пред изборе, покренуте су иницијативе за његово решавање. Мало је времена остало да се дуге административне процедуре око јавног надметања испоштују до завршетка мандата локалне власти, а још није донета ни пресуда Вишег апелационог суда.
О стечају Подрума „Навип“ упознати највиши државни органи
За све време стечаја, осим чувања подрума, писани су дописи највишим државним органима и то: председницима Влада Србије Ивици Дачићу и Александру Вучићу, председнику државе Томиславу Николићу, министрима пољопривреде, државним секретарима у министарству привреде и пољопривреде, скупштинском Одбору за пољопривреду, државном секретару у министарству правде, Регионалној привредној комори у Крагујевцу и другима. Нажалост до сада, како тврде у Подруму у Црквенцу, није било ни једне реакције. Стражама чувају имовину
После искључења електричне енергије, бивши радници и пензионери организовали су страже као би сачували имовину. Није им тешко да се организују и чувају оно што су генерације стицале. Поносни су на претке, али су сачували и традицију производње вина и воћних ракија. Многима су овде радили дедови, па родитељи. Подрум је постао и стециште културних дешавања у време сликарске колоније, а врло радо га обилазе и сликари из света. Надају се да ће и неки нови власник препознати све вредности које има у себи Подрум „Навип“ у Црквенцу.
Стабло врбе никло је у кишном одводу са крова зграде. На врби је мартовско сунце измамуло пупољке које облећу пчеле. Корен дрвета издржава ниске али и високе темпаратуре.
Ова несвакидашња појава привлачи пажњу пролазника у главној свиланачкој улици.
Према подацима Удружења пензионера из Свилајнца у општини их има пет хиљада и то без колега који су пензије стекли у иностранству. Седиште Удружења је у Тржном центру „Европа“ у локалу од 20 квадрата који је дала општина на коришћење. Некада су се пензионери окупљали у клубивима и то у просторијама поште, згради код Ватрогасног дома и локалу од 56 квадрата у Синђелићевој улици. Данас те просторе не користе пензионери. Зграда код Ватрогасног дома враћена је реституцијом бившим власницима, пошта је преуредила простор и пензионери су морали да изађу, а локал од 56 квадрата је у судском спору.
Удружење пензионера броји више од 450 чланова, али нема простор у коме би се дружили, могли да прочитају новине, попију чај или одиграју партију шаха. Примера ради последњих неколико година у Свилајнцу је изграђено 12 ловачких домова за близу 500 ловаца. Ту срећу нису имали пензионери. Најстаријој популацији остаје да се сналази. Организују забаве, путовања, разне набавке од огрева до прехрамбених производа. Контроле крвног притиска и шећера у крви обављају у простору Црвеног крста средом и четвртком.
Приликом недавног боравка у Свилајнцу премијер Србије Александар Вучић је изјавио да су пензионери дали значајан допринос финансијској стабилности државе. Због тога заслужују и бољи третман у будућности. Сад је прилика да на предстојећим локалним изборима укажу на своје проблеме и у наредном периоду их реше.
Велика средства пензионери потроше у Свилајнцу чиме директно помажу локалној самоуправи плаћањем пореза и других трошкова, а не ретко издржавају децу па и читаву породицу. Трговачки ланци дају попусте одређеним данима у месецу када су исплате пензија. Налазе свој интерес. Због свега наведеног и локална самоуправа овај проблем мора озбиљно узети у раматрање и решавање. Осим у Свилајнцу слична је ситуација и са пензионерима по сеоским месним заједницама.
Вести из медија
29. 02. 2016.
Аутор: Виолета Глишић Извор: Цензоловка
Брутални обрачун Пореске управе са ТВ Стил платиће грађани
Гашење једне локалне телевизије 2007. године, после незаконите блокаде рачуна од стране Пореске управе која је уследила одмах после једне политичке емисије, ускоро ће добити судски епилог и могло би државну касу да кошта 100.000 евра. Ни после готово десет година агоније, блокада рачуна, пореских инспекција, принудних наплата, судских процеса и пресуда, Радослав Лазић, бивши директор и главни и одговорни уредник Телевизије Стил из Лапова, није добио ни динар обештећења од Пореске управе у Свилајнцу, чије је неосновано решење о блокади рачуна практично угасило ову телевизију 2007. године.
Радослав Лазић (фото: Цензоловка)
Агонија ове телевизије почела је 2006, када су се у њеним просторијама појавили порески инспектори. Они су тада дошли у прву и једину „редовну“ контролу.
Како објашњава Лазић, инспектори су се појавили свега 36 сати после политичке емисије „Испадање“ у којој су учествовали тадашњи председник општине Свилајнац Добривоје Будимировић Биџа и председник општине Баточина Радиша Милошевић.
Све то дешавало се у атмосфери припреме референдума за Будимировићеву смену, кога је на тој функцији требало да замени Милошевићев партијски колега из Демократске странке Предраг Милановић. Гледаоци су се током емисије СМС-ом опредељивали између двојице учесника, а победио је Будимировић.
Везу између ова два догађаја Лазић види и у чињеници да је директорка Пореске управе у том тренутку била Милановићева снаја, али и у понашању пореских инспектора који су из предузећа однели три регистратора, а да притом нису пописали сва документа ни оставили реверс.
До Предрага Милановића нисмо успели да дођемо, али нам је неколико Свилајнчана потврдило да је Борјанка Милановић, која је у међувремену преминула, заиста била снаја садашњег председника општине. На интернету смо нашли документ филијале Пореске управе у Свилајнцу из 2006. године, који је, као директорка филијале, потписала управо Борјанка Милановић.
Инспектори су раскупусане папире вратили после неколико месеци, заједно са решењем да ТВ Стил „на основу незаконитости и неправилности утврђених у поступку теренске контроле“ изврши уплату пореза и доприноса с каматом, у износу од 613.600 динара.
Као додатак овом решењу Пореска управа им је блокирала рачун док се дуг не измири. Међутим, решење о блокади рачуна није било потписано.
Шест месеци гушења
Лазић се на решење жалио пореском центру у Крагујевцу, који га је поништио и наложио својој филијали у Свилајнцу да понови контролу и одблокира рачун телевизије.
Скоро два месеца касније, 23. новембра 2007, порезници су дошли у нову контролу, али су остали при пређашњем мишљењу и решењем од 8. јануара 2008. године обрачунали дуг од – 575.000 динара. Како се он смањио у односу на прво решење, ни до данас никоме није јасно.
За све то време, каже Лазић, рачун је остао у блокади, а телевизија је почела да се распада.
„На рачуну смо у то време имали око 300.000 динара, довољно да исплатимо плате, порезе и доприносе, али то нисмо могли због блокаде. После 120 дана искључили су нам струју, а онда и телефон, па нисмо могли да правимо програм. До тада смо пуштали музику, чисто да држимо фреквенцију. Нико из осталих шумадијских општина није желео да гостује у емисијама јер сам проглашен криминалцем, а сви уговори које смо до тада потписали били су доведени у питање.“
Лазић је у тој ситуацији прошао горе од својих запослених, јер услед блокаде рачуна није могао да плати ПДВ, па је зарадио прекршајну пријаву у Јагодини, а за наводну проневеру пореска полиција из Крагујевца поднела је против њега кривичну пријаву за утају пореза.
Све је водило ка затварању телевизије. Изгубили су тржиште, поверење гледалаца, радници су отишли, а Лазић је, да би исплатио дуг према Пореској управи, заложио опрему телевизије, чија је вредност процењена на 750.000 динара, и тек тада му је одблокиран рачун.
Платили су своја дуговања, обавестили Пореску управу да може да преузме опрему и поднели захтев за ликвидацију, што је убрзо и спроведено. Без посла је остало 35 запослених.
Фирма ТВ Стил ликвидирана је 1. децембра 2008. године, да би шест месеци касније била избрисана из Регистра привредних субјеката.
Контрола непостојеће фирме
Ваљда због поприличне прашине коју је случај ТВ Стил подигао протеклих недеља, филијала Пореске управе у Свилајнцу послала је ових дана нови допис Радосаву Лазићу. У њему, међутим, нема информације да ли ће и када Лазићу новац бити уплаћен, већ га позивају на нову контролу.
Како стоји у овом допису, Радосав Лазић се позива да одмах, а најкасније у року од три дана, дође у Пореску управу „ради учешћа у поновном поступку теренске контроле“.
Лазић објашњава да из два разлога не може да се одазове на овај позив. Прво, привредно друштво је ликвидирано и избрисано из регистра још 2009. године. Друго, он је одлуком Привредног суда именован за ликвидационог управника искључиво са овлашћењем да се бави повраћајем новчаних средстава.
Истеривање правде
Иако је телевизија затворена, Лазић се трудио да докаже да је решење Пореске управе било незаконито, а правду је задовољио у новембру 2010. године, када је одлуком Управног суда решење поништено. У одлуци је утврђено да је Пореска управа започела поступак контроле пре него што је телевизији уручен налог, што је незаконито.
Наиме, датум на налогу се поклапа са датумом када су порески инспектори дошли у телевизију (23. новембар), али су тај папир порески инспектори тек три дана касније, 26. новембра, прибили на врата телевизије.
Решење је, принуђена одлуком Управног суда, поништила и пореска централа у Крагујевцу и дала рок од 40 дана свилајначким инспекторима да изврше нову контролу. Проблем је само што више нису имали где да оду јер је Телевизија Стил затворена годину дана раније.
„Могли су у Привредном суду да траже моје постављење за ликвидационог управника и да поново врше контролу, али то нису урадили јер су знали да ћу да тражим да врате новац који смо им уплатили“, објашњава Лазић.
Он каже да му је већ после првог решења било јасно да инспектори могу да раде шта год желе.
„На пример, опрему коју смо заложили да би нам одблокирали рачун нису узели скоро две године. За све то време она је стајала у изнајмљеном простору који сам ја плаћао, јер власник није смео ништа да им каже, али је зато мене звао сваки дан.“
Да Лазић не доживи потпуни крах постарао се Основни суд у Крагујевцу који га је ослободио оптужби за утају пореза, што је касније потврдио и Апелациони суд. Такође, на основу доказа из банке да је сваки месец одлазио да плати ПДВ, али да то није могао да уради због блокаде рачуна, ослобођен је и прекршајне пријаве у Јагодини. Тај дуг је исплаћен када је рачун фирме одблокиран.
Власник није овлашћен
Будући да су када је решење Пореске управе проглашено незаконитим поништене и правне последице које је оно произвело, Лазић је пре пет година покренуо поступак за повраћај незаконито присвојене имовине.
Од Пореске управе у Свилајнцу тражио је да му надокнади вредност продате опрема и нешто више од 143.000 динара неосновано наплаћених на име пореског дуга. Пореска управа је овај захтев одбила, јер је сматрала да Лазић није овлашћено лице које може да тражи повраћај средстава!
Зато се бивши власник лаповске телевизије обратио Привредном суду, који га је 2013. године одредио за ликвидационог управника и овластио да предузме мере повраћаја скоро 925.000 динара и све друге правне радње које иду у прилог ТВ Стил.
Те друге радње обухватају и захтев да му се надокнади и штета услед немогућности пословања, изгубљена добит за период од седам година, али и новац уложен у сређивање пословних просторија и чување опреме за рачун Пореске управе, па је одштетни захтев у међувремену нарастао на више од 14 милиона динара.
На све захтеве упућене Пореској управи Лазић је уредно добијао одговоре да се чека мишљење из Београда, а како оно није стигло до јула прошле године, обратио се Републичком јавном правобранилаштву и предложио мирно решење спора. Како ни то није уродило плодом, поднео је тужбу против државе. Прво рочиште у овом процесу, које је било заказано за фебруар, одложено је за 26. април.
У филијали Пореске управе у Свилајнцу рекли су да нису овлашћени да одговоре на питања Цензоловке и упутили су нас на централу у Београду.
Ни у централи нису били вољни да нам понуде објашњења. У Бироу за информације Пореске управе истакли су да се сваки документ, информација или податак који се односи на појединачног пореског обвезника сматра тајним.
Цензура сећања
Радиша Милошевић, један од учесника ТВ дуела због којег је, по тврдњама Радосава Лазића, угашена телевизија, избегавао је наш позив тако што је цео дан био на састанку, а онда на терену, да би нам наредног дана његова секретарица рекла да је поново отишао на терен. Нисмо успели да га добијемо ни на два броја мобилног телефона.
У канцеларији његовог страначког колеге Предрага Милановића, председника општине Свилајнац, рекли су нам да он не даје изјаве за медије и да то уместо њега ради ПР Ивана Тодоров. Иако нам је обећала изјаву, она нас је на крају само обавестила да господин Милановић нема коментар.
Добривоје Будимировић Биџа, који је у међувремену из СПС-а прешао у СНС, са одушевљењем је говорио о ТВ Стил, истакавши да је у оно време та телевизија била веома гледана.
„Била је то добра телевизија, која је углавном пуштала музику, неке забавне програме, али је имала и ту политичку емисију у којој су се сучељавали локални политичари, што им је и привукло највише гледалаца. Сећам се и тог дуела и свега што се касније десило са телевизијом чије је гашење сигурно имало политичку позадину. Да сам знао како ће све да се заврши, не бих ни прихватио то гостовање“, закључио је Будимировић.
Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5481