Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131 http://www.resavskipostonosa.rs/ - Part 267 Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
Ресавски поштоноша периодични часопис из Свилајнца: 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“ медији, издаваштво, вести из Свилајнца, Деспотовца и околине, СВЕ О РЕСАВСKОМ KРАЈУ, ВЕСТИ И НОВОСТИ ГОРЊЕ И ДОЊЕ РЕСАВЕ - ВАШ РЕСАВСKИ ПОШТОНОША, mediji, izdavaštvo, vesti iz Svilajnca, Despotovca i okoline
Стадион Бојача, гледалаца:50, судија: марко Марковић (Смедерево)
Стрелци: 0:1 Јевтић у 57.минуту, 1:1 Поповић у 60.минуту, 1:2 Јовановић у 71, 1:3 Јевтић у 74,1:4 Јевтић у 89.минуту
Раднички: Бјелица,Миленковић, Ђ. Милановић, Јоцић, Аћимовић, В. Пауновић, Синђелић, Поповић, Илић, И. Пауновић, Стојановић. Играли су још: А. Милановић, Срашић, Цветковић и Ђорђевић
ФК Раднички Свилајнац
Пролетер: Јанићијевић, Лазић, Милосављевић, Гегић, Петрић, Радојевић,Делиблаћанин, Живановић, савић, Дељанин, Јовановић. Играли су још: Јевтић, Милентијевић и Којић.
У последњој провери пред почетак првенства свилајнчани су на свом терену претрпели убедљив пораз и питање је колико спремно дочекују старт такмичења. Гости су били уигранији и спретнији пред голом домаћих.
Позивамо читаоце да нам пишу: приче, вести, путописе, занимљивости, као и фотографије.У скалду са уређивачком политиком и кодексом новинарства објављиваћемо најзанимљивије. Пишите нам.
Свако мало место има своје велике списатеље ограниченог тиража. Јунак наших дана, Списатељ Ограниченог Тиража Али Неограничених Могућности, преписује биографије великих људи и сматра да је велики писац. Своја велика дела објављује у малим библиотекама. Нада се да ће купци да пожуре како дела не би била распродата. Преписивачки размахан, у позном добу стваралачког заноса, опет мисли да од њега не постоји већи издавач књига у савременој Србији. И тако ниже дела, на метар, на кило, фотографише их. Овај дипломирани политикантолог, описмењен средином прошлог века, све више се заљубљује у себе и мисли да је „генерал сунца“.
Не хаје он за оцене стручне јавности, јер ионако нису релевантне. Не разуме ни зашто понеки научници за живота напишу само по књигу-две. Не зна да иза сваке такве књиге стоји озбиљан истраживачки рад, мукотрпно трагање по архивима, музејима, институтима. Он и не слути колико аутор таквог дела мора да се нагута прашине с небројено докумената. Прашине коју нико пре њега није дотакао десетлећима, а можда и вековима. Наш Списатељ Неограничених Могућности Али Ограниченог Тиража давно је пријехао у чаршију. Његов развојни пут кривудао је. После проверавања и „хигијенског обучавања“, постао је посленик јавне речи и највећи завичајни писац. Афирмисао се он и као једини школовани извештач малих рубрика, цртица, вести и постао почасни преписивач туђих биографија. Изверзирани пакер туђега рада, преписивач, често са много грешака (вероватно због журбе да објави што већи број дела), често пише и по четири-пет дела истовремено. О својим подухватима ревносно обавештава будуће читаце како би на време заузели место у реду испред мале библиотеке. Просто као да им поручује: „Тираж строго ограничен. Пожурите, може да нестане“.
Наш Списатељ Ограниченог Тиража Али Неограничених Могућности последњих година најбоље се извештио у слагању материјала за монографије о селима Србије. Тренутно је најплодоноснији списатељ у овој категорији, јер села убрзано нестају, па штанцује монографије како би их што пре продао пензионерима, сигурним купцима својих дела. Јунак наше приче најбрже напише монографију када пронађе добростојећег потомка неке познатије личности. Још ако је стари учитељ марљиво сакупљао документа и пожутеле фотографије, штанцовање почиње одмах.
Ноћни лист обавезно јавља како је спашено још једно село од заборава захваљујући великом прегаоцу, истраживачу, мисионару писане речи. Признања, награде и похвале биће завештане као задужбина завичајног списатеља и чуване у малој билиотеци. О њима ће се лично старати кустос који одбројава дане до пензије, а познато је и ко је задужен за брисање прашине с тако важних папира. Због тога Списатељ Ограниченог Тиража Али Неограничених Могућности и најтиражнији писац књига о селима не хаје за правила о писању монографије, која прописују сеоске комисије. Наш најнаграђиванији Списатељ, најбољи хонорарни сарадник Ноћног листа, бавио се веома атрактивним темама, па су због њега уредници дежурали 24 сата да би хитно објавили његово писаније. Теле са две главе, пиле на три ноге, човек ујео пса, маче с две главе, само су неке од тих тема. Очекивао је, сирома’, награду за животно дело, сањао како се до трона пење баршунастим црвеним тепихом, али је завршио у малој библиотеци личних сабраних дела. Постао је најпознатији као материјалиста широког спектра интересовања и дипломирани политикантолог.
Једно од најчувенијих издања завичајног објавитеља је и прештампавање телефонских именика уз додавање имена спонзора, које су продавали шефови месних канцеларија. Не знамо да ли је и ово дело уврштено у „сабрана дела“ Списатеља Неограничених Могућности Али Ограниченог Тиража. Не знамо ни да ли је Списатељ Еснафа добио награду за сатиру. Уникатни примерак личноописа аутора чува се иза три браве и четири катанца.
И тако наш мали човек размишља који је то следећи велики човек о коме би могао да пише, не би ли му тако биле отворене великанске двери. Можда једног дана и добије медаљу за храбост. Ипак није мала ствар објављивати под својим именом, преписујући.
Радна јединица „Навипа“ у Црквенцу код Свилајнца само је једна од фирми у Србији којој је искључена струја због неплаћених рачуна, али је вероватна једина чију имовину ноћу чувају бивши радници и пензионери
Због дуговања за електричну енергију од око седам милиона динара Радна јединица АД „Навип“ у Црквенцу надомак Свилајнца остала је без електричне енергије. Како би спречили пљачкање имовине, бивши радници и пензионери ове фирме организовали су ноћне страже у три смене од 20 часова до 6 ујутру. Они кажу да ће дежурати све док поново не добију електричну енергију. Реч је о радној јединици која припада АД „Навип“ из Земуна, која је заштитни знак целе општине, која постоји већ 87 година и у којој стечај траје већ три године. Подрум, капацитета 150 вагона течности, односно око милион и по литара ракије, највећи је у овом делу Балкана и био је специјализован за производњу шљивовице.
Јутарња смена страже
-У последње четири деценије у тридесет земаља света извезли смо преко пет милиона литара српске шљивовице у српској буклији, по којој смо били познати и коју смо извозили чак и за време НАТО бомбардовања и санкција. Бербу грожђа нисмо обустављали ни за време Другог светског рата. Док су јагодински, јовачки, ореовачки, крњевачки, крајински, иришки и многи други подруми одавно уништени, ми смо наш сачували, па би било штета да под окриљем мрака неко разнесе оно што су наши дедови стварали-наводи за „Политику“ рачунополагач Мирољуб Спасојевић, који је од 1996. године руководилац ове радне јединице и служба обезбеђења.
Према његовим речима, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, када су радили у три смене, извозили су од 800.000 до 1.000.000 боца шљивовице и зарађивали по 1.000.000 долара годишње. У време највеће експанзије шљивовице прерађивали су 150 вагона шљива, а 100 вагона су откупљивали од сељана. Последњих година извозили су око 100.000 боца или 75.000 литара годишње, што је три пута више него од 1991. до 2000. године. Извезли су и 4.000.000 „бардаклије“, која је 1964. године награђена „гран пријем“ на сајму у Љубљани, као и преко 2,5.000.000 литара комовице. Све залихе, око 80 вагона алкохолног пића, по налогу стечајног управника предате су у Земун.
Музеј винарства на отвореном
-Пре три године када је уведен стечај први пут смо обуставили производњу од оснивања. Објекат од изузетне важности најпре је остао без обезбеђења, а сада је остао у мраку. Сви мештани Црквенца подрум доживљавају као други дом, јер готово да нема породице из које неко није радио у њему. Зато смо се писмом обратили и премијеру Вучићу не би ли нам помагао, јер је ово село и родно место његове мајке-додаје Спасојевић, који је ове три године не само сам чувао имовину, већ и косио траву и уређивао ентеријер и екстеријер ове фирме и у њој организовао ликовну колонију „Црквеначка палета“ како не би прекинуо дугогодишњу традицију.
Славољуб Јанковић, пензионер, који је читав радни век провео у црквеначком подруму, један је од људи који га преко ноћи чува. Он каже да просто сви мештани имају обавезу дасачувају ту имовину и фирму по којој је њихово село надалеко чувено. У њему је, додуше празна, уникатна бачва, чији је предњи део у дуборезу у коме су дуборезани цар Константин и кеаљица Елизабета. Она вреди више него бачва истог капацитета пуна вина или ракије.
-Добар део радног века провео сам у подруму. Још као дечак памтим бербе грожђа и време када је задруга одлично пословала. Подрум „Навип“ направљен је 1929. године, али је, практично, основан 1897. године, када је народни трибун Димитрије Катић формирао прву сеоску задругу. Зграда и основна средства су у одличном стању и стварно би била штета да вандали то униште или опљачкају-каже за наш лист Живан Ватић, пензионер, који такође стражати ноћу.
Расписивање Конкурса за финансирање омладинских пројеката у циљу подстицања активизма и волонтирања младих у оквиру пројекта„МЛАДИ СУ ЗАКОН – Подунавски, Шумадијски и Поморавски округ“
Поштована/и,
Удружење „Сунце“ – Ресурс центар за Подунавски, Шумадијски и Поморавски округ Министарства омладине и спорта у програму „Млади су закон!“ објављује Конкурс за финансирање омладинских пројеката у циљу подстицања активизма и волонтирања младих „МЛАДИ СУ ЗАКОН“.
Конкурс је намењен младима од 15 до 30 година, а могу да се пријаве удружења младих и неформалне омладинске групе састављене од најмање пет чланова са територије Подунавског, Шумадијског и Поморавског округа које желе да волонтерски спроведу пројекте од јавног интереса са циљем побољшања локалне заједнице.
Конкурс је отворен до 23. августа 2015. године.
Све информације о конкурсу као и конкурсну документацију, заинтересовани могу пронаћи на сајту Удружења „Сунце“ www.sunce.org.rs, на омладинском порталу www.mos.gov.rs/mladisuzakon и сајту овогодишњег Националног програма волонтирања младих www.kampovi.mis.org.rs или се обратити лично у просторијама Удружења „Сунце“ у улици Луја Пастера 17, Крагујевац, на телефон 034/362-700 или путем мејла ugsunce@gmail.com.
У складу са Законом о младима и Националном стратегијом за младе, Министарство омладине и спорта у партнерству са 8 Ресурс центара, наставља да пружа подршку удружењима младих и неформалним омладинским група широм Србије да кроз обуку и реализацију омладинских пројеката подстичу активизам и волонтерање младих у својим локалним заједницама.
За Удружење „Сунце“
Дамјана Јовановић
менаџер пројекта
061/1161321
„Млади су закон – Подунавски, Шумадијски и Поморавски округ“
У три смене од 1.07. до 31.07. 2015. године 314 дечака и девојчица из земље и иностранства боравило на овогодишњем 21 кампу младих талената
Ангажовано је 34 тренера међу којима из Данске и Русије
детаљи са тренингадетаљи са тренинга, Рукометни камп „Растимо“ у Свилајнцу?
У Свилајнцу рукомет се игра од 1952.године. За рукометни камп постоје добри услови на теренима, школским салама и хали спортова. Одличан је смештај и исхрана у Дому ученика Пољопривредно-ветеринарске школе. Свилајнац је осми пут био прави домаћин организаторима рукометног кампа „Растимо“ из Новога Сада. Осим квалитетних услова и гостопримства, учесницима је омогућено и коришћење градског базена. Камп у Свилајнцу афирмисан је и ван граница Србије, па на ову Академију рукомета долазе полазници из бројних клубова.У десетодневним сменама боравила су деца од 10 до 18 година. Има учесника кампа који су и више пута долазили.
Ове године била су деца из Румуније, Мађарске, Грчке, Немачке, Аустрије, Француске, Норвешке, Шведске, Русије, Данске, Србије, Црне Горе, Хрватске и Босне и Херцеговине. Будући рукометни асови допутовали су из 92 града међу којима: Хамбурга, Дортмунга, Беча, Граца, Сегедина, Атине, Осла, Букурешта, Стокхолма, Москве, Лиона, Копехагена, Београда, Новог Сада, Јагодине, Пожаревца, Краљева, Зајечара, Лесковца, Ваљева, Суботице, Сарајева, Брчког, Добоја, Бијелог Поља, Берана, Колашина, Осијека, Кутине, и др.
Учеснице из Москве
Група дечака из Брчког, Пожаревца, Беча и Букурешта
Учесници кампа дела треће смене
Млади су се дружили и склапали нова пријатељства са жељом да се и наредних година поново сретну у кампу.
Камп „Растимо“ почео је свечаним отварањем уз сечење торте, у првој смени, којом приликом је проглашен десетохиљадити кампер Андреја Савковић из Пожаревца коме је додељена плакета, спортска опрема и бесплатно учешће на кампу идуће године. Осим наших тренера, амгажовани су и стручњаци из Данске Николас Рисе и Давид Трондобал, а из Москве Александра Лепикхова и Оскана Зузина.
Тренери су се трудили да пренесу рукометна знања на полазнике, а Драган Николић и Мирослав Веселиновић истакли су да су се млади таленти трудили да „упијају“ основну и врхунску технику и тактику у нападу и одбрани. Тренер клуба „Јединство“ из Брчког Угљеша Гламочић који је са својих 16 дечака рекао је да су некадашњи кампери постали провотимци и репрезентативци, па је и то разлог што клубови упућују талентоване у камп.То потврђују и сви овогодишњи кампери међу којима је и Теодора Богосављевић из клуба који је постао суперлигаш из Петровца на Млави и Александар Златковић члан прволигаша из Пожаревца.
Један од руководилаца кампа „Растимо“ Ђорђе Јакшић рекао је, да је и ове године камп остварио свој циљ, а и 330 учесника кампа постали су врсни рукометаши што је оправдало постојање овакве својеврсне рукометне школе.
Мали савети за добро здравље
Лековита својства купине
Купина лат. rubus fruticosus, је врло позната у нашој околини. Ова бобичаста биљка расте жбунасто и трновита је. Нажалост недовољно су позната њена лековита својства. Квалитетније су дивље од питомих. Садрже витамин А, Б1, Б2, Б3, Б6, Ц,Е и К. Њен минерални састав је: гвожђе, калцијум, магнезијум, фосфор, калијум и цинк. Извор су аминокиселина и есенцијалних влакана.
купина
Обилују антиоксидантима који на више начина штите наш организам.Чувају срце, крвне судове и вид. Магнезијум и влакна спречавају блокирање артерија и стимулишу крвоток. Помаже у регулисању крвног притиска, превенцији аритмије и неправилних откуцаја срца.Због својих својстава препоручује се трудницама.Витамин Ц и антиоксиданти ојачавају имунитет мајки, а минерали одржавају здравље костију.
Чај од листа купине помаже код пролива, дизинтерије, крварења из рана, за испирање грла и хемароида. Плод је најбоље користити у сировом облику. Од купине се може правити сок, џем, чај, пекмез, вино, ликер.Плодови се могу смрзавати, сушити, кувати и пећи.
У Тропоњу је прослављена црквена слава Огњена Марија. У цркви која носи име ове светице, пред великим бројем верника где је било и доста деце, свету литургију служио је др Игнатије Мидић, епископ Браничевске епархије, а саслуживали су ђакони из Пожаревца, месни парох Драган Николић и Дејан Мидић, намесник Ресавског намесништва. На литургији за певницом су певали појци из Свилајнца, Деспотовца и Јагодине. Пресечен је и славски колач, а колачар је био Небојша Живковић из Тропоња. Колачар за следећу годину биће његов отац Драган Живковић.
Драган Живковић примио колач од сина Небојше ЖивковићаВладика др Игнатије Мидић са свештенством
– Од освећења темеља за цркву у селу Тропоњу, ово је шести пут како долази владика из Пожаревца који је веома задовољан брзином изградње цркве – каже Бранислав-Бата Радовановић, члан Црквеног одбора који је од самог почетка учествовао у изградњи цркве.
После одржане литургије, у великој сали Дома културе Тропоње приређен свечани ручак и дружење на коме је био и велики број радника на привременом раду у иностранству који су дошли у завичај на годишњи одмор.
Фудбалери Радничког већ петнаестак дана вредно тренирају припремајући се за почетак нове сезоне. На терену у Бојачи на окупу су 24 играча која на тренинзима испољавају максимално залагање и пожртвовање.
Игор Ђокић, Марко Поповић и потпредседник клуба Ненад Младеновић
-Припреме се одвијају по плану. Задржали смо све играче из прошле сезоне а са минималним појачањима покушаћемо да се равноправно носимо са противницима. Сезона је дуга па смо одлучили да појачамо конкуренцију за први тим-истиче потпредседник клуба Ненад Младеновић.
У Раднички су се вратили Милан Вујчић и Иван Пауновић, а после дуже паузе због повреде првотимцима се придружио и одбрамбени играч Милош Радојевић. Из Јагодине је стигао голман Василије Бјелица, а из ФК Шумадинац из Брзана Ђорђе Јоцић.
-Атмосфера у екипе је одлична, вредно тренирамо и поред тешких временских услова и високе температуре. Терен је одлично припремљен и лепо одржаван. Сви играчи су задовољни досадашњим током припрема и надамо се да спремно дочекамо прво коло и Ресавски дерби у Свилајнцу са комшијама из Деспотовца- каже капитен Радничког Марко Поповић.
До почетка првенства свилајнчани ће одиграти још неколико пријатељских сусрета а током овог викенда учествоваће на турниру у Вранову где ће одмерити снаге са домаћим Пролетером, нишким Радничким и Звиждом из Кучева.
Отворено писмо председнику Владе Србије
Александру Вучићу
П о с л е с у м р а к а м р а к
Самоорганизоване сеоске страже у Црквенцу
Ми нашу дедовину не дамо!
Србијом већ дуже време кружи неман, после пљачкашке приватизације, распродатих фабрика и истераних радника на улицу, настаје мрак.
Подрум Навип Црквенац
Подрум Навип Црквенац, један је од најстаријих сачуваних и радно способних објеката у Србији са традицијом од 87. година и великим радним резултатима. Највећи извозник српске шљивовице препеченице у 30 земаља света преко пет милиона литара најсрпскијег производа.
Пре три године 2012. уведен је стечај који и данас траје, што уништава сав труд и рад наших предака који су основали задругу 1929. године у Црквенцу. За спас наших задруга и подрума и програма извоза ракије обраћао сам се председнику државе, председницима владе, министрима пољопривреде.
Опљачкани и руинирани виноградарски подруми широм Србије су слике јавашлука и штете које трпе село и сељак у првом реду. Јагодински подруми, јовачки, ореовачки, крњевачки, крајински, иришки и многи други данас су уништени.
Навип извоз
По одлуци ЕДБ Краљево, а немоћи стечајног суда и стечајног управника, искључена је струја 17.07. 2015. године Подруму Навип Црквенац. После 87 година великих радних победа, тотални мрак. Аветињски.Имовина се препушта пљачкашима, а објекат од изузетне вредности и важности лишен је прво обезбеђења, а сада утону у мркли мрак. Три године чекања и одлагања суда али сачуван, стрпљиво од стране радника и пензионера сада се нуди на изволте у мраку.
Ко то има право да имовину наших предака и нас нуди у мраку?
Црквеначки подрум тражи спас од председника Владе Србије лично.
Ми на то имамо праву и обавезу. Задрге и села нестају заједно. Ми ћемо своју имовину и поред свих недаћа самоорганизовањем сеоских стража сачувати.
Последњи руководилац Подрума Навип Црквенац, са 38 година радног стажа, од првог августа на биро рада и чувар имовине, части и образа наших предака, по уговору о делу.
Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5481
