Крокодилске сузе рони вечита народна посланица,високе моралне чистоте са народних јасала. Она се борила у свим властима да касаба буде боље место за живљење. За себе, јадо кажу неки. И код необавештеног била је коловођа са колегиницом. Љубав беше кратка, јасле се измакле али кад зашкрипало на локалу жути понудили руку. Наша морална громада улете у фотељу заменице овоме због кога патила. Она вечито за народ, лично доводила министре неимаре који све путове које Марко изорао, посуо ,,ризлом“ без ваљање. Било и обећање да ће да прескоче велику реку код генераловог села. Нов мост за нове гласове на власти, а у ту сврху принета жртва дивља свиња. Министар оправи скелу и постаде почасни грађанин наше вароши на њен лични предлог.

             Да ли те „навучене“ милионе помињаше са говорнице или има још за ових 20 година на јаслама народним из којих зоба ли зоба? Да ли сада на њу дошао ред за одликовање па набраја „мукотрпан“ рад и навучених стотине милиона евра? Колико је ту непроспаваних ноћи било бар за значку ударничку. Макар је опозиција предложила па да им опрости ове комплименте. Није лако бити у свакој власти, наћи интерес и опстати. После, кад се власт променила, јавно се дивила пред камерама тв-цц како се само он сетио да њих „навуче“ у чаршију и подигне Диносаурус Сити за „вјеке и вјеков“. Није га дала за по-часног иначе би комисија за одликовања нови орден склепала, а „Мирча да гу прочита на народ“. Више верује у магије него у молитве, а сиромахе презире. Не сум Трајче, ја сум „Мирча“ који је њу својевремено проценио “да би се и са црним ђаволом удружила да реализује своје циљеве”. Она сад са њим и гледа нас право у очи, безочно са говорнице, збори о поштењу као да ће се убудуће узимати мера за вредност и моралност наше вечите народне посланице, а можда и ситну књигу извезе библиотека о њеним постигнућима и прегнућима. Они јој верују, јер и за њихово ладовање навукла неко милионче. Лично возила и свој „ауто акала“ на скупштинска заседања. Чак и квите за паркинге „приносила“. Не би она узела, ма какви тежачки зној и корицу леба сиротињи. Дневнице нису приказане или их прескакала. Како би вас у очи погледала кад вас сретне јадна не била. Као крпељ се залепила на народна леђа па све тежа и тежа. Нема се ту мере ни образа. Кад оде на летовање сви је љубоморно гледе јер је она лидер у реону. Јако је постала пре-познат-љига. Увек гласовала и била уз скуте власти, борила се да Диносауруси боље и удобније живе, мање да раде, да им се папци не истроше јер више нема школе за поткиваче, сада су на сцени ПО-тказивачи.

Мито и К учитељ

„Ја то радим због предузеће“!

           Тако данас мисле вечити функционери општинске власти јер друго не знају да раде, сем да „чувају будућност“ својих привилегија. Политичке функције су претворили у занимање без конкурса и без радног искуства. Описменише се у ходу по власти све дипломиране науке, док други иду путем редовног остручавања, уче мукотрпно, a када заврше онда им они испитују пулс, фамилију и цене њихову стручност. Разнежена вечита функционерка још из прошлог века, демос, депос, дссс, беше и са „црвеном бандом“, сместила се у наручје „великом лидеру“ који јој је омогућио перспективу кад оста на улици. Пре тога је живела у мраку „црвене банде“ и обећала је народу на Tргу војводе да ће кад она дође на власт све сијалице да попали да их обасја благодат и поштење. О поштењу мало сутра кад се дочепаш власти. Не прође много она са породичном групом у власт, са новом локалном „управом“ сви на функције за „добро народа“. И кад пада испод цензуса, „неће је народ“, она се дочека. Поста „мајка на сиромашне и убоге“ од којих сакупља потписе пред изборе и обећава да ће им буде лепо као њој, иако је противзаконито на буџету годинама. Образ је чудо, за три године посланиковања доби додатак од десет хиљада евра. На посао није ишла две године, а бојкотовала је и актуелну државну власт. Пљујеш власт а зарађујеш, па где то још има? За коришћење „свога аутомобила“, нећете веровати, добила је чак милион и седамсто, плус трошкови за паркинг. Навозала се јадна. Зна се да је на заседања возио службени ауто и општински возач и чекао по цели дан да је врати.

            Упаљене сијалице па се све види и у мраку.Значи ова лова од народа право у њен џеп за „поштен и прегалачки рад“ а као возала своја кола. Да ли је то корупција и криминал? Ако „свог гласача штићеника“ сретне у мимоходу одмах му обећа пакет за хигијену. За сав рад у престоници доби још три милиона. Примала је и плату као мајка најугроженијих за четири године, око три и по милиона. Због њене „верности“ главном, оста мајка са троје деце без посла. Радила је јадна на два радна места и није јој лако али је она способна и уметна. Хвали се како је „довукла“ силне паре у Диносаурус сити, свој образ подметала за наше добро и крваво радила. За ово сигурно не зна њен некадашњи шеф који би се запрепастио какву је радилицу имао. За четири лета инкасирала је преко шест милиона или око 50 хиљада еврића о чему може само да сања и грађанин из богатих држава.

            Да није смешно било би тужно али све је истина и бљутава стварност у Диносаурус ситију. Морал ли се ово зове или образ ? Изненађена и увређена како је , „опањкавају“, насрћу на образ кога нико не примећава, запослила се преко везе на јасле општинске, па за 20 година од кад упалила светло она увек уз власт, и образ би се излизао па да је од ђона. Боље да није палила светла. Мрак је за ове работе. Сад је касно за кајање јер после нема. Млади хоће, нешто паметније, питомије, хуманије, без мита и корупције, поштеним радом стечено. Неће лажне вредности.

Све знамо и видимо, млади су за поштено запошљавање.

Мито и К – учитељ

„Група грађана чува будућност без компаса“

           Бетон ивичњак је закон, власт развија бизнис по сваку цену и по улицама вароши сеје пустош,секу се стабла липа, храста. То су њихови преци садили испред својих дворишта ради украса и хлада да се на клупи са својим комшијама о благданима,вашарима у Бојачи, друже. Данас улица Браће Југовића, до 2000 године беше Иве Лоле Рибара. У будућности, неки предвиђају зваће се по човеку који је све називе улица који подсећају на Други светски рат избрисао. Бадњак је испред своје куће давно засадио Срба „Дачин“ власт посече, попа нису звали да чита опело. Дошла милиција на увиђај,потомак се испречио,брани своју дедовину и бадњак под којим је порастао. Али хортикултура може на силу, уместо да сади она сече старо, чупа и прави место за „бизнис“ како је наредио врховни чувар будућности. Шиша се на силу, тендери „тандара мандара“, ко паметан још у њих верује кад служе за покриће и трпање пара. Стандард уградње доведен до савршенства уз потпис архитекте? Кажу да се спрема стаза за кинеске бицикле испред хале чекају нестрпљиво да буду јахане за разгледање најчистије вароши на планети земљи зашта најзаслужнији он који прошао света.Чистаче улица не награђују већ на предлог котролора кажњавају у КЈП-у, са три месеца 30% од плате. Зар они да буду испред чувара будућности.

            Коцке у Карађорђевој последњи модни крик „Франце-пелцер“, а онда потонуше за једно лето.Нови радови, коцке од бетона се утоварају у камионе и возе тамо амо одлажу за код куће, а нове новцате се уграђују за нове паре. Легално на срамоту улице. Случајно у улици живи чувар будућих невоља грађана који свој привате аутомобил паркира на тротоару,ту места за дрвца нема, хортикултурно да не сметају. Занела се власт и њен власник у Дино ситију, обелоданили као вампири,па се више ничега не стиде и не плаше као да неће никад полагати рачуне за свој рад народу. Фамилијарност цвета и обузима институције и установе, власт производи мито и корупцију јер све херметички затворено ако ниси по вољи и поверљив нема посла у народним установама. Можеш да имаш и просек 10 у индексу али не можеш да будеш секретар општине, ма ни за грејање стручњак јер место заузето од кадра без образа.Фамилија по угледу као она на оно „острво-Италијано“ кажу добро обавештени сада у паници од губитка власти, несаница их дрма и дрхтавица хвата при помисли губитка привилегија и моћи. Проклетство власти нико још није избегао. Секу света дрвца 2021 године у пролеће, насрћу на часне грађане где и за милицију има посла.Пример им није Веља који заобилазио Запис на магистрали јер нико паметан у Србији није хтео да сече столетно свето дрво ни за какве паре због части и проклетства фамилије у Срба. Осоколили се од када „ангажовали“ да их чува ДИПЛОДОКУС, то је драги грађани највећи Диносаурус на Свету. Телохранитељ је висок 11 метара, а дугачак 23 метара. Страва уличар покрај „Биџине аутостраде ружа“ и шлепери у мимоходу кад га виде „ходају на прсте“ па колко кошта да кошта народе. Безбедност нај-умног на прво место, за недај боже да останемо без овако визионарске власти па сви да идемо где нетреба или у Мораву. Шупљоглавци баве се периферним стварима, секу липе у цвету и свете божићне Бадњаке,иживљавају се на природи. Изводе на људима природњачке експерименте, а човек давно сишао са гране. Данас се то модерно зове мобинг.

Мито и К, учитељ

Биџиленд или Ђиласленд, а мож` и „Мишко-потрчко – ленд“

Предсказаније постаде Јава

           Баба Ванги са Балкана се није јављало шта ће задесити наше шуме и кад је господа из круга двојке посетила бивша елита жутих у вези промене власти. Дал` се смеши ил` се кези? Креманско пророчанство фалсификоваше, кад је власт у питању ништа им није свето, Попе их саветоваше. Само деда Милоје им поштено рекао „Не мирише на добро. Људи, ће буде убрзо тумбање код нас“. Српски зборио, а они „глуви“. Задимило се у престоници, утакмице се играју на „невиђено“, тамо имају много „невоља“, секу главе, буна као против Дахија, као оно кад „Црни Ђорђе“ диже рају. После и његова глава паде. Ово што се види на Тв-ее, у главној улози некад онај што народу нудио „мед и млеко“ само да се најуре лопови са власти? Круже снимци из 2007. године где се види гунгула у нашој чаршији, братија из пашалука на челу са Ђиласлендом тада перјаницом жутих. Министри се довукли службеним црним мерџанима са затамљеним стаклима појачани сер „оратором“ из Чарапановца. Дојездили да смене Социјалистичку перјаницу Биџиленда. Шефа државе беху испоручили као пакет странцима, а фамилију проказали и ољагали да је побегла код баћушке. Митинг, Ђиласленд-ослободилац беседио као најпоштенији кадар жутих. У патикама беше, да се народ питао купио би му пристојнију обућу, за „севап“. А када се испења на врх бине, „Мишко-потрчко“ рече требало још пре да се најуре црвени где и он некад био. Друго, он би да заседне у фотељу па да тера до краја 21. века. Шетали улицама као лешинари, ловили власт, ђаке учили врлинама демократије и поштењу бацали петарде у авлијама, остављали поган траг на прагу политичких противника. Ђиласленд данас један од најбогатијих, а сад испитују експерти бивши саборци. Позвали су се као „вештаци“ да утврде како он има већи конто од њих ? Наша варош постала ђубриште, депонија пропалих кадрова жутих. Увози их стручњак који им некада био шеф на Округу. Ако их жели што их кући не води, плаћа и храни? Зар ми немамо кадар ни за комуналца па га увезосмо? Где су наши кадрови, да ли још „уче“ или им фали „група“? Наше студенте са деветкама и десеткама у индексу народ стипендира, а када заврше власт им купује авионску карту у једном правцу. Ако се врате где би се запослили мамини синови? Дугогодишњи преседник општине из округа, кадар жутих пропао на изборима па атерирао у слободну зону као успешан привредник. Сад и њега треба да скућимо. И у природном Центру видале ране губитничке, директорке из округа. Отишле су својом вољом, мала смо касаба. Прц. Еј, Биџулане ко је тебе смењивао, Ђиласленд евро милионер који порезу није плаћао мајци Србији већ неком „Мау-рици -јусу“ из недођије. Мишко-потрчо узнапредовао, постао је спикер.

          Није хумореска већ горка истина. Народе ти се батргаш, отимаш од уста да дажбине измириш, дрхтиш као прут при помену извршитеља, стидиш се пред децом, а они се играју власти у изобиљу до развратности на твој рачун.

Мито и К Учитељ

На Младенце 2021.

Светогрђе или пад у бунар

             Докле се далеко отишло у чињењу нечасних радњи, данас се све изгледа пореметило у главама потомака када руше трагове дедова. Секу се шуме без реда и закона као никада, да ли слуте потомци на судњи час. Кад домаћин оде у свој забран, пустош, столетна стабла нестала нетрагом да се никада не пронађу. Правде нема. Храстов плод, жир је био на првом грбу државе Србије,традиција. Цар Душан у свом законику „у члану 24 записа да се шуме морају чувати за поколења и не смеју, дивље сећи,а камоли отимати“. Посекоше ђерам на старом бунару, однеше све, а он јадан оста сам, оскрнављен да тугује.Ту је још после првог светског рата, у атару села Црквенаца званом „Тушево“ ископан Скокића бунар. Хладну и добру воду користили су да се крепе после напорног рада у пољу и појила стока. Около њега подизаше се колибе где ноћеваше, а ноћу је на корито долазила дивљач у реду на појило. Сељани су се дружили о Ђурђевдану где су венце плели и ђерам на бунару китили,песме певали коло играли за родну годину. Бунар и вода беху култ и живот. Севнула савремена „моторка“ у недоба, нечовека,посекла стари багрем бели који је носио Ђерам на бунару да би се вода захватала, на чијем је крају била кофа –тег са каменом. Памтио многе путнике намернике, чувао тајне стогодишње.    

                 Бунар стоји обешчашћен као младом створењу када насилно насрну на част. Порашће млади багрем бели и ђерам на њему али ову срамоту пред прецима и образ неможе ни једна вода опрати. Опростите, записа путник намерник згранут, занемео од призора судбином бунара. Процветаће багрем бели 2021 године господње, за наук потомцима. О скрнављењу ђерма на бунару сведоче наше фотографије које нас опомињу да се морају чувати нематеријалне вредности, а нарочити оне које се односе на воду извор живота.

Р. П.

           Престоничка „Криг“ штампа пише да у провинцијској вароши Свила-ју-ју, нема „партијског“ запошљавања? Видесте ли ви то „пиштољ у новој кошуљи“ поштена власт, рекли би. Да није тужно, било би јако поштено али у Свила-ју-ју нема партије на власти већ „групе грађана“. Смењују се на функцијама као фамилије на Цицилији. Држе се власти као пијан плота. Опијени привилегијама. Некада они били демократе у згради црвеног октобра сада „група грађана на вечној власти“.

           Раја, радници и сељаци у нашој земљи демократе памте по „поштењу“, приватизацији и отимачини њиховог зноја. Поштено запошљавање у Свила-ју-ју, чудо природе. Где то има још?

            Општински функционери услед дугогодишњег бивствовања на врху власти запослили своје уже и шире чланове фамилије на леђа народа. Окупирали јавна предузећа, установе, а функције за послушнике и доушнике као у време династије. Блам је кад високи општински функционер седи у првом реду, а блиски члан породице се именује на функцију, гласовањем „групе грађана“. Има ли ту етике и морала? Члан фамилије може месецима и годинама да буде на боловањима. Политички у изборној кампањи снисходљиво су хвалили свога идола да би сачували функције. Погледајте на ју-туб-е како чинодејствују и просвећују све, разнежене када се куну на верност. Родитељи ђака и пацијенти убеђивани да им успех деце и здравље зависе од власти. Брука професије, јавна и одавно невиђена, на jу-тубе за цели свет, открили се „до коске“. Нема запошљавања по политичкој припадности у Свила-ју-ју „Крик“ вест по престоници и нашој земљи као да читаоци пасу траву? За чистача улица иде се у кабинет код „Луфти- Аге“ на разговор и полагање теста из хигијене и оданости јер су велика претња власти. Чим их „ухвате“ да седну да се одморе кажњавају их и по неколико месеци. Умањују им и онако мале плате, а свуда се хвале како им је варош чиста. У Свила – ју- ју догађају се чудеса „бум – бум“ елита на стражи неда власт ни по коју цену. Патриоте, бусају се у груди са слоганом „идемо напред у будућност“. Образ је то народе они су прерасли у секту, а идол најавио да ће још 100 година да влада јер га народ обожава. Апсолутно. Омладино, да ли се у Свила-ју-ју „поштено“ запошљава? Незапослени су тужна прича. Кажу има учитеља који чекају и 10 -15 година посао, породице без иједног запосленог ? Из династије кажу да су „непокорни“, јер не гласују по ферману, инате се Луфти-аги. Више вреди један абер из махале, ко пошао, ко дошао, шта каже раја у механама, јел ружи власт или прети Луфти-аги у вилајету? Општина Свила-ју-ју, епп рекламе, нарцисоида, а у нашој земљи никад мањи наталитет. Колико је само власт туђе деце „одасла“, у Јевропу за свога вакта? Ћуте као угурсузи, чувају потурице и своје „диване“. Протекција у свом најгорем облику, поводљивост и снисходљивост, а млади који на то не пристају одлазе у свет да тамо привређују. Ове који се умиљавају су инсталирали на телу народа где живе као паразити, по потреби посла. Похлепа, грамзивост, себичност, сада су „врлине“ као никада у Свила-Ју-Ју. Жабокречина се шири на све стране, болест је узела маха.

Мито и К – учитељ!

„Ресавски Поштоноша“ бр. 6 година 1.у Свилајнцу 30.11.1871 године.

Начин против Колере

Поводом појављивања Колере, задарски „Народни лист“ доноси начин против Колере и каже: Чим човек опази да му је мучно, нека легне у кревет и на тело нека метне врућ тањир замотан рубцем, нека пије црни чај са црним вином или још боље јако црно вино са ђумбиром. Чим се зној појави, нестало је највеће погибељи. Прва је брига да буде желудац здрав и јак; неваља даклем пити ладна пића, јести незрела воћа не употребљавати кисела јестива, салату и краставце. Највише се препоручује (свеж) чист ваздух, чисто пиће, јела и обиталишта.

Р.П.

150 година од објављивања текста –

„Ресавски Поштоноша“ бр. 6 – година 1. у Свилајнцу 30.11.1871. год.

          Ствар је позната, да се никакав рад одпочети ни радити не може, ако се све ове сметње с пута не уклоне, које би сметале раденику, да дело онако сврши, као што би се желело. Зна се да алат чини занат. Бадава је мени што сам вешт мајстор, ако алата немам с којим ћу моћи вештину у раду показати, бадава је незнам како стручне учитеље да добијемо за народне школе, ако оне нису са свима потребама снабдевене и све оне сметње одклоњене, које шкоде њином напредку. Шта мислите да ли оне имају све своје потребе? Немају. Дакле учитељ не може са голим дуварима деци науку како ваља предавати. Поред друге науке, казује се деци нешто из природе као из јестаственице и физике; потоме зашто учитељи не би имали у нашим школама цео атлас јестаствени са природним бојама сваке животиње и биља, па и расе људи са њиховим ношњама; зашто не би имали нешто од физичких справа, као; топломер, влагомер (барометар); зашто не би имали глобус и јошт неке и неке од науке ствари? Па хајд што то немамо, што никад нисмо ни имали; али зашто да нам деца немају књиге и друге потребе нужне као; артије, пера, мастила, писаљки и зашто креде, велике табле, скамије колико треба итд. и итд., зашто све то не би имали у своје време кад нам устреба. Ко је одговоран за дечији напредак; или они који се нису постарали да их са својим потребама снабдеју, или њини наставници? Није нам довољно да имамо све те потребе,кад се хрђаво посећује школа од стране ученика; а није ни само то, да деца долазе уредно у школу, кад је хрђава у школи послуга од стране служитеља.Та зар се сме рећи: „Шта ми ти заповедаш учитељу, зар си ти мој господар? Општина ме погодила, она ми и заповеда шта да радим“! Све је то што наведосмо међу собом тако у свези тесно скопчано, да само једно од тих ако фали школа не може да напредује како ваља.

             Све се то зове школска потреба . „Што ће бити јесенас боље вечерас“ вели мудра српска пословица. Да би све то у своме реду било, па да нам школе никакову оскудицу не трпе у ничему,ево мога мњења како би се то дало поправити, а да се досадање старање за школу, за набавку школских потреба на само министарство просвете,па оно само да се стара како за саме школске потребе,тако и за ђачке и за послужитеља школског, као и за дрва, па било то (што је најбоље) као што друга министарства чине на пр.министарство унутрашњих послова за своја надлежства, као што су телеграфска или да има један старатељ над свима школама у једном срезу, па тај био капетан или ко други, он да се стара да набавља све потребе школске и ђачке и да мотри на уредно долажење деце у школу (наравно учитељ да даје сваке недеље извешће о томе, па према њему да се надлежно поступа) као на уписивање ђака,што данас врло хрђаво иде. Тај трошак да се купи од сваке пореске главе, као и други трошкови уз порез, па да се преда министру просвете, а он ако устреба старатељу.На тај начин би се ослободила школа од којекаквих сметња, избегло би се парничење једнога села са другим која сачињавају једну општину школску, за трошкове и дрва око школе учињена и тако не би ни школа ни деца оскудевала без потреба, као што то данас бива. Ако се на ма који начин старање уреди, на овај начин никад ништа неће добра допринети, довек ћемо са школом рамати. Наше власти хоћеју само добар успех, необазирући се на сметње, које долазе од оскудица школских, што држимо, да би требало имати у виду.

Димитрије – Мита Миловановић први учитељ црквеначке школе

         Комунално – канализационо јавни – приватни сервис Групе грађана као да постоји да изриче васпитно-поправне и казнене мере радницима – чистачима Чаршије. Уходе, цинкаре и оцењују колико ко од чистача ради, разговара и са киме? Киње ове што раде на отвореном и по киши и по снегу. Сунце кад „пржи“ чистачи не смеју да седну у хлад. Само у Диносаурус ситију се „чачка“ свака травка између коцки на улици са шпаклом. Кад видите да неко клечи на коленима знајте то је чистач „специјалац“. Контролор установљава да ли је некој травки можда опроштен живот. За све чистаче задужен је злогласни инспектор „Бомба“ који их осматра из кладионица, а има их, некад вири из аута са климом као ови по „кабинетима“, или са балкона највише културне институције. Чистача нема пуно па је инспектору „Бомби“ који их уходи по васцели дан, лако да установи ко ради, а ко забушава. То је посао за већу плату овог згубидана јер је одговорност заиста велика, чистоћа је пола здравља. Чистачи су најодговорнији па их зато кажњавају за пример. Класичан мобинг. Власт се хвали чистоћом Чаршије, пијаце и образа које нигде нема у нашој држави, а овамо главни у ККЈПСГГ „Бојко“ изриче драконске казне радничкој класи која још преживљава на улици. Ко је ту луд и блесав. Чистачи су радни, скромни, узорни. Ови што на њихова леђа јашу не гледају себе већ имају образа да кажњавају чистаче. Јуре мишеве, а о најезди пацова ћуте? Ко би рекао да камере размештене по чаршији снимају рад чистача. Оне на зеленој пијаци могу млеко од сурутке да препознају, бунике од бундеве, лепог Јову од лепе Кате, јајца од мућка.

          Диносауруси и мајмуни дремају у хладу са „субвенцијом“ од 50 милиона динара коју им уплаћују Чистачи иако су кажњени са 20% у наредна три месеца. Особљу јавног ВЦ-а скренута је пажња да се пуно троши вц-папир, преко сваке мере, као да статут и правилник то није регулисао. Тако се данас вреднује рад по статуту и правилнику који спроводи директор ККЈПСГГ, ваљда је зато доведен и постављен да га диже на чистаче. Образ свој чува, а њихов вуче по пијаци. Он је својевремено добио стан као стручњак за канализацију, смеће и међуљудске односе. Чистачима не следује стан по члану ГГ-2 и статуту по „Бојку“, иза кога стоји „Стојко“, који се одушевио његовом строгоћом, па га наградио, што штеди вц `артију. Инспектор „Бомба“ поднео из коцкарнице тужбу да се чистачи не коцкају али седе кад заврше посао, дају себи сами одмор, а камере све снимају, тастери раде,шпијуни су свуда около нас. Дисциплина на висок јарбол дигнута али није познато дал` неко укором опоменут из других јавних установа. Да ли су пушачи некад згрешили, они за две цигарете утроше 20 минута плус за фруштук. Срећни што немају „Бојка“ па их боли „Стојко“? Директор ККЈПСГГ-а „Бојко“ за време радног времена седи у оближњој кафани са адвокатима и судијама. Ваљда је имао консултације у вези афере и кажњавања чистача. Претрес у кафани је трајао близу два сата, како јавља радничка контрола. И друга два шефа су имали радни састанак у другој кафани. И док се диже прашина што су чистачи сели да одморе, шефови безбрижно проводе сате у кафанама.

Мито и К – учитељ 2о2о. године

Сатирична рубрика покренута 1871.године