Преминуо Раде Ђорђевић У Свилајнцу је јуче у 69 години преминуо Раде Ђорђевић дугогодуишњи
Детаљније
Сибирски лимун
Фотографија: Д. Станисављевић
РЕСАВСКИ ПОШТОНОША
Ресавски поштоноша периодични часопис из Свилајнца: 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“ медији, издаваштво, вести из Свилајнца, Деспотовца и околине, СВЕ О РЕСАВСKОМ KРАЈУ, ВЕСТИ И НОВОСТИ ГОРЊЕ И ДОЊЕ РЕСАВЕ - ВАШ РЕСАВСKИ ПОШТОНОША, mediji, izdavaštvo, vesti iz Svilajnca, Despotovca i okoline
Нова депонија
Р. П.
Скромна понуда на сточној пијаци у Свилајнцу
Р. П.
Цветни кутак
Фото: Драган Станисављевић
„Бувља пијаца“ у парку „Бојача“ у Свилајнцу
Фото: Д. К. Ђ.
Oбележен Jубилеј 125 година од прве земљорадничке задруге у црквенцу
У Црквенцу је обележен вредан јубилеј 125 година од оснивања прве земљорадничке задруге у Ресави. У Црквенцу је 31. марта 1897. године Димитрије Катић основао Кредитно земљорадничку задругу са 26 задругара. Прослава је одржана у Задружном дому у Црквенцу уз присуство Николе Михаиловића, председника Задружног савеза Србије, Дарка Божића, државног секретара у Министарству пољопривреде Србије и многобројни гости. На бисти Димитрија катића, потомци Момчило и Иван Катић положили су цвеће.
Све присутне поздравио је Мирољуб Спасојевић, председник Удружења воћара и виноградара из Црквенца. Присутнима се обратио и Дарко Божић. Милија Радивојевић Баја, народни појац из Пожаревца, отпевао је химну о Црквенцу, о Димију Катићу и Србији. Културно уметничко друштво „Димитрије Катић“ из Црквенца извело је фолклор, игре из Шумадије. На крају је за све присутне приређен богат ручак уз црквеначко розе вино.
Текст и фотографија: Брана Живковић
Положени венци настрадалим полицајцима
У четвртак 24. марта 2022. године навршило се 23 године од злочиначког НАТО бомбардовања Југославије где је погинуло велики број војника, полицајаца и цивила, да се никад не заборави. Од Шиптарских терориста из општине Свилајнац настрадали су полицајци Дејан Алексић, Јовица Стојановић и Драган Јоксимовић Бели. Венце су положили припадници СУП-а Свилајнац и Данијела Миленовић и Милан Милојковић испред СПС-а. Свим присутнима се најпре обратио Родољуб Красић, а о херојском отпору говорио је Стојадин Станковић Дика. Минутом ћутања одата је пошта.
Текст и фото: Брана Живковић
Свилајнац 27. 03. 2022.
Где су уметничка дела из школе?
У Основној школи ,,Јован Јовановић Змај“, после реновирања зграде школе у Црквенцу 2017. године нестале су уметничке слике које су урађене на ликовној колонији „Црквеначка палета“ и поклоњене школи. Слике су годинама красиле зборницу. Невероватна је чињеница, да је и између осталих, „нестао“ портрет Димитрија Катића, који је основао школу у Црквенцу 1870. године, за напредак и писменост поколења. Видео је даље од других, био цењен и поштован као добар домаћин у свом селу, а 1891-92. године је био и председник Скупштине Србије. Његова унука, професорка Радмила Катић, завршила је на Сорбони француски језик и књижевност, а радила је Београду од 1970. године када је поклонила портрет свога деде на стогодишњицу школе, у знак обележавања великог јубилеја. Био је то портет 70х50 центиметара, уље на платну, аутора Ивана Генералића, велике уметничке вредности. Слика је стајала у зборници школе и није дочекала стопедестогодишњицу рада школе, која данас тужно изгледа без ње. Слика „Школско звоно“, уље на платну 100х60 центиметара, групе аутора урађена је и поклоњена школи 2006. године. Друга слика „Звоник“, урађена од стране ресавских уметника на платну величине 80х50 центиметара, такође је дарована школи.
Графика, цртеж рад „Школа у простору“, уметнице Миме Тошић рађена је на лицу , 6ох50 центиметра, и уручена колективу школе.
Скица, Ситуациони план „Стање, изглед школе и дворишта“, формат 90х50 центиметара из 1908.године коју је урадио ђак школе, професор Др Станиша Костић, на основу сећања, је уобличена на картону од стране уметника као вредан поклон и документ за будуће генерације ђака. Са овим сликама нестала је и велика челична каса од 500 килограма која је била служила генерацијама учитеља школе, коришћена за чување докумената и историје постојања школе. Са собом је однела и део сећања и успомена генерација. Нема је у углу зборнице где је била на вечној стражи. Без трага! Да ли су нестанак вредних реликвија надлежни руководиоци школе пријавили надлежним органима, да се спроведе истрага и утврди одговорност? Свакако је требало покренути истрагу која се тиче нестанка портрета Димитрија Катића, који је од непроцењиве вредности за школу у Црквенцу?
Ово је свакако непоштовање дародавца, његове унуке професора Радмиле Катић, која је 1970. године заветовала учитеља Драгутина Павловића – Цају, управника школе, која је тада носила име „Димитрије Катић“, да га пази и чува за поколења.
Да ли су учитељи пали на задатку?
Данас зборница тужно зјапи без портрета Димитрија, који ју је красио 50 година.
Овакво понашање у школи у Црквенцу, према вредним уметнинама и стварима, није примерено образовној установи. Надамо се да ће одговорни предузети мере да се вредни предмети врате школи и будућим генерацијама.
Разочаране генерације ђака и учитеља школе
Да се незаборави -Последице „Милосрдног анђела“ 1999. године
Санкције – изолација државе и народа акт геноцида
Грађани постају ,,бели мишеви,, ни криви ни дужни, изолација, затварање у конц логор јер се некоме не свидја друштвено уредјење или изабрани председник или је неки интерес или им нисте симпатични.
Политичка и економска ограда је веома висока, строга и планетарна нико са вама несме да се дружи постајете као народ проказани и кужни. Образовањ, наука, култу ра, уметност, опамећивање вашега ума херметички затворени. Забрана путовања, проток робе људи и капитала су под катанцем.
Забрана да полете авиони чак и ако бебе умиру без лекова због санкција. Забрана три оброка дневно, изгладњвање целе нације. Живот у гету је идеологија прошлости.
Уништавање економије и пољопривреде радја беспосленост, бесперспективност, пад морала код омладине која пада у апатију. Безакоње и анархија изазване санкцијама против народа и државе, пораст криминала, мита и корупције стварају живот у паклу, преживљавање. На локалном нивоу инсталирају се олигархије које злоупотребљвају власт, богате се на терет осиромашеног народа као паразити и крпељи. Безобзирно и безобразно. Растакање породице, насиље, алкохол, дрога где највише трпе деца одрастајући у пакленим условима санкција и гета.
Посла нема, запошљавање је карикатура поштеног, каљуга и лицемерје, намештаљке. Заштита радника не постоји, синдикална права као пре 100 година.Социјална правда или неправда, глад, беда, заразе, болести, сиромаштва без лекова и пара.
Највећи број оболеле деце од рака на број становника у Европи је у Србији као и највећи морталитет је последица ,,Милосрдног анђела,,.
Врхунац је бомбардовање касетним бомбама 1999 године и слање ,,осиромашеног,, уранијума крстарећим ракетама који убија следећих хиљаду година један народ, а држава нестаје. Да нам затру семе. Геноцид или не, од ,,андјела,, на дар. Сотоне. Шта је циљ? Војна надмоћ беше 600:1 незабележена у историји човешанства, убиства деце, на мосту, у возу, на ноши, у мајчином крилу и ,,поклон пакет уранијума,, да вам затире потомство. Све је то ,,колатерална штета“, врхунац лицемерства.
Злочин над природом, биљке и животиње, људе, дегенерације у зачећу плода су директна последица санкција ,,Виво експерименти ,, у концентрационим логорима где је цела држава и народ под присмотром. Несмеш да тражиш одштету за уништену имовину, за патњу и бол фамилије, да кажеш да је то агресија и удружен злочиначки подухват.Траже да се потпише папир о признању кривице. Као да смо ми њима бацали бомбе на главу и слали ,,осиромашене,, поклоне.Суђење жртвама, а не џелатима је изигравање са народом и правдом.
Да ли ће преживети само бубашвабе и шкорпије после санкција и наказе из Нато пакта. Сатрапи који руше мостове, фабрике, гасе сијалице, уништавање житних поља, загадјују изворе воде, славе погодак и убиства деце, старих, болесних и немоћних. Спска мајка опет свија гнездо сирочића да сачува кућу и породицу од фашиста као у оним ратовима кад било прса у прса сад ове наказе гадјају и убијају на даљину и славе у Нато базама погодак уз ,,наргиле,, и ЛСД напитак. Технолигија и идеологија савремених убица, господара човечанства, живота и смрти. Без њих неможе више ни природно да се умре већ им служите као показна мета за вежбу и баханалије. Славе погодак у ,,мету,, у срце једног народа, убиства ДЕЦЕ, као они цивилизован свет, а ми злочинци које они кажњавају на фашистички начин бомбама са уранијумом.
Крвари земља Србија са живим ранама савремених гжелата, са сузом на лицу Белог Анђела.
За последице, геноцида из 1999 г , нису криви они који бомбе ,,осиромашене,, бацаше на главу већ они који их примаше . Српске мајке опет у црно завијене, жале, унапред и још не родјене и оне што одоше.
Акт безумља, срама, туге и жалости осионих џелата.
Р. П.
Вампири, вештице „машкаре“, докле?
Културни центар преузео је сва права или боље рећи узурпирао традицију и обичаје које су нам сачували преци и у најтежим временима по српски народ.То их држало и одржало да опстану и оставе потомцима у аманет да чувају свој идентитет и обичаје. Организатори се данас хвале како су осмислили „светски“ маскен-бал у Свилен-граду чији је симбол свилена буба коју су преци хранили дудовим лишћем за добробит фамилије. Откуд културним посленицима идеја о машкарама на тргу нашега славнога војводе. Хране ли они своју сујету на терет народа да обичаје и традицију села уништавају тиме што организују машкаре. Мађионичари, гутачи пинг-понга и штулко атракција, плаћени да „увеличају“ Покладне обичаје и увесељавају дечицу. Зашто не дозволе дечици да искажу свој дух ведрину и креативност у својој средини,селима где одрастају и живе са својим декама и бакама, родитељима, другарима и комћијама.Ко то наређује да сви ђаци дођу у варош на тргу да се сликају пред камерама твцц за светски маскен-бал. Бира се нај маска,нај пар и појединац који за награду могу бесплатно изблиза да осматрају рептиле који су постојали на планети земљи. Уместо да посете своје рођаке и пријатеље, другове и другарице, баке и деке и у духу традиције и обичаја терају „зле силе“ и болести од њихови породица. Покладнe обичајe су наши стари чували вековима и у најтежим тренуцима их очували али се и радовали празнику који се обележавао са ближњима. Дању љуљашке и старо и младо весело јер по обичајима је тада све опроштено. Навече тек весело „Олалије“ окупљали се око ватре, прескакали и терали зле силе и болести од себе и фамилије. Културни центар руши традицију и обичаје из незнања или помодарства да личимо на неке друге, као да нема обавезу да их чува јер вековима трају. Ко ово чудо благосиља на улицама Свилајнца или служи неким кул посленицима да испоље своју сујету. Маскенбал, вештице, булумента није у бићу српскога народа, већ су као чир на задњици. Учитељи веронауке воде децу на „кермес“ понижења, а попе ћуте и не тиче их се ова брука коју гледа свеколико српство као да зазиру од власника. Више није ни важно колико се пара списка за ову кул-турну „мани-фестацију“ дотакли смо само дно мој народе. Власт, локална наградила све учеснике Маскен-бала бесплатном посетом нашим рептилима да деца виде и опипају лепотана Чукасауруса. Покладни дан, а сад сви својим кућама, викну да сви чују поносно културни организатор. Оће ли неко да узме књигу „српских обичаја“ прочита и узме се упамет по нашки да се више не брукамо пред светом страним плагијатима. Нико нема лепше и оригиналније обичаје као Срби са духом.
Мито и К, учитељ
2022. лета господњег