УНС са колегом Радетом Угрнићем на 90-ти рођендан

              Најстаријем новинару у Ресави и члану Удружења новинара Србије Радомиру Угрнићу 90-ти рођендан честитале су јуче колеге из УНС-овог Клуба новинара „Ресава“, који окупља новинаре из Свилајнца и околине

Раде Угринић (фото: Раде Ђорђевић)
Раде Угрнић

„Пожелели смо му да дочека стоту“, рекао је Раде Ђорђевић, који је са још двојицом чланова УНС-овог Клуба новинара „Ресава“ посетио Угрнића. Подсетили су се догодовштина из вишедеценијске новинарске каријере и осврнули се на богату архиву Угрнића у којој су текстови, фотографије и видео записи.

Угрнић је добио 2018. године Награду за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе.

Један од најстаријих чланова УНС-а рођен је 1931. године. Са 17. година постао је дописник листа „Спорт“ за који је радио све до гашења тог листа.

Био је и дописник Радио Београда, коме је редовно слао прилоге за јутарњи програм о најактуелнијим збивањима у Ресави. Последње укључење колеге Угрнића било је у априлу ове године.

Слао је репортаже за некадашње листове „Борбу“, „Политику експрес“, затим „Вечерње новости“, „Пољопривредник“, „Пчелар“ и друге. У телевизијским новинарству радио је као дописник РТВ Београд из Свилајнца, филмском камером.

.
Раде Угрнић са колегама новинарима.

            До пре три године био је дописник регионалног листа „Нови пут“, као и радија „Миг“ из Бобова код Свилајнца.

        Раде Угрнић и даље сарађује са порталом „Ресавски поштоноша“ који је наставио традицију најстаријег провинцијског листа у Србији основаног 1871.године.

Аутор: Д. Бјелица Извор: УНС

фото: Раде Ђорђевић)

Чланак прузет са странице УНС-а .

Незапосленост са евиденције Националне службе за запошљавање у Поморављу

Незапосленост са евиденције Националне службе за запошљавање у Поморављу- најтраженије занатлије

На евиденцији Филијале Јагодина која обухвата ниво Поморавског Округа (стање на дан 31.08.2021. године) евидентирано је 21.220 незапослених лица, од тога 11.831 чине жене.

У наведеном периоду за општину Свилајнац евидентирано је 1.402 незапослена лица, од тога је 811 жена.

Учешће лица без квалификација и нискоквалификованих (I и II степен стручне спреме) износи 620 лицa, са средњом стручном спремом (IIIV степен) је 639, док је са вишим и високим образовањем (VIVIII степен) 143 незапосленa лица.

Највише тражена занимаа у Поморавском округу су: бравар, заваривач, месар и занимања у преради меса, као и кувари.

Р. П.

Коначно покошена, а не хемијски третирана трава на обалама Ресаве

           Када је трава на обалама Ресаве у Свилајнцу била у пуном расту и достигла висину преко пола метра, неко је одлучио да се уместо кошења попрска хемикалијама. После третмана трава је пожутела, а обале и река добиле су сабласан изглед. Док су житељи убеђивани да прскање није штетно по здравље људи остало је нејасно шта се тада десило са биљним светом поред реке.

Детаљи са обала Ресаве.
Детаљи са обала Ресаве.

            Изгледа да су написи у медијима и на друштвеним мрежама дали резултате. Ове јесени, уместо прскања хемикалијама трава је покошена. Осим лепшег изгледа обала сачуван је бар део природе око реке. Обале је косила приватна фирма, а раније су то чинили радници комуналног.

Детаљи са обала Ресаве.
Детаљи са обала Ресаве.

           Радници који су косили жалили су се на велики број отпда који је бачен на обале. Највише је пластичне и стаклене амбалаже од пива и вина.

           Подизање свести о очувању животне средине мора бити присутан у породици, школи и другим установама. Акције чишћења обала разних организација треба би бити устаљена. Средњошколци се нарочито жале да они немају место где би се окупљали и дружили. Овако се сналазе друже се по парковима или уз бетонске бедеме уз реку које им служе уместо шанка.

           Ако истичемо да су млади будућност онда им створимо услове да имају свој дом или клуб. Терена за спорт имају довољно и квалитетних.

Р. П.

Општина Свилајнац издвојила средства за суфинансирање мера енергетске ефикасности и уређења фасаде

За средства могу конкуристати стамбене зграде и породичне куће. За ову годину недавно је завршен и допунски конкурс.

Пријаве се могу поднети за следеће мере енергетске ефикасности:

1) Уградња и набавка материјала за термичку изолацију спољних зидова и кровова з апородичне куће;

2) Набавка и уградња прозора и спољних врата са пратећим грађевинским радовима за породичне куће;

3) Набавка и инсталација котлова на природни гас или биомасу (дрвни пелет, брикет, сечка) за породичне куће и станове.

Попуњени, оверени и одштампани пријавни образац у три примерка (један оригинал и две копије) и пратећа документација достављају се у затвореној коверти са назнаком:

„ПРИЈАВА ЗА ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ ГРАЂАНА У СПРОВОЂЕЊУ МЕРА ЕНЕРГЕТСКЕ САНАЦИЈЕ – НЕ ОТВАРАТИ“,

са пуном адресом пошиљаоца на полеђини коверте.

Пријава се предају лично на писарници Општинске управе општине Свилајнац, или препоручено поштом на адресу:

Општина Свилајнац

Комисија за реализацију мера енергетске санације

Улица Светог Саве 102, 35210 Свилајнац

За све додатне информације и обавештења у вези Јавног позива можете се обратити на контакт телефон 035/312-199, особа за контакт: Наташа Гроздановић, на адресу електронске поште: energetska.efikasnost@svilajnac.rs или лично на адреси Светог Саве 102, канцеларија 55.

На неколико већ уређених зграда знатно је побољшана енергетска ефикасност али и изглед фасаде које доприносе лепшој и уређенијој општини.

Фото: Зграда на којој су утоку радови на постављању изолације и уређење фасаде

Р. П.

Председик Србије Алексадар Вучић у Свилајнцу

Отворена фабрика швајцарске компаније Регент лајтинг у Идустриској зони „Велико Поље“

             Великом броју окупљеих грађана Свилајнца и Поморавља председник је поручио да ће се наставити са улагањима у овај део Србије. Нагласио је да је завршен велики број објеката из образовања, здравства и најавио покривање олимпијског базена. Од великих ифраструктурних објеката градиће се канализација, а најбитније за Свилајнац је изградња два моста преко Велике Мораве и Ресаве. Присутни су аплаузом поздравили председника који је најавио и брз почетак градње обилазнице.

             Затим је у пратњи домаћина обишао фабрику која тренутно запошљава 100 радника. О ускловима рада разговарао је са запосленима , углавном млађим лицима.

          Био је ово значајан догађај за Свилајнац а да поздраве предсдника дошли су грађани и запослени из готово свих јавних предузећа и приватних фирми.

Фото: Д. К. Ђ.

На слици детаљи са скупа испред хале компаније Регент лајтинг

Р. П.

 

Берба грожђа у Црквенцу

          Моба као некада у стара времена, Зоран Јовичић домаћин, виноградар чува традицију предака. Окупио је фамилију, рођаке, пријатеље, комшије на овогодишњој берби.Добро је родило грожђе и доброг је квалитета,што показује ћиромер сорте совињон,шардоне,бургундац, ризлинг. Винари трљају руке,биће доброг вина, сан је остварен. Задругари Земљорадничко-Виноградарске-Воћарске задруге „Црквеначки чокот“ председник скупштине Мирољуб Новаковић и члан управног одбора Ивица Тошић су међу берачима и сам домаћин је задругар. Задружни дух се пробудио поново окупља фамилије виноградара, има и нових засада винограда. Најмлађи берачи овога предивног сунчаног дана у винограду су Јулија Новаковић и Филип Стојановић који су осетили мирис грожђа па за наставак традиције не треба бринути.

Детаљи са бербе.
Учесници мобе.
Учесници мобе.

          Црквенац је био перјаница развоја виноградарства када је 1929 године основана Задруга и изграђен подрум за прераду грожђа капацитета 100 вагона у сезони.Био је то почетак, а експанзија је била седамдесетих када је у виногорју било преко три милиона чокота винове лозе. Извожено је вино за Италију. Виногради су потом запостављени као да смо заборавили да смо потомци сложних и вредних виноградара, задругара. Ресава се буди све је више засада и на Баћици изнад Свилајнца, потомци улажу напоре у Дубљу је највећи засад винограда на око 4 хектара у власништву Жике Ценића, члана задруге. Задругу данас чини 25 задругара из Црквенца,Свилајнца,Кушиљева, Дубља предузимају се кораци за њену активност,а очекују се и помоћ Министарства пољопривреде, Министарства за бригу о селу као и државе. Благословени мирис грожђа и шире се шири ове јесени из подрума домаћина и виноградара у Ресави.Нема посустајања идемо напред да се очува традиција и на нама је велика одговорност.

Фото: М. Н.

М. Спасојевић

Високо признање из културе уметнику у Свилајнцу

           Признање “Златна значка” Културно – просветне заједнице Србије за 2021. годину уручена је Нешићу за деценијски допринос развоју културе, за предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе нарочито међу младима.

Детаљи са доделе признања у Београду, злата зачка и пратећа повеља.

            Из кратке биографије издвојилимо да је рођен је 1950. године у Горичанима код Чачка у радничкој породици. Основну школу учио је у Лапову и Багрдану, гимназију у Јагодини, а Вишу педагошку школу у Београду. На Филозофском факултету завршио је Историју уметности. Службовао је у основним, техничким шлолама и Гимназији у Свилајнцу.

Детаљи са доделе признања у Београду, злата зачка и пратећа повеља.

            Писао је прозу, поезију и критике објављивао је у скоро свим стручним југословенским и српским листовима и часописима. Заступљен је у бројним антологијама, зборницима, алманасима, заједничким књигама. Превођен је на македонски, словеначки, шведски, француски и немачки језик. Учесник је многобројних приредби, фестивала, књижевних вечери, телевизијских емисија и програма у земљи и иностранству. Један је од оснивача и учесник манифестације „Синђелићеви дани“ који се сваке године одржавају у Свилајнцу. Оснивач је, селектор и учесник ликовне колоније „Црквеначка палета“ двадесетиједну годину. Био је руководилац и оснивач ликовне колоније ученика основних и средњих школа у Миљковом манастиру девет година. Имао је 32 самосталне изложбе. Организовао је бројне књижевне вечери, промоције књига у Свилајнцу и околини . Проналазио је младе таленте и преко Књижевне заједнице „Јагодина“ објављивао им књиге. Има бројне награде и признања, награда Коста Абрашевић, за необјављену збирку песама, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу студената и омаладине у Књажевцу, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу младих стваралаца Југославије „Млади мај“ у Зајечару, награду Душан Срезојевић, за најбољу књигу коју додељује Књижевни клуб „Ђуро Јакшић из Јагодине,прву награду „Шумадијских метафора“ у Младеновцу, прву награду и повељу Карађорђевић за поезију у Београду, награде на фестивалу омладине и студената Србије „Мајски сусрети“, Поета примус у саставу културолошког пројекта „Јухорско око“ у Параћину, Светосавску повељу општине Свилајнац, а пре седам година додељена му је награда „Поморавски Орфеј“ за најбољу књигу у оквиру манифестације „Српско перо“ и бројне награде на књижевним конкурсима и фестивалима широм земље. Објавио је девет књига.

          Несебичним радом учио је младе првим потезима у ликовној уметности. Био је бодар педагог и разредни старешина. Честитке за вредну наградну „Златна значка“ упутио му је велики број бивших ученика, суграђана и колега из целе Србије.

         Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења ликовних уметника Србије. Општина Свилајнац предлагала га је 2010. и 2011. године за националну пензију.

              Све честитке Нешићу за ово високо признање које ће значајно обогатити укупан допринос свилајначких стваралаца култури.

 

Фото: Б. Г.

Р. П.

Високо признање из културе стиже у Свилајнац

Миомиру Нешићу „Златна значка“ за допринос култури

              Сликару, песнику и педагогу Миомиру Нешићу додељено је признање “Златна значка” Културно – просветне заједнице Србије за 2021. годину које се додељује за деценијски допринос развоју културе, за предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе нарочито међу младима у Ресави и Србији.

Детаљ са отварања изложбе слика „Црквеначка палета“ у Црквенцу

             Врсни уметник и педагог рођен је 1950. године у Горичанима код Чачка у радничкој породици. Основну школу учио је у Лапову и Багрдану, гимназију у Јагодини, а Вишу педагошку школу у Београду. На Филозофском факултету завршио је Историју уметности. Службовао је у основним, техничким шлолама и Гимназији у Свилајнцу.

Са ликовне колоније ученикаосновних и средњих школа у Миљковом манастиру.

            Прозу, поезију и критике објављивао је у скоро свим стручним југословенским и српским листовима и часописима. Заступљен је у бројним антологијама, зборницима,алманасима, заједничким књигама. Превођен је на македонски, словеначки, шведски, француски и немачки језик. Учесник је многобројних приредби, фестивала, књижевних вечери, телевизијских емисија и програма у земљи и иностранству. Један је од оснивача и учесник манифестације „Синђелићеви дани“ који се сваке године одржавају у Свилајнцу. Оснивач је, селектор и учесник ликовне колоније „Црквеначка палета“ двадесетиједну годину. Био је руководилац и оснивач ликовне колоније ученика основних и средњих школа у Миљковом манастиру девет година. Имао је 32 самосталне изложбе. Организовао је бројне књижевне вечери, промоције књига у Свилајнцу и околини . Проналазио је младе таленте и преко Књижевне заједнице „Јагодина“ објављивао им књиге. Има бројне награде и признања, награда Коста Абрашевић, за необјављену збирку песама, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу студената и омаладине у Књажевцу, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу младих стваралаца Југославије „Млади мај“ у Зајечару, награду Душан Срезојевић, за најбољу књигу коју додељује Књижевни клуб „Ђуро Јакшић из Јагодине,прву награду „Шумадијских метафора“ у Младеновцу, прву награду и повељу Карађорђевић за поезију у Београду, награде на фестивалу омладине и студената Србије „Мајски сусрети“, Поета примус у саставу културолошког пројекта „Јухорско око“ у Параћину, Светосавску повељу општине Свилајнац, а пре седам година додељена му је награда „Поморавски Орфеј“ за најбољу књигу у оквиру манифестације „Српско перо“ и бројне награде на књижевним конкурсима и фестивалима широм земље. Објавио је девет књига.

Учесник манифестације „Бранкови дани“ у Седлару.

             Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења ликовних уметника Србије. Општина Свилајнац предлагала га је 2010. и 2011. године за националну пензију.

             Све честитке Нешићу за ово високо признање које ће значајно обогатити укупан допринос свилајначких стваралаца култури.

 

Р. П.

Kамелеони без образа и карактера – Сатирична рубрика из 1871. године

             У вароши светле традиције где се о чојству и јунаштву беседило, држало до морала и поштења, дувају нови ветрови. Шири се нови „талас“, трг војводе краси позорница коју власт крсти као културно лето. Забава за народ или опсена? Политичка папазјанија, клоковар, власт и опозиција у љубавном трансу, екстаза и сладо-влашће. Благо теби народе кад њима лепо, теби како ти се заломи. Не пада им на памет да сиђу већ умислили да су незамењиви. Јадни .

            Ови вечита опозиција, глумили и обмањивали народ, своје чланове и бираче са градитељем на челу. Сада сладострасно љубе руку коју им пружио жути тајкунски поборник. Мирише на привилегије па је лако прогутати све увреде и понижења које им сервирао самоуки економиста-експерт. У паници од губитка власти, параноја јер га напуштају врли и верни саветници и ветеринари, верници за које нема љубави без власти, он решио да улети у загрљај „љутог опозиционара“ градитеља. Глумили годинама, изборе и изборне крађе, струји чаршијом прича разочаране жуте братије. Овај постао богати извођач грандиозних грађевина, рестауратор црвених вила, развратник и комформиста. Од бицикла до скупих џипова, од некадашњег скутоноше до загрљаја самоуког економисте. Е мој ојађени и преварени народе, нису они у „љубави“ за њихово добро већ због твоје несреће, оће да вам „дигну“ стандард као њима што се „диже“. Ми смо мала варош, фала богу још не пасемо траву, нијесмо баш дебили, а у чаршији се све зна. Велика подвала али народ је тешко преварити, насамарити и понизити, може али се то скупо плаћа. Кад тад „у лажи су кратке ноге“. Ситна је то боранија која седи у првом реду па је вата вртоглавица, политичарчићи. Будуће министарке са перспективом „Покондирене тикве“ не мисле и не трепћу већ слепо верују самоуком економисти и техничару грађевинском. Ни Милош велики није овако био способан као ова братија која узурпирала власт. Био је опрезан, неписмен али неповерљив, па му оваква „елита“ и писмењаци, скутоноше, нису измицали далеко, његова их рука стизала као божја правда. Нова шефица велике ујдурме власти у вароши коју лично устоличио велики везир уз Калимегдан по препоруци овога што му пружио руку, се уписала у најстранку жртвујући свој демо-кратски образ и своје идеале сахранила зарад опстанка на власти. Кези се скорост отварају карте будућности. Коме је до образа нека иде у манастир, ко да се одрекне овоземаљских благодети, часна жута реч. У нашој вароши часне прошлости политичка папазјанија жутих и жељних власти, гурају прст у око народу. Као време је помирења, али и полагања рачуна за сваки утрошени народни новац. Не сме бити заштићених. Војводо часни ти што ово гледаш, опрости, и народе који ово трпиш уз литру млека и векну хлеба, страхујући за сутра. Фамилије ових на власти те проблеме немају захваљујући твојој доброти.

              Но, чудо и провиђење се јавило у центру природе међу рептилима. Један бригочувар пријавио да се један малиша почео да смеје када чуо да ће нова група на власти колективно бринути о његовој вишемиленијумској перспективи. Малиша је наивац. Али роде не праве гнездо у парку из доба јуре, не верују власти и будућности већ се селе, сваке године путују да им се подмладак не индоктринира. Сељаци нашег краја никад издајници нису били иако били жртве идеала. Богу хвала, он све види и чува од зла. Тражи се ко ће да одпоје молебан и благослови овај нови „групњак“ на власти у вароши. Они са образом напуштају и једне и друге, то је једино што им вредно остало.

Мито и К. учитељ


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107