У вароши светле традиције где се о чојству и јунаштву беседило, држало до морала и поштења, дувају нови ветрови. Шири се нови „талас“, трг војводе краси позорница коју власт крсти као културно лето. Забава за народ или опсена? Политичка папазјанија, клоковар, власт и опозиција у љубавном трансу, екстаза и сладо-влашће. Благо теби народе кад њима лепо, теби како ти се заломи. Не пада им на памет да сиђу већ умислили да су незамењиви. Јадни .
Ови вечита опозиција, глумили и обмањивали народ, своје чланове и бираче са градитељем на челу. Сада сладострасно љубе руку коју им пружио жути тајкунски поборник. Мирише на привилегије па је лако прогутати све увреде и понижења које им сервирао самоуки економиста-експерт. У паници од губитка власти, параноја јер га напуштају врли и верни саветници и ветеринари, верници за које нема љубави без власти, он решио да улети у загрљај „љутог опозиционара“ градитеља. Глумили годинама, изборе и изборне крађе, струји чаршијом прича разочаране жуте братије. Овај постао богати извођач грандиозних грађевина, рестауратор црвених вила, развратник и комформиста. Од бицикла до скупих џипова, од некадашњег скутоноше до загрљаја самоуког економисте. Е мој ојађени и преварени народе, нису они у „љубави“ за њихово добро већ због твоје несреће, ’оће да вам „дигну“ стандард као њима што се „диже“. Ми смо мала варош, фала богу још не пасемо траву, нијесмо баш дебили, а у чаршији се све зна. Велика подвала али народ је тешко преварити, насамарити и понизити, може али се то скупо плаћа. Кад тад „у лажи су кратке ноге“. Ситна је то боранија која седи у првом реду па је ’вата вртоглавица, политичарчићи. Будуће министарке са перспективом „Покондирене тикве“ не мисле и не трепћу већ слепо верују самоуком економисти и техничару грађевинском. Ни Милош велики није овако био способан као ова братија која узурпирала власт. Био је опрезан, неписмен али неповерљив, па му оваква „елита“ и писмењаци, скутоноше, нису измицали далеко, његова их рука стизала као божја правда. Нова шефица велике ујдурме власти у вароши коју лично устоличио велики везир уз Калимегдан по препоруци овога што му пружио руку, се уписала у најстранку жртвујући свој демо-кратски образ и своје идеале сахранила зарад опстанка на власти. Кези се скорост отварају карте будућности. Коме је до образа нека иде у манастир, ко да се одрекне овоземаљских благодети, часна жута реч. У нашој вароши часне прошлости политичка папазјанија жутих и жељних власти, гурају прст у око народу. Као време је помирења, али и полагања рачуна за сваки утрошени народни новац. Не сме бити заштићених. Војводо часни ти што ово гледаш, опрости, и народе који ово трпиш уз литру млека и векну хлеба, страхујући за сутра. Фамилије ових на власти те проблеме немају захваљујући твојој доброти.
Но, чудо и провиђење се јавило у центру природе међу рептилима. Један бригочувар пријавио да се један малиша почео да смеје када чуо да ће нова група на власти колективно бринути о његовој вишемиленијумској перспективи. Малиша је наивац. Али роде не праве гнездо у парку из доба јуре, не верују власти и будућности већ се селе, сваке године путују да им се подмладак не индоктринира. Сељаци нашег краја никад издајници нису били иако били жртве идеала. Богу хвала, он све види и чува од зла. Тражи се ко ће да одпоје молебан и благослови овај нови „групњак“ на власти у вароши. Они са образом напуштају и једне и друге, то је једино што им вредно остало.
Мито и К. учитељ
