По 23. пут оцењена вина домаћина

          У Црквенцу задружном селу виноградари су дали узорке својих вина на дегустацију и оцену пред комисијом за оцену квалитета из бербе 2021. године.Традиција се негује и чува о Светом Трифуну заштитнику виноградара и винара.

Награђени винари.

            Преци су били напредни и вредни па су пре 125 година 31. Марта 1897 године основали Земљорадничко кредитну задругу са задружним домом на челу са Димитријем Катићем која беше прва у Ресави. Виноградарско Воћарску задругу су 1929. године 62 вредна задругара из Црквенца и околине због потребе да из својих винограда прерађују грожђе изградили су подрум који је био перјаница развоја виноградарства у Ресави. Три милиона чокота је било 1960 године. Потомци вредни чувари својих винограда и подрума ове године су на увид комисији дали 52 узорка вина која се оцењују по категоријама. Комисија обилази домаћине и из судова узоркује вина. Ове године у категорији Бела вина: прво место је припало Срби Милошевићу оцена 18.00, друго Зорану Катићу оцена 16.50, а два трећа Добрица Симоновић и Владан Милетић са оценом 15,00. Категорија Ружица вина: прво место Ивица Тошић оцена 17.00, други је Дејан Катић оцена 16.50, а трећи Владан Милетић оцена 16.30. Розе вина: прво место је освојила Земљорадничко воћарско виноградарска задруга „Црквеначки Чокот“ основана 2020. године, која је обрађивала изнајмљени виноград, са оценом 16.50, други је био Ненад Ватић оцена 16.20 а трећи Ивица Тошић оцена 16.00. У категорији Црна вина: прво место освојио је Зоран Јовичић са оценом 19.00, два друга места Иван Ђорђевић и Ивица Тошић са оценом 18.50 и треће место Милош Протић са оценом 18.00. По оцени комисије 2021. године је била благородна са веома добрим квалитетом и здравим грожђем. Оцењени квалитет домаћих вина је на завидном нивоу, а висок проценат шећера у шири је допринео да ове године црна вина буду најквалитетнија група са највише узорака, чак 22 што је допринело оштрој конкуренцији али и утисак где се пију најбоља вина и код којих домаћина ове године. Комисија су чинили Миленко Марић, дугогодишњи директор Подрума „Навип“ Крњево са огромним искуством и знањем као и први технолог подрума „Радовановић“ Крњево Дарко Богдановић су оценили вина и одали признање виноградарима за уложени труд, рад али и знање које су уложили ове године да уживају у своме вину са фамилијом и пријатељима. Сваке године и виноградари из околине, Свилајнца, Витанца, Деспотовца, Великог Поповића, Марковца, Гложана доносе своја вина на оцењивање. Ове године је било 36 узорка које је комисија такође оценила. Категоријa Бела вина: први је Драган Петровић из Гложана са оценом 17.50, код Розеа: Владан Вујчић из Свилајнцаоцена 17.00. У категорији Ружица вина: први је Дејан Милуновић из Свилајнца оцена 18.50, други Ненад Радојевић из Свилајнца оцена 17.00 и Иван Милошевић Гложане оцена 17.00, трећи Дејан Ђорђевић Црквенац оцена 16.00 и у категорији Црна вина: прво место Дејан Милуновић из Свилајнца са високом оценом 19.00, док је други Зоран Радовановић, Свилајнац оцена 18.00, а Драгослав Радојковић из Великог Поповића и Јовица Нешић Свилајнац треће место са оценом 17.50.

Зоран Јовичић (лево) прва награда за црна вина и Ивица Тошић (десно) награђен за три врсте вина.
Владимир Томић, председник управног одбора Задруге „Црквеначки чокот“ прво место у категорији вина розе.
Награђени Дејан Милуновић из Свилајнца.
Председавајући Мирољуб Спасојевић са сарадницима.
Детаљ са манифестације.

Свим виноградарима организатори Земљорадничко- виноградарско – воћарска задруга и Удружење Воћара и виноградара „Димитрије Катић“ из Црквенца честитају славу Св.Трифун и желе добро здравље, родну и берићетну годину.

Председник Удружења Воћара и виноградара „Димитрије Катић“ Црквенац – Свилајнац Мирољуб Спасојевић

 Фото: Д. Станисављевић

Одржана је 13 (хитна) седница СО Сввилајнац

Одборници су одлучивали о следећем дневном реду:

Тачка 1.Одлука о разрешењу и именовању општинске избирне комисије у сталном саставу.

Предлог за чланове комисије једногласно је усвојен од 37 присутних одборника.

Тачка 2. је била допуна дневног реда : Престанак мандата и именовање в. д. директора Јавног предузећа спортско туристичког центра Свилајнац. Смењује се Данијела Чукнић, а поставља Драгољуб Вучковић дипломирани машински инжењр.

Трећа тачка су били одборничка питања. За реч се јавио Милан Тасић одборник Групе грађана „За бољи Свилајнац“.

1. Тражио је на увид целокупну документацију коју је општина припремила за даљинско грејање. Запитао се како то да није било јавне расправе (као за просторни план ). Каква је сада ситуација собзиром на то да су вођени наводно преговори са в. д. директором ЕПС- а Милорадом Грчићем који је у међувремену смењен.

2. Дали је расписан тендер за стратешког партнера за пројектовање мостова и дали је почела експропријација терена за приступне путеве и мостове. По којој цени? Радови су најављени већ у марту?

3. Затражио је у писменој форми информацију ко су ново изабрани председници Месних заједница и селима и у граду.

4.Ко су новопостављени дир школа и вртића?

5. Зашто нема још медија на седници као и до сада?

6. Прозвао је председника скупштине који се обавезао на прошлој седници да ће дати одговоре на моје предлоге за ставке у буџету: пројекат грејања, мост на Ресави код комуналног предузећа и зелене површине поред Ресаве.

Од формирања нове скупштине после избора 2020. године председник скупштине није дао ни један писмени одговор на многобројна питања опозиционих одборника што је по Пословнику о раду скупштине обавеза. Нарочито су минимизирана питања о формирању Клуба, пензионера. Дома за младе као и бесплатан превоз за старије суграђане. На овај начин крши се Пословник о раду скупштине и вређају опозициони посланици које су изабрали грађани. Приметно је и на овој седници, као и раније, да одборници владајуће већине на седнице долазе без скупштинског материјала, не јављају за дискусије, а за присуство на скупштини примају три хиљаде динара накнаде.

Много је питања, а мало одговора у циљу јавног интереса са одлукама скупштине требају бити упознати сви житељи општине без обзира на страначку припадност.

Р. П.

Детаљи са 13 седнице СО Свилајнац

Фото: М. Т.

Истина о лечењу бојним отровима и тешким металима – деманти Академика проф. др сци. мед. Зорана Војићаа

            Наш угледни академик проф. др. сци. Зоран Војић, психотерапут светског гласа и признања, не бави се лечењем бојних отрова и тешким металима, већ само својом струком, и није писао никакве текстове о тој проблематици, који злонамерно круже на друштвеним мрежама и неким порталима.

Р. П.

Задруга обележава јубилеј 125 година

           У Црквенцу питомом ресавском селу Димитрије Катић народни трибун засејао је семе задругарства. Основао је прву Земљорадничко – кредитну задругу у Ресави 31.марта 1897. године са 26 чланова. Европом се ширио свеопшти покрет универзалних вредности, задругарство је мењало односе и привлачило широке народне масе на селу. Удруживали се у Задруге сви били једнаки, један задругар један глас, слога и рад за сигурност својих фамилија. Задругари су градили своје задружне домове за пример као добри домаћини били су најлепше и највеће грађевине у градовима и селима. У Црквенцу је изграђен задружни дом 1897. године који је био понос села.У приземљу је био магацин за откуп производа, а на спрату су две канцеларије и сала за окупљање задругара. Испред су одржаване изложбе крава јер је сточарство било веома развијено домаћини су држали племените расе. Примило се семе задругарства као мало где у Србији.

Задружни дом из 1897. године.

          И дође земан морало се војевати за крст часни и слободу златну, оставише се задругари рала и мотике, фамилије своје и узеше пушке да турке отерају, а онда голгота преко Албаније до Солуна 1914-18. године када кренуше у победу и слободу. Није се вратило њих 82 ратника из села који су пали на ратиштима створивши нову државу Југославију. Задругарство и задруге су биле локомотиве развоја земље која је пострадала у рату. Заједништво, поштовање и слога сједињени у сиромаштву радили су за бољи живот и будућност својих фамилија. Земљорадничко кредитна задруга је повећавала број чланова, имала и своју књижницу учило се и видале ране. Учитељ Никола Костић 1909. године основао је Потрошачку задругу по угледу на Светозара Марковића који је био први у Србији 1871. године видео шансу за свој народ . Оснивају се и нове Задруге у селу Земљорадничко-воћарско виноградарска 1929 године са 62 задругара из Црквенца и околине избројаше милион чокота винове лозе добише кредит за изградњу подрума капацитета прераде грожђа од 100 вагона.Дизани су нови засади у ресавском виногорју тако да се бележи 1960. године три милиона чокота.Подигнут је стандард живљења,ђаци ишли на факултете. У селу је радила читаоница, апотека и сеоско купатило,користили су га грађани, а за ђаке је бесплатно. И већ 1936. године оснивају Земљорадничко набављачку задругу у селу са 340 чланова 60 је било жена која на челу са унуком Димитрија Катића, Момчилом изграђује задружни дом велелепне архитектуре са пространом салом на спрату која је омасовила културни живот, неговање обичаја, чување традиције. Омладина се дружила и организовала забаве. У селу су постојале и Пчеларска задруга, Земљорадничко млекарска задруга, штале су биле пуне. Сточарска задруга је поседовала приплодног бика Сименталске расе. Такође су постојале Дрводељска задруга са гатаром, Риболовачка задруга после 1950. године се бавила привредним риболовом ловило се мрежама на Морави. Сложно задружно село Црквенац је монографија о селу коју је написао хроничар Ресаве Миша Милојевић,наш житељ. Задруге и задругари у слози организоваше се 1920 године почели са сакупљањем прилога за изградњу цркве у селу.За Велику госпојину 1929 године је освештана. Потомци су формирали Земљорадничко – виноградарско – воћарску адругу 2020. гододине „Црквеначки чокот“ после много година по угледу на своје славне претке. Стање у селу је суморно кад се тиче имовине задругара подрум са традицијом је продала на лицитацији држава. Поред два задружна дома у селу задругари су на улици јер стари из 1897. године припада од 1955. године Свилајначкој задрузи, а други дом из 1936. године је у власништву општине, данас задругари своје састанке одржавају у кафани. Потомци имају велику обавезу да наставе са традицијом задругарства и врате зној предака тамо где припада, селу и задрузи „Црквеначки чокот“ редним наследницима. Задругари Ресаве, потомци који сте свуда по свету срећан вам Јубилеј 125. година од формирања прве задруге. Црквенчани,чувари традиције својих предака, срећно.

Задружни дом данас фото Д. Станисављевић

Мирољуб Спасојевић председник скупштине удружења Воћара и виноградара „Димитрије Катић“ Црквенац 2022. године.

„Југословенске колонизације 20. века у Војводини – узроци, карактер, поређења, промене“


          У процесу колонизације 1921–1941. године на подручју данашње АП Војводине формирано је преко 80 колонија које је населило између 65.000 и 70.000 становника. Формирана су сасвим нова насеља, док су неке од колонија сазиданих у близини старих насеља постале њихов интегрални део.

           Колонисти су били српски ратни ветерани – добровољци, бивши аустроугарски држављани из Лике, Босне, Херцеговине, Боке Которске, Баније, Кордуна и Далмације, Срби из Мађарске и Румуније који су се преселили у матичну земљу и банатски беземљаши – мештани из банатских села из околине данашњег Зрењанина и Кикинде.

Бачки Соколац

           Насеља која су формирана завичајно су мешовита, што је специфичност тих насеља јер су се у њима сплели обичаји српског становништва из различитих крајева. У колонистичким насељима, која су најмлађа у Војводини, негује се сећање на претке – пионире ствараоце тих насеља.

          У годинама 1921–1923. обележава се стогодишњица међуратне колонизације. Оснивачи насеља имали су своје вредности: изражени српски патриотизам, огромни животни витализам јер по досељавању нису добили куће, стоку и пољопривредна радила, већ су почињали „живот на голој ледини“, борбеност, животну енергију, изразиту међусобну солидарност, прилагодљивост новом начину живота, склоност и поштовање према образовању.

           Пројекат „Колонизација Војводине” део је званичног програма Европске престонице културе – Нови Сад 2022. у оквиру програмског лука „Сеобе”, који тематизује кретање становништва као уметничку инспирацију и подсећа на позитивне исходе миграција и прожимања  култура. Културни центар Новог Сада наведени пројекат реализује у сарадњи са Музејом Војводине.

Бачки Соколац

Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца – „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад

Нови Сад

Фабрика воде у Свилајнцу

Извор: Тањуг | Уторак, 12.12.2006.| 09:33

                Грађани Свилајнца на пролеће 2007. године добијају нову фабрику воде, инвестиција вредна два милиона еура.

            Фонд за воде Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и СО Свилајнац финансираће са око два милиона еура изградњу фабрике воде у тој општини, која ће бити завршена у марту или почетком априла 2007. године.

          Фабрика ће бити изграђена на изворишту Перкићево, а градиће је фирма „Лад Београд“ и биће опремљена постројењима из Енглеске и Италије за елиминацију нитрата, са којим су, посебно током 2006. године, имали проблема у Свилајнцу.

Објекат у коме је требао бити смештен систем за пречишћавање воде са резервоаром.

        Изградњом ове фабрике Свилајнац ће добити здравију и питку воду, а решиће се и проблем водоснабдевања за период дужи од 20 година.

До данас у Свилајнцу није изграђена фабрика воде.

Објекат у коме је требао бити смештен систем за пречишћавање воде са резервоаром.

Видео прилог.

Р. П.

Једноумље у касаби – постигнуће циља -сатирична рубрика из 1871

           Избори некад били прилика да се људи надмећу памећу, идејама и програмима за напредак свеколиког српства. Народ бирао и веровао својим трибунима који су се борили за народна права, слободу и достојанство. Сањали сан када ће „да се народ пита“. Шта се збива у касаби кад се шуто и рогато „сложи“? Који их је хајван ујединио од десних радихала преко острашћене демонкратске камариле, обнове српства и краљевине до левих левака? Аморфна маса огрезла у корупцији. Касабу окупирали, народ у чуду шта га снађе „поштени избори“. Сложна браћа“ нова ујдурма власти која се у касаби потура народу. Арче паре убогих пореских обавезника који једва састављају крај са крајем. Бирач бира колико их нацртали на листи без конкуренције. Ни Турци се овога нису сетили. Накарада од избора рађа послушнике на власти. Ко их нахвата и споји у групу ЈОКС на нивоу интелекта ове власти да дижу два прста без памети и сеире. Мур. Ефендија Раша – амин његове групе „храбро“ јавно објави да њему „наређено“ из централе да се изљуби са чуварима судбе ради будућности колиције на власти. И не трепну. Остаће записан у тефтеру као жртвено заблудело јагње. Познат иначе по томе да крпио гуму на путу ветеринару из демонкратске када га водио у главни штаб на Равну гору да спасава директорску фотељу. Ветеринар није сачекао Ефе-Рашу као колиционог „сабрата с љубављу“ већ љут моментално поднео оставку у све функције од ослобођења. Понижен, изненађен и увређен. Главног тајкуна из престонице Ђеласа не помену као ослободиоца наше касабе, садашњи Дахија Мула – Јусуф га не готиви јербо „као мањина кињи већину?“ Како је Ефенди-Раша заскочио и првог бирократу и сиву еминенцију демонкрата у касаби који се уживао дибидуз, лични саветник Муле-Јусуфа само њему знано. Доакао и њему сад се излежава на канабету, бозу лоче и снује планове. Чувари будућности су своју заменицу Ин жртвовали за опстанак на власти да слети код Ефенди-Раше у крило и постане ханума Ин у касаби са печатом из пашалука. Демонкратски „бисер“ придикује бившој опозицији касабе. Као награду за спојено неспојиво и неприродно Ефендија Раша, нови пакер будућности у касаби, награђен вољом хануме екс за поверенство и бригу о кркодилима. Ефенди Раша очекује нова признања, изненадио све какав се капацитет крије кад је у питању власт макар и са хајванима пактирао. Сирома био вечита опозиција но дође и њему из одоздо у главу. Еурека народе. Они намирили своје личне потребе, а ти што као бираш благо си теби зрео за суву грану и … Довели ћораву кутију до савршенства, сва се провиди, вама контролишу кажипрст спрејом за окореле криминалце, свој крију, контролори блиска родбина и колициони партнери са једноумне листе, броје гласове за у џак! Надмашили своје дедове и очеве из диктатуре пролетаријата, двотрећинска већина без ћораве кутије. Људска глупост нема краја, премудрост, премудрост. У трци где трчи само магаре може и кљусе да победи. Циркус, дно дна ала – Мула Јусуф. За одбрану листе по селима уходе, потказивачи, за глас нуде радно место, мељу карактер младих људи. Потурица било и у време Турака, мењали веру за вечеру „Образ и брука довијека“. Ово ни „Босански лонац“ у вилајету не може да поднесе можда, лесковачка мућкалица, са папричицама „Ветрион“ миришу на проминцле. Од њих додуше страда, јао „гужњак“ али су ови за власт спремни на све жртве. Чучавци. Ефендија Раша и ханума екс су листу „пактирали“ за власт у празним селима има да се копа, ради и гради, али и култура и демагогија да народу цветају . Касаба ових дана избора после Божић-бате мирише на проминцле што се пренело и у села. Испирање мозга и понижавање младих људи. Једноумна листа слави победу. Касаба се напреже од гасова као после гулашијаде, Биг-а – бенд свира чудне ноте, неимар сања нове квадрате, овај се пакује да затре прљаве стопе. Фруштук хајвана. Инструктори за „подвалу“ беху Турци али и наше Дахије у Пашалуку који кињили сиротињу рају, кулуком и харачем рецепт чува Мула-Јусуф. Издаде свога личнога саветника и ђоку аброношу шпију, ветеринара, двокате и вернике демонкратије. Многе спопала „сраћка и повраћка“ морал. Ефендија Раша, лукави лисац, скројио власт са ханумом екс из исте шерпе. Ф-амилија, само за јаке стомаке. Разбуцао демонкратску елиту касабе, ослободиоце сатерао у глодарску рупу. Еј бре, кротитељ кркодила … Није џаба крпио гуме у опозицији, „молио“ вечиту народну посланицу, мајку Терезу да га запосли у Земљоделски лицеј, хвали се она. Мило јој, јер њен кадар сада власт, крсте се понекад левом, куну у верност и поштење. Ко о чему…

Мито и К.  учитељ


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5279