Фото: Раде Угрнић
У процесу колонизације 1921–1941. године на подручју данашње АП Војводине формирано је преко 80 колонија које је населило између 65.000 и 70.000 становника. Формирана су сасвим нова насеља, док су неке од колонија сазиданих у близини старих насеља постале њихов интегрални део.
Колонисти су били српски ратни ветерани – добровољци, бивши аустроугарски држављани из Лике, Босне, Херцеговине, Боке Которске, Баније, Кордуна и Далмације, Срби из Мађарске и Румуније који су се преселили у матичну земљу и банатски беземљаши – мештани из банатских села из околине данашњег Зрењанина и Кикинде.
Насеља која су формирана завичајно су мешовита, што је специфичност тих насеља јер су се у њима сплели обичаји српског становништва из различитих крајева. У колонистичким насељима, која су најмлађа у Војводини, негује се сећање на претке – пионире ствараоце тих насеља.
У годинама 1921–1923. обележава се стогодишњица међуратне колонизације. Оснивачи насеља имали су своје вредности: изражени српски патриотизам, огромни животни витализам јер по досељавању нису добили куће, стоку и пољопривредна радила, већ су почињали „живот на голој ледини“, борбеност, животну енергију, изразиту међусобну солидарност, прилагодљивост новом начину живота, склоност и поштовање према образовању.
Пројекат „Колонизација Војводине” део је званичног програма Европске престонице културе – Нови Сад 2022. у оквиру програмског лука „Сеобе”, који тематизује кретање становништва као уметничку инспирацију и подсећа на позитивне исходе миграција и прожимања култура. Културни центар Новог Сада наведени пројекат реализује у сарадњи са Музејом Војводине.
Бачки Соколац
Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца – „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад
Нови Сад
Фото: Д. Станисављевић
Извор: Тањуг | Уторак, 12.12.2006.| 09:33
Грађани Свилајнца на пролеће 2007. године добијају нову фабрику воде, инвестиција вредна два милиона еура.
Фонд за воде Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и СО Свилајнац финансираће са око два милиона еура изградњу фабрике воде у тој општини, која ће бити завршена у марту или почетком априла 2007. године.
Фабрика ће бити изграђена на изворишту Перкићево, а градиће је фирма „Лад Београд“ и биће опремљена постројењима из Енглеске и Италије за елиминацију нитрата, са којим су, посебно током 2006. године, имали проблема у Свилајнцу.
Изградњом ове фабрике Свилајнац ће добити здравију и питку воду, а решиће се и проблем водоснабдевања за период дужи од 20 година.
До данас у Свилајнцу није изграђена фабрика воде.
Објекат у коме је требао бити смештен систем за пречишћавање воде са резервоаром.
Р. П.
Избори некад били прилика да се људи надмећу памећу, идејама и програмима за напредак свеколиког српства. Народ бирао и веровао својим трибунима који су се борили за народна права, слободу и достојанство. Сањали сан када ће „да се народ пита“. Шта се збива у касаби кад се шуто и рогато „сложи“? Који их је хајван ујединио од десних радихала преко острашћене демонкратске камариле, обнове српства и краљевине до левих левака? Аморфна маса огрезла у корупцији. Касабу окупирали, народ у чуду шта га снађе „поштени избори“. “Сложна браћа“ нова ујдурма власти која се у касаби потура народу. Арче паре убогих пореских обавезника који једва састављају крај са крајем. Бирач бира колико их нацртали на листи без конкуренције. Ни Турци се овога нису сетили. Накарада од избора рађа послушнике на власти. Ко их нахвата и споји у групу ЈОКС на нивоу интелекта ове власти да дижу два прста без памети и сеире. Мур. Ефендија Раша – амин његове групе „храбро“ јавно објави да њему „наређено“ из централе да се изљуби са чуварима судбе ради будућности колиције на власти. И не трепну. Остаће записан у тефтеру као жртвено заблудело јагње. Познат иначе по томе да крпио гуму на путу ветеринару из демонкратске када га водио у главни штаб на Равну гору да спасава директорску фотељу. Ветеринар није сачекао Ефе-Рашу као колиционог „сабрата с љубављу“ већ љут моментално поднео оставку у све функције од ослобођења. Понижен, изненађен и увређен. Главног тајкуна из престонице Ђеласа не помену као ослободиоца наше касабе, садашњи Дахија Мула – Јусуф га не готиви јербо „као мањина кињи већину?“ Како је Ефенди-Раша заскочио и првог бирократу и сиву еминенцију демонкрата у касаби који се уживао дибидуз, лични саветник Муле-Јусуфа само њему знано. Доакао и њему сад се излежава на канабету, бозу лоче и снује планове. Чувари будућности су своју заменицу Ин жртвовали за опстанак на власти да слети код Ефенди-Раше у крило и постане ханума Ин у касаби са печатом из пашалука. Демонкратски „бисер“ придикује бившој опозицији касабе. Као награду за спојено неспојиво и неприродно Ефендија Раша, нови пакер будућности у касаби, награђен вољом хануме екс за поверенство и бригу о кркодилима. Ефенди Раша очекује нова признања, изненадио све какав се капацитет крије кад је у питању власт макар и са хајванима пактирао. Сирома био вечита опозиција но дође и њему из одоздо у главу. Еурека народе. Они намирили своје личне потребе, а ти што као бираш благо си теби зрео за суву грану и … Довели ћораву кутију до савршенства, сва се провиди, вама контролишу кажипрст спрејом за окореле криминалце, свој крију, контролори блиска родбина и колициони партнери са једноумне листе, броје гласове за у џак! Надмашили своје дедове и очеве из диктатуре пролетаријата, двотрећинска већина без ћораве кутије. Људска глупост нема краја, премудрост, премудрост. У трци где трчи само магаре може и кљусе да победи. Циркус, дно дна ала – Мула Јусуф. За одбрану листе по селима уходе, потказивачи, за глас нуде радно место, мељу карактер младих људи. Потурица било и у време Турака, мењали веру за вечеру „Образ и брука довијека“. Ово ни „Босански лонац“ у вилајету не може да поднесе можда, лесковачка мућкалица, са папричицама „Ветрион“ миришу на проминцле. Од њих додуше страда, јао „гужњак“ али су ови за власт спремни на све жртве. Чучавци. Ефендија Раша и ханума екс су листу „пактирали“ за власт у празним селима има да се копа, ради и гради, али и култура и демагогија да народу цветају . Касаба ових дана избора после Божић-бате мирише на проминцле што се пренело и у села. Испирање мозга и понижавање младих људи. Једноумна листа слави победу. Касаба се напреже од гасова као после гулашијаде, Биг-а – бенд свира чудне ноте, неимар сања нове квадрате, овај се пакује да затре прљаве стопе. Фруштук хајвана. Инструктори за „подвалу“ беху Турци али и наше Дахије у Пашалуку који кињили сиротињу рају, кулуком и харачем рецепт чува Мула-Јусуф. Издаде свога личнога саветника и ђоку аброношу шпију, ветеринара, двокате и вернике демонкратије. Многе спопала „сраћка и повраћка“ морал. Ефендија Раша, лукави лисац, скројио власт са ханумом екс из исте шерпе. Ф-амилија, само за јаке стомаке. Разбуцао демонкратску елиту касабе, ослободиоце сатерао у глодарску рупу. Еј бре, кротитељ кркодила … Није џаба крпио гуме у опозицији, „молио“ вечиту народну посланицу, мајку Терезу да га запосли у Земљоделски лицеј, хвали се она. Мило јој, јер њен кадар сада власт, крсте се понекад левом, куну у верност и поштење. Ко о чему…
Мито и К. учитељ
Р. П.
Недељник „Нови пут“ објавио је у издању од 19. јануара 2022. текст о јубилеју „Ресавског поштоноше“ 150 година од оснивања.
Бељаница је планина богата водом, подземним и површинским токовима. Нарочито су интересантни површински токови са великим бројем река и потока понорница. Вода у свим токовима је чиста и може се пити из водотока. На ниским темпаратаурама претварају се у ледене фигуре.
Фото: П. Д.
Р. П.
Омладина и грађани чланови драмске секције у селу су са много воље били посвећени позоришту. За 29 новембар 1961 године припремили су позоришну представу „Термити“ аутора Ивана Студена кoja je говорилa о трагедији 1941 године у Крагујевцу када су стрељани грађани и ђаци гимназије. Дуго су трајале припреме јер се осећала велика одговорност која је стварала велику трему код глумаца каже тада омладинац, а данас једини живи учесник Миле Јовановић. Сви су помагали, владала је велика слога и другарство код омладине у селу. Униформе смо добили од милицијске станице Свилајнац, а СС обележја немачких официра из музеја. Пробе су биле сваке вечери, озбиљне и захтевне где су помагали један другоме и није изостала помоћ образованих људи. За уређење сцене – бине и звучне ефекте су се сналазили и импровизовали на разне начине. У селу је такође владало велико интересовање, сваке вечери је горело светло на задружном дому, пробе су привлачиле пажњу што је показала и јагма за картама.Чекало се у реду за премијеру иако се знало да ће бити и репризе већ идуће недеље. Публика је припремана да са пажњом прати извођење представе и не омета глумце, могла се чути мува у сали на премијери каже Миле Јовановић са сетом се сећајући тог времена. Воља није недостајала али тај ентузијазам који је владао у припреми где су сви били као један глумци и публика, за цело село је незаборавно.Није било ни довољно клупа за седење у сали задружног дома па су позајмљене од комшија из села Дубља. Атмосфера и подршка за извођење представе је дало сигурност глумцима да успешно одиграју своје улоге.Све је било попуњено у сали до задњег места па су морали да се отварају прозори да се дође до ваздуха. У представи су играли Александар Стојадиновић – Санда, Жарко Најдић – Диче, Ђорђевић Малиша – Динин , Станиша Спасојевић – Дунић. За Душана Стојановића улога кмета остала му је упечатљива за цео живот. Учитељ Драгутин Павловић – Цаја био је у улози мајора Кенига, а Миле Јовановић – Џвањ је играо капетана Крајслера. После представе сви су били презадовољни док се аплауз публике разлегао салом, а глумци се клањали. Гостовали су у околним селима Кушиљеву, Грабовцу, Дубљу, Седлару, Медвеђи, Гложану , Великом Поповићу,а изведена је и представа у Свилајнцу која је примљена уз аплаузе. После рата у Црквенцу је играна представа „Бој на Пожаревцу“, а касније и „Кутија која свира“, „Човек са Марса“, „Сумњиво лице.“ Традиција се преносила са генерације на генерацују. Манифестација „Сусрети села“ Србије осмдесетих година изазивала је велико интересовање мештана. Одржавана су зими, када је било мање посла у пољопривреди. Такмичења су била на општинском, окружном и републичком нивоу.
Песме, фолклори и друге игре неговале су чувале традицију, обичаје и културну баштину. Села Србије су зими певала и играла, млади и стари, приредбе и препуне сале остале су многима за незаборав. Игран је „Јазавац пред судом“ осамдесетих година када је драмска секција са Мишом Адамовићем у главној улози освајала прво место у Шумадији, Поморављу, Бадњевцу и Саранову на манифестацији „Сусретима села“. Где се изгубио данас ентузијазам и жеља код младих за дружењем, да се сачува традиција , обичаји, језик и култура што нам стари оставише у аманет. Много тога могу и морају да ураде месне заједнице и разни програми одговарајућих институција од локалног до републичког нивоа. Мало је и објеката где се младе могу окупљати и испуњавати на користан начин слободно време.
Интернет, друштвене мреже, игрице и друге забаве на рачунарима и мобилним телефонима окупирају младе. Има на интернету и корисних информација за најмлађе. Само их треба усагласити и са програмима који ће их окупљати на фолклорним, музичким, драмским, песничким, сликарским и другим манифестацијама.
На овај начин сачуваће се и традиција добро осмишљеним програмима ма где се наши најмлађи налазили.
М Спасојевић
