УНС у Свилајнцу са новинарима ,,Ресавског поштоноше“ обележио 150 година од првог броја

Први локални лист у Србији ‘Ресавски поштоноша'“ насловни је текст бесплатног примерка новина чији су уредник и новинари данас у Свилајнцу обележили 150 година од оснивања.

Radoslav Lazić, Nino Brajović, Rade Đorđević i Dragan Todorović
Радослав Лазић, Нино Брајовић, Раде Ђорђевић и Драган Тодоровић Радослав Лазић, Нино Брајовић, Раде Ђорђевић и Драган Тодоровић.

          Од 2015. године излазе као онлајн издање, а датум покретања је септембар 1871. године. „Ресавског поштоношу“ покренуо је свештеник Јован Шарић који је дошао на службу у Свилајнац. Објавио је 11 бројева после којих је уследила пауза до 1991. године. Затим је лист поново почео да излази. Објављено је пет бројева после којих поново следи прекид до доласка Радета Ђорђевића у Свилајнац, садашњег уредника, који обнавља традицију, штампа новине, а затим, 2015. године, прелази на онлајн издање.

          Свечаност је окупила новинаре и медијске раднике из Свилајнца, Београда, Крагујевца, Лапова, универзитетске професоре, интелектуалце.

            Уредник Ресавског поштоноше Раде Ђорђевић захвалио се ресторану Двор и Центру за истраживања Ресава, после чега је фрулаш Мирослав Милић одсвирао „Маро Ресавкињо“ и „Ој војводо Синђелићу“.

Професор др. Зоран Војић говорио је о историјату Ресавског поштоноше.

„Јован Шарић је осетио потребу мале средине и покренуо новине. Свилајнац је имао једну од прве три болнице у Србији. Имао је Стевана Синђелића“, рекао је Војић који је за овај медиј рекао да је пример лепог новинарства.

Уредник Ђорђевић рекао је да објављују текстове са свих страна.

„Читају нас од Аустралије до Америке. Имамо подршку читалаца и захваљујући томе опстајемо“, рекао је Ђорђевић.

Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић подсетио је присутне на 2008. годину када је локална власт избацила из уредно закупљених просторија редакције „Ресавског поштоноше“ и телевизије Ресава. Тада су и прекинули програм ове телевизије.

„УНС је недавно обележио 140 година. Десет година пре почео је да излази Поштоноша. И тих десет година мање довољно је да наше Удружење буде друго најстарије новинарско удружење у свету“, рекао је Брајовић.

Обележавању јубилеја присуствовали су и члан Управе УНС-а Драган Тодоровић и новинар Радослав Лазић, дугогодишњи члан УНС-а.

Чланак се налази на страници УНС-а.

Други о нама- часопис ,,еСтварност“

Један од симбола Свилајнца

Трг Стевана Синђелића

          У средишту општине у пешачкој зони, Кривој чаршији и Синђелићевој улици налази се споменик Стевану Синђелићу, прослављеном јунаку из Првог српског устанка. Споменик је подигнут 31. маја 1991. године, на 182. годишњицу његове погибије на Чегру.

          Споменик је уметничко дело академског вајара Михаила Пауновића. Урађен је у бронзи, импозантне величине, приказује препознатљив Синђелићев покрет – пуцањ у барут. Простор око споменика је дело уметникове импровизације шанца, у коме се историјски догађај збио на Чегру код Ниша.

Оштећења на спомен плочи Стевана Синђелића.

          Овај споменик је први и до данас једини који је Ресава подигла свом јунаку Стевану Синђелићу.

Оштећења на споменику.
Оштећења на споменику.
Оштећења на тргу.
Оштећења на тргу.
Оштећења на тргу.

           Једна од туристичких понуда Свилајнца је и обилазак овог споменика. Неодговорним понашањем појединаца и нередовним одржавањем споменички комплекс и околина имају оштећења која стварају ружну слику. Ако се из буџета општине издвајају знатна средства за популаризацију и развој туризма оваква оштећења на споменику и околини требало би редовно отклањати. На самој плочи са подацима о Стевану Синђелићу већ дужи период недостају слова, а има и оштећења на мермеру која се повремено и санирају. И околина споменика није у бољем стању има оштећења на одводним канализационим каналима. Недостаје део металних решетки која су велика опасност за пролазнике, а нарочито децу која користе овај простор за шетњу. Градска чесма са фонтаном у једном делу трга је право ругло.

            Како смо раније писали, у пешачкој зони има и сувих стабала која годинама нису замењена новим зеленилом, а и она као и наведена оштећења на тргу пружају слику неуређености што у суштини Свилајнац није. Само редовним одржавањем оваква слика се може веома брзо променити.

Р. П.

Фото: Д. К. Ђ.

Развијање свести о екологији

Фотографије из 2018. године упозоравају. Окружени смо смећем које није на прави начин ускладиштено.

Велика депонија на изласку из села Црквенца ка Гложану је прикривена еколошка бомба.

Селекција и рациклажа отпада су сигуран пут ка здравијој животној средини. Издвајају се велика средства из ове области, а резултати су слабо видљиви. Непостоје контејнери за разврставање отпада.

Борба за здравију животну средину подразумева и развој свести код грађана.

Р. П.

Незапосленост у Свилајнцу

           На евиденцији Филијале Јагодина стање на дан 30.11.2021. године евидентирано је за општину Свилајнац 1.298 незапослена лица, од тога је 749 жена.

           Учешће лица без квалификација и нискоквалификованих (I и II степен стручне спреме) износи 563 лицa, од тога 335 жена, са средњом стручном спремом (IIIV степен) је 588, од тога 323 жене, док је са вишим и високим образовањем (VIVIII степен) 147 незапослених лица, од тога 91 жена.

           По свим квалификационим структурама већи је број незапослених особа женског пола. У наредном периоду, осим преквалификација неопходно је и радити на оснаживању женског предузетништва.

Р. П.

Надарени кадрови владају касабом

            Коло воде они који прошли курс поштено и транспарентно и оверише полуквалификације које јаче од диплинга са редовног факса. Повереници и одани апаратчици као клан. Појавише се као спасиоци, без раднога искуства и способности, а стручну праксу обавили у „Гигиној“ крчми. У почетку будеш одани потрчко општих послова са столицом у ћошку који сања функцију паразита на телу народа. Стручни и способни се лукаво помере и препусте трон овоме са печатом странке оверену полуквалификацију економa који умисли да је најбољи и неприкосновен са овима из пашалука. За послушне постаје менагер с везама од кога им судбина зависи, запошљава, именује, поставља, а они гласају. Постаје култ свемогућег мага који дели дарове као миш бели срећу. Чудо невиђено у касаби, увек се до сада бирао добар домаћин и доказани стручњак на пословима и радним задацима који уливају поверење код раје. Прича се да од врха државе добио позив да помогне у пашалуку као способан кадар из провинције. У касаби је развио туризам, отворио парк из доба јуре са рептилима и 44 милиона подршке са народне грбаче годишње. Има сва права запошљавања кадрова из групе грађана које лично контролише да се не усели неки високо школовани кадар или не дај боже доктор наука. Туризмолог послат на специјализацију по свету још се не враћа.

              Регулисао реку која провалила бедем и изненадила посред центра касабе као никад у историји јер када се вода не дира она иде тамо где је природни ток. Био је неуспешни комадант штаба за одбрану од поплава.

             Стандард немачки, а у касаби и селима уфитиљило, остали стари и немоћни, побољевају, лекови на тржишту скупи па се купују они јевтини, штеди се на здрављу. Демографија „језива“, рече министар у скупштини, али изгледа да наша касаба коју воде ови надарени не хаје ко ће све ово да плаћа кад народа све мање, а млади расути по свету. Домаћини куће зидали од темеља да будућност потомака буде чврста и сигурна, а ови данас у касаби то раде од крова. Нису ништа научили да се мора зарадити самопрегорним радом. Нервоза у касаби, ко ће сада да спроводи поштене набавке и тендере, занемели у парку код вулкана, ко ће да их „рани и тимари“. Именовао своју вечиту пратиљу још из 2000. године са радија, где било прво и једино његово запослење. Директор, а она обави посао и угуши слободне медије како би се уселио твцвц са познате адресе.

              Узлетела у хијерархији клана, а сада и награђена за заменицу и њој довољна гимназија и две права. Полуправница без радног искуства али веран „тастер“ са препоруком поверенице, напредна за све идеологије и каријере. Сада постављење пука формалност, има све партијске „књишке“ у сефу. Тек ће књиге ситно слово да пишу за ово чудо рођено за све власти и прилике. Прича се да се спрема свечани испраћај менагера на нову дужност али мора и оставка да „падне“ да не буде празан ход. Није она прва повереница у историји касабе коју ће води „под заклетвом“. Њему ће лупати канте ови што не гласају, за заслуге личног стања јер не положи рачуне за трошење народних пара. Млада генерацијо, студирајте, докторирајте, будите светло за будућност, да живите достојанствено, чувате традицију дедова. Образ, част и поштење фамилије. Турке смо „испратили“ 1913. године, време је и за досманлије, вала још веће харачлије, сецикесе и развратнике.

Мито и К – учитељ