Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
http://www.resavskipostonosa.rs/ - Part 17
Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131

Подршка и похвале за КЈП „Морава“ из Свилајнца

           Писали смо о препуном контејнеру и нагомиланом смећу около недалеко од центра Седлара. Очигледно је да је наше обавештење уродило плодом. Смеће је очишћено и контејнер благовремено испражњен.

Пуна подршка свилајначким комуналцима на чишћењу и очувању животне средине.

           Апел и грађанима да смеће одлажу на места која су за то предвиђена. Више пажње неопходно је у будућности посветити и селекцији отпада како би повећали рециклирање.

Фото: Д. О.

Р. П.

Ружна слика Свилајнца

           Пре пружног прелаза на улазу у Свилајнац, са десне главног пута, препун контејнер и ђубре расуто око њега. Веома ружна слика за све оне који долазе због туризма, куповине или се враћају из иностранства на одмор.

Овакве појаве руже слику о општини коју појединци оцењују да је „скоцкана као Швајцарска“.

Фото: Р. П.

Грешка или намера?

На трансформатору у Тропоњу исцртана је петокрака чији је врх окренут ка земљи. Аутор зна зашто је овако нацртана. Мештанима остаје да тумаче да ли је у питању намера или случајност.

Фото:Д. О.

Прослављена заветина Свети Јелисеј у Ђуринцу

   Ношене литије 19. пут

              У селу Ђуринцу 27. јуна 2021. године прослављена је заветина Свети Јелисеј и традиционално ношене литије 19. пут. Окупљање народа било је у школском дворишту одакле је кренула литија кроз село са два барјака који су носили Андрија Гвозденовић и Ненад Миладиновић, а икону је носио ученик Марко Ракић. Ишло се до записа „Бела липа“ у Доњем крају код Љубомира Богдановића, код записа у пчелињаку Момчила Марковића, код записа на Брдо код Првослава Јовановића и у поље на зв. место „Орнице“ код храста Сладише Радовановића. На крају код петог записа Липа у школском дворишту пресечен је славски колач, а колачар је била Сунчица Јеремић, која је предала колач Периши Микићу, колачару за следећу годину. Обред је чинодејствовао протојереј-ставрофор Драгољуб Дончић из Свилајнца. Радује да је било доста омладине и деце на литијама, а код свих записа, по великој врућини, домаћини су обезбедили пригодно послужење. Од стране Месне заједнице Ђуринац, чији је председник Предраг Јеремић, колачару Сунчици Јеремић уручена је Повеља за очување обичаја и традиције, а први пут уручена је и Захвалница Драгољубу Дончићу за чинодејствовање на литијама у Ђуринцу. На крају је за све присутне приређен славски ручак уз трубаче и народно коло.

Славски обред

Свилајнац 30. Јун 2021. Године

Текст и фото: Брана Живковић

 

Богатство српских светиња на Косову и Метохији

           Манастир Високи Дечани је српски средњовековни православни манастир — задужбина краља Стефана Дечанског и цара Стефана Душана. Иницијатива за градњу овог манастира припадала је Светом Сави. Краљ Стефан Дечански у његовој хрисовуљи је јасно казао да је место за дизање храма Божијег у Дечанима изабрао Свети Сава, али га је смрт престигла, а било је суђено краљу Урошу III да подигне манастир на том месту. Градња је трајала између 1326/1327. и 1334/1335. године, фреске су завршене око 1348. године. Манастир је посвећен Вазнесењу Господњем — Спасовдану (фреска празника се приказује и у куполи под називом Христ Сведржитељ, свевладар — на грч. Пантократор). Главни неимар био је мајстор Вито Которанин.

Манастирска црква представља петобродну грађевину и припада рашком стилу. У самом плану Дечана стара искуства рашког градитељства развијена су и доведена до сасвим новог израза, уз примену најсложенијих решења савремене романоготичке архитектуре српског Поморја.

Сваки обилазак српских светиња на Космету је ново надахнуће и доживљај!

Извор: Википедија

Фото: Р. Андрејић

Пусте улице у Свилајцу због високих темпаратура

Већиа житеља завршава послове у раим јутарњим часовима. Пољопривредници се такође сналазе јер је почела сезона кошења и жетве. На улицама само ретки пролазици. Радици који раде на отвореном користе најближи хлад да се склое са сунца. Лекари саветују да се у врелим данима уноси што више течности и да се избегавају алкохола пића.

Детаљи из улице Браће Југовића у Свилајнцу.

 

Р. П.

Необјашњена објашњена -Ресава са спрженом травом у централном делу Свилајнца

             Некада се корито реке Ресаве на водотоку кроз центар Свилајнца косило. Данас се третира хемијским средствима која уништавају траву и коров. Практично обале Ресаве постају отровне извесно време. Када се на селу овако нешто ради забрањује се стоци испаша бар три недеље. Немушто објашњење првог човека општине да је то одлука Србија вода, које је надлежно за водотокове другог реда, је најблаже речено неодговорно. И док општина издваја највеће субвенције за развој туризма и до 60 милиона годишње, ми дозвољавамо да се обале реке третирају хемијским средствима.

             Замислите туристу који дође да обиђе Свилајнац и види обале Ресаве са „спрженом травом“. Какав ће утисак понети кад схвати да туристички „Бум Ресаве“, како појединци називају Свилајнац, немају капацитет да покосе траву. Некада су се обале Ресаве косиле са мање запослених у КЈП „Морава“, а данас хемијски третирају. Још је већа иронија када први човек општине каже: Ми косимо око мостова због пецароша!

Хемијски спржена трава у кориту Ресаве.

             Нека Србија воде третирају обале ван насељеног дела реке, а уређење у централном насељеном делу препусте КЈП „Морава“ како би обале биле уређене и зелене. Да ли се то Свилајнац одрекао реке? Руководство општине је требало да се договори са надлежнима о овом послу. У другим туристичким местима која имају реке није оваква ситуација нити ће то општине дозволити. Због изградње тротоара секу се вишедеценијска стабла, а сада се уништава зеленило на обалама Ресаве.

Кошење корита Ресаве некада.

            Зашто о оваквим поступцима не одлучују грађани путем референдума, као и о сечи стабала, донацијама, субвенцијама и многим другим одлукама? Да ли подаци Транспарентност Србије није довољно упозорење на затвореност општине где је Свилајнац сврстан међу пет општина по неприступачности информацијама? Главни град Србије Београд је на 74 месту, а Свилајнац међу првих пет. У име кога општина одлучује ако не пита грађане? У општинском већу има пет лекара. Да ли неко уважава њихово мишљење? Пуно питања, а мало одговора.

Р. П.


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5481