Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
http://www.resavskipostonosa.rs/ - Part 16
Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131

На тек изграђеном тротоару појавила се оштећења

           У Улицама Браће Југовића и Милоша Савчића у Свилајнцу урађени су нови тротоари икао стари нису били оштећени. Због радова су у Браће Југовића исечена два вишегодишња стабла. Липа пред цветање и храст који је на пању био 73 центиметара. Ни једно ни друго дрво нису оштетили ни коловоз ни тротоар. Уклањање дрвећа изазвало је велико негодовање станара. Стабла су исечена 2. јуна, а налаз инспекције да је неопходна сеча достављен је два дана касније без печата и читљивих имена налогодаваца.

Напукле плоче у тротоару.
Знатно оштећен тротоар у Улици Милоша Савчића.

          Тротоари су завршени али већ после неколико дана појавили су се недостатци. Плоче на тротоару су почеле да пуцају, а највиће је оштећен тротоар у улици Милоша Савчића. На једном од места који је предвиђен за улазак аутомобила у двориште појавила су се напрснућа и оштећење тротоара.

Аутомобил у води приликом кишних падавина сада.
Вода у улици од пре неколико година у позадини „стари“ тротоар.
Запушен сливник за атмосферску воду.

         Незванично је објашњење појединаца који су учествовали у уградњи да бетонске плоче нису довољно „сазрелиле“, а постављају се на песковиту подлогу. Због недавних обилних киша у улици Браће Југовића постоји вићегодишњи проблем са атмосферском канализацијом. Вода прекрије велики део коловоза и тротоара. Приликом проласка возила вода са тротоара испира песак и за очекивати је да ће се ускоро и тај део тротоара улегнути.

        Одговоре требају дати надлежни који су иначе упознати са овим вишегодишњим проблемом. Остаје нејасно и ко ће сносити трошкове санације већ оштећеног тротоара.

Друга страна извештаја инспекцијског надзора којом је, са два дана закашњења одобрена сеча стабала у Браће Југовића.

 

 

Фото: М. Т. И  Р. П.

Р. П.

Висока кота ДС – Сатирична рубрика покренута 1871. године

            Диносаурус сити 2021. године на дну дна у земљи по поштовању народа зашта је заслужна власт. Истраживање је показало да су власници власти по транспарентности закопчане до грла према својим финансијерима грађанима. Уместо информација о раду, трошењу пара, празан сајт, ни да бекну, ћорак, бе … Они никоме не подносе рачун иако им обавеза али би требало и савест да проради, за сваки динар потрошени да положе рачун. У време компјутера, интернет вести, подаци путују брзином светлости, а на сајту општине празно, без података о стручној спреми челника и дофункционера, јавним набавкама, тендерима, извештаја о раду јавних предузећа и установа о сваком потрошеном динару из буџета.

            Миш бели срећу дели, коме хоће, тешко грађанима, „њихови добију посао“, а ваши одоше да га траже у иностранству. Клели се у транспарентност, ма клањали се до црне земље од поштења. У цркве ишли да се закуну да неће завлачити руку у џеп грађана. ,,Дај му власт па да видиш какав је човек“, кола прича у народу одавно, као наравоученије. Ово истраживање показује да што мања варош шериф осионији, не сме нико да писне, он најпаметнији, најстручнији, паметни се склањају, а на сајту општине тама.Транспарентано о коктелима, репрезентацији, вискићима, а до јуче се баздило на џибру. Знају они где ко иде, ма и шта ко мисли у чаршији, рече најстарији и са стажом вечни одборник. Србија је то још мирише на касабу и династију. До јуче ни бицикл нису имали, сад их воза службена лимузина из које отпоздарављају, комшијама, рођацима и осталом грађанству на чији се рачун возају по службеној дужности на јасле народне, нити хране нит тимаре. Први посао па одма функционер, да није џаба дипл. омирао. Њихови „коњи“ паркирани у дебелом хладу. Најгора неписменост од свих неписмености је политичка из које се родила народна мудрост „политички неписмен човек је толико глуп да се диви сам себи“.

             Има вароши из ове елитне групе по нетранспарентности где се годинама одржале баш групе грађана на власти са шерифом на челу. Они ево су на дну дна по поштовању својих грађана измерено европским вредностима. Сада би да остану власт, „за добро народа“. Он им „на првом месту“, више воле Тита него родитеља. ТВ цц јавља о попустима на картицу за улазак у вулкан, вежбање у води и друге битне потребе грађана. Био је и јазавац пред судом са попустом. ЦК ишао испред свога времена па продуцирао и радио позоришну представу од које се очекивала велика зарада. Тако је када се улажу паре из туђег џепа без одговорности. Колико је то коштало грађане ћуте, транспарентно. Шериф вређа своју опозицију, гази по достојанству, за њега и доктор наука неук, не зна дужину улице и цену асфалта. Просу бисер са говорнице на седници скупштине општине да ће владати доживотно као Цар Хаиле Селасије. Можда се ради на биоинжењерингу у нашем природном центру јер тешко се одрећи таквог ума. Експерт, али диплому и школу где је написана није транспарентно донео на увид одборницима као други. Један лист га чак прогласио и за менаџера године. Први је уземљи угледао диносауруса, који је пролазио поред кафане, а он га свратио да за добро грађана носи златна јаја. У главној касаби наше земље на својим сајтовима постављају ажурне информације за грађане. Шта се то у Диносаурус ситију ради када смо доспели на готово последње место по информисаности грађана? Шта „мисли“ општинско веће у име власти? Да ли је опозиција крива што смо на дну лествице по транспарентности? Шериф, општинско веће владајућа већина гласаше против својих најстаријих суграђана. Они гласају на седници скупштине општине против пензионера и старих да се возе бесплатно од села до града, да имају свој Дома пензионера и да село не плаћа уличну расвету. Има међу 25 одборника већине и пензионера и одборника са села, чак и директорка за социјални рад. Сви су они против пензионера који примају 12500 динара пољопривредне пензије, а има и оних са наслеђеним пензијама од шест до девет хиљада. И некадашњи одборници социјалне правде дигоше два прста против пензионера. Врли борци, за социјалну правду и солидарност.

            Грађани их бирали да решавају њихове проблеме, а они уживају на јаслама са паузом у подне да се сконцентришу, где ће нових улагања бити у њиховом, а не интересу грађана. Време је да се грађани питају о капиталним улагањима у општини како то други раде.

Мито и К – учитељ

Пензионери „бескућници“ у Свилајнцу‘?

          Према проценама пензионера у Свилајнцу има више од четири хиљаде. Радом су стекли пензију и сада како се каже „на последњој животној степеници“ треба да уживају у плодовима свога рада. У општини Свилајнац на жалост то није случај. Некада су имали два објекта у којима су се окупљали али после реституција остали су без тих простора. Тренутно немају Дом пензионера и како појединци кажу „ми смо бескућници“ у нашој општини. Одборник Групе грађана „За бољи Свилајнац“ Милан Тасић, дипломирани електро инжењер, на последњој седници скупштине општине писмено је поднео амандман да се пензионерима обезбеди адекватан простор за своје активности. То је било и једно од предизборних обећања ове групе грађана која је освојила одборничка места.

Некадашњи Клуб Општинске организације пензионера и старих лица „Слога“.

           На жалост овакав амандман је одбијен већином гласова групе грађана на власти. Моћ већине је дошла до изражаја и може се само протумачити да није прошао овакав предлог јер га није дала владајућа већина. Свилајнац је међу пет најнетранспарентнијих општина у Србији. Одлучују не питајући народ. И уместо њиховог слогана „Свилајнчани на првом месту“ неопходно је изменити у слоган који би гласио“ Свилајнац вратите Свилајнчанима“.

Некадашњи Клуб пензионера Свилајнца.

           Подсетимо се да је ова генерација на радним акцијама градила и изградила многе објекте у Свилајнцу. Добровољним радом сређивана је обала Ресаве која се данас прска хемијским средствима, базени, аутобуска станица, путеви, пруге и многи други објекти. О свему томе пише у књизи „Бригадири Свилајнца“ 1945-1990. аутора Добривоја Ђорђевића, одакле су и преузете црно-беле фотографије.

Акциајши на уређењу обала Ресаве у Свилајнцу.

           Добровољним прилозима изградњу спортске хале и базена помогли су и наши радници на привременом раду у иностранству. Они градили, ми данас уживамо благодети тог рада, а окрећемо им леђа. На жалост они имућнији пензионери састају се у угоститељским локалима, а други само да шетају парковима. Нема дружења уз кафу или чај, нема где да се одигра партија шаха или домина. О другим активностима да и не говоримо. Да се одржавају популарна предавања о појединим болестима, ради мерење шећера или крвног притиска. За сада о томе могу само да маштају пензиоери који се спремају да активније приступе решавању свог проблема. Свој дом нема ни омладина ове општине, а група грађана на власти чува будућност, само се не зна од кога и за кога?

Уређење аутобуске станице у Свилајнцу.

            Домове пензионера осим градова и општина имају и села. Утолико је овај проблем у Свилајнцу много озбиљнији. Тренутна владајућа већина у општини одбацила је и амандман одборника Групе грађана „За бољи Свилајнац“ да се пензионерима са примањима испод 30 хиљада динара обезбеди бесплатан превоз. Несхватљиво када бесплатан превоз пензионери имају у градовима и општинама у окружењу. Међутим оваква чињеница не треба да нас чуди јер је председник општине на једном медију недавно изјавио да у скупштини од опозиције није чуо ни један конструктиван предлог. Да ли је заборавио на наведене предлоге или сматра да су пречи, на пример, ловачки домови и друге субвенције нарочито оне које се односе на Природњачки центар од 44 милиона годишње?

Предлог одорника Милана Тасића за Дом пензионера.
Предлог одборника Милана Тасића за бесплатан превоз пензионера.

            На ова два примера се најбоље види колико локална власт није заинтересована за решавање потреба пензионера. Они морају имати свој дом како би им се обезбедило срећније и удобније треће доба. Остаје нејасно зашто су одбијени наведени предлози, с обзиром на то да је ининицијатива потекла од одборника у скупштини општине који је изабран вољом бирача.

Клуб пензионера у Доњoj Рачи.

 

Р. Ђ.

Приказивање филма “Кад наранџа у Сланце дође“

          У понедељак, 12. јула 2021. године, на празник Петровдан, у 18.15 часова у порти храма светог апостола Павла у Петроварадину (код Војне болнице), биће приказан филм “Кад наранџа у Сланце дође”.

          Радња филма се дешава у селу Сланци поред Београда и прати догађаје с почетка 20. века. Актери су момак и девојка чију идилу прекида Први светски рат. С обзиром на трајање рата од четири године, отац девојке реши да је уда.

          Идеја за филм потекла је од истинитог догађаја. Наиме, један од мештана села је 1918. године био међу првим коњаницима Дунавске дивизије који су ушли Београд.

         Филм ”Кад наранџа у Сланце дође” говори о пријатељству и љубави, рату и миру, о времену када се правила разлика између образа и ђона.

Редитељ и екипа филма овом причом одају почаст својим прецима и борцима за отаџбину.

Сценарио су написали Милан Мимиш Гобељић и Роберт Петровић.

Редитељ филма је Роберт Петровић.

Улоге тумаче Невена Игњатовић, Никола Марић, Милан Марић (прославио се улогом Швабе у филму Ране)…

Редитељ филма је добитник медаљона као документариста “ Сведоци истине о Косову”, 2012.године од Председника Руске Федерације Г. Владимира Путина. Признање уручио Никита Михалков у Москви.

 

Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца – „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад

Несум Трајче ја сум Мир-ча – Сатирична рубрика из 1871.

            Крокодилске сузе рони вечита народна посланица,високе моралне чистоте са народних јасала. Она се борила у свим властима да касаба буде боље место за живљење. За себе, јадо кажу неки. И код необавештеног била је коловођа са колегиницом. Љубав беше кратка, јасле се измакле али кад зашкрипало на локалу жути понудили руку. Наша морална громада улете у фотељу заменице овоме због кога патила. Она вечито за народ, лично доводила министре неимаре који све путове које Марко изорао, посуо ,,ризлом“ без ваљање. Било и обећање да ће да прескоче велику реку код генераловог села. Нов мост за нове гласове на власти, а у ту сврху принета жртва дивља свиња. Министар оправи скелу и постаде почасни грађанин наше вароши на њен лични предлог.

             Да ли те „навучене“ милионе помињаше са говорнице или има још за ових 20 година на јаслама народним из којих зоба ли зоба? Да ли сада на њу дошао ред за одликовање па набраја „мукотрпан“ рад и навучених стотине милиона евра? Колико је ту непроспаваних ноћи било бар за значку ударничку. Макар је опозиција предложила па да им опрости ове комплименте. Није лако бити у свакој власти, наћи интерес и опстати. После, кад се власт променила, јавно се дивила пред камерама тв-цц како се само он сетио да њих „навуче“ у чаршију и подигне Диносаурус Сити за „вјеке и вјеков“. Није га дала за по-часног иначе би комисија за одликовања нови орден склепала, а „Мирча да гу прочита на народ“. Више верује у магије него у молитве, а сиромахе презире. Не сум Трајче, ја сум „Мирча“ који је њу својевремено проценио “да би се и са црним ђаволом удружила да реализује своје циљеве”. Она сад са њим и гледа нас право у очи, безочно са говорнице, збори о поштењу као да ће се убудуће узимати мера за вредност и моралност наше вечите народне посланице, а можда и ситну књигу извезе библиотека о њеним постигнућима и прегнућима. Они јој верују, јер и за њихово ладовање навукла неко милионче. Лично возила и свој „ауто акала“ на скупштинска заседања. Чак и квите за паркинге „приносила“. Не би она узела, ма какви тежачки зној и корицу леба сиротињи. Дневнице нису приказане или их прескакала. Како би вас у очи погледала кад вас сретне јадна не била. Као крпељ се залепила на народна леђа па све тежа и тежа. Нема се ту мере ни образа. Кад оде на летовање сви је љубоморно гледе јер је она лидер у реону. Јако је постала пре-познат-љига. Увек гласовала и била уз скуте власти, борила се да Диносауруси боље и удобније живе, мање да раде, да им се папци не истроше јер више нема школе за поткиваче, сада су на сцени ПО-тказивачи.

Мито и К учитељ

Венци на спомен плочу у Црквенцу

Поводом 80 година од подизања Устанка у Србији у Другом светском рату 7 јула 1941.године делегација Месног одбора СУБНОР -а Црквенац положила је цвеће на спомен плочу на Дому културе. Најмлађи борац из овог села Слободан Радисављевић погинуо је на Сремском фронту са непуних 18 година. Међу погунулима је Ружа Коруновић коју су убили Немци 1944.године када је село било блокирано због убиства немачког мајора Колмана.

Делегација МО СУБНОР koja jе положила цвеће на спомен плочу.

Овом приликом су евоциране успомене на жртве из Народно ослободилачке борбе у Другом светском рату из Црквенца. Потомци, родбина и житељи незаборављају пале за слободу.

Фото: В. Т.

Р. Ђ.

Заљубљени пар рода одгаја младе

Наш лист је недавно објавио фотографију заљубљеног пара рода који су своје гнездо свио на електричном стубу у Луковици. После месец дана излегле су се две мале роде о којима брину. Док је један од „родитеља“ у потрази за храном други чува новоизлегле роде. У врелим данима хладовину младима обезбеђују родитељ ширећи крила.

Нека ова прича о родама буде један од подстрека нововенчаним паровима за стварање порода.

Фото: Д. О.


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5481