Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
http://www.resavskipostonosa.rs/ - Part 14
Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131

Разноврсна туристичка понуда у врелим данима

            Борско језеро обогаћује своју туристичку понуду и приступачним ценама привлачи туристе. Ово вештачко језеро, на двадесетак километара од Бора, настало је 1959. године. Подигнута је брана и акумулацијом вода речице Ваља Жони, Марецове реке и дела слива Злотске реке језеро има сталан доток воде. На плажама је све више купача а осим хотела у околини су подигнуте и кућице за одмор. Мала оаза за уживање у тропским врућинама у Источном делу Србије.

Фото: Б. Петковић

Ја сум Мирча бре, на бели коњ

           Влада, влада клика Солеa, Зоћа, Влаја и Лија. Власт коју, кројио, наш каријерни бирократа, свје власти у касаби. Све држи, чврсто у шаке. Није власт зец па да се пусти да побегне то је бре лија препредена да се снађе и у свињцу и у кокошињцу. Једном се и њему карта отворила да буде противкандидат али без праве подршке најбољега председника о коме се књиге писују. Није смео у конкуренцију против дива већ оде да ради „сплeтке“ његове омиљене игрице – слагалице. Власти се никада није манисао већ као куче пред касапницу џоџео и чекао кокало, привилегија која се добија за верност у служби. Своје мецене издао, а они га послали као кадар да учи и влада се по партији и закону.Скројио кованицу Про-Си-Бел против мрских му црвених бандита наше касабе. Одужио им се за апанажу. Од дива бегао као ђаво од крста радио му иза леђа. Постао је СПО-самостални политичар ловац на плаву крв и кљукану династију у очајању чекајући на обали реке. Дочека почетак века на власти, опет, кадар за промене из прикрајка као саветодавац и експерт, додуше без белога коња.Брзо догура до главнога саветодавца, недоношчету на власти кога гура по табли као погубљеног пиона.Ту не помажу ни коњи ни топови већ врли бирократа од каријере. За награду именује и разрешава персоне и мења имена улица и тргова неподобних патриота. Незамењив када су одликовања и звања у питање, једини се пита искуство је много важно да се испита и прађед и ђед и бабина линија . Доживотно ће бити на бели коњ по терену на проверу поверљивих података. Власт је озбиљна работа. За функцију у власти, на одговорна места савесно све проверава са недоношчетом, именују се „кадрови“ строго фамилијарно и по групној линији. Копају дубоке траншеје за многаја лета на власти. У пензију неће ићи све док траје власт. Ја сум Мирча бре, на бели Коњ се очекује да поднесе Грамату у име недоношчета да им се призна плава крв и прогласе династију.Синод“ у касаби нестрпљиво чека да благослови нову“ложу“. Задужбина ће бити миро-помазана јер ће глави фамилије бити лично призната плава крв од Луја 101 ,због високе апанаже која је на располагању новоустоличеној династији. Каријерни бирократа ће „продумати“ акта о крунисању монарха наше касабе, а круну ће исковати по посебној поруџбини. Због габарита памети, то мора да уради ковачка експертска радња. Колико дана ће лупати звона у касаби у част дина-стије лично ће обзнанити „Ја сум Мирча бре на бели коњ“, јер он једини ишао на Свету гору по „камен мудрости“ да се узида у темељ династије. Хроничар касабе, покој му души, све је описао о путешествију на Свету гору као на голготи. Одредиће ОН и поверљиве попе које ће појати на Миро-помазу височанству своме, достојан, дос-тојан, дос-тојан. Народно весеље и одушевљење у чаршији као незабораван културно-касабски догађај свираће плех-музиканти, за бакшиш по одлуци Центра за културно опамећивање раје. Мезетлук, иће и пиће,тулумбе, бакљаве за народне масе у чаршији се отказује, до новога ребаланса касабине касе. Врховни саветник династије укида изборе, неће бити поштене кампање, јер нам свевишњи послао примерак. Чему бирачке кутије и листићи, који одмах на првом бројању фале. Двокат да се стара за „апанажу“ комисији да броје са терена „мачку у џаку“ контролори контролора као бајаги контролишу, а „Бугарски воз“ пролази кроз касабу носећи дарове власти.

„Ја сум Мирча бре, на Бели Коњ“ после студиозног думања и на крају богатога раднога века, укидам поштене изборе. Демон – кратски. Династија је рођена,некрштена, живео краљ недоношче, љуљај рајо. Себе самопроглашавам по-часним грађанином наше касабе. Туфегџија, Еманет, бурјум.

Мито и  К. учитељ

Ко треба да одржава споменик Стевану Синђелићу ?

 

             Недопустиво велика оштећења на текстуалном делу споменика, на мермерним плочама око расвете, кишним пропустима, а на стазама око споменика просуто је уље. Ружна слика за све туристе и житеље општине.

             Да ли то бледе сећања на ресавске јунаке и војводу нарочито ако се има у виду да су „Синђелићеви дани“ ове године трајали само неколико сати.

 

Р. П.

Време је за „опасуљивање“ браћо

          Турци и Арнаути највећи противници православне вере вечито кињили наше претке кажу: „Пет векова ропства, а они сачуваше веру за потомке“. Гулаш у казану, а пост Петровдански – Св. Петар и Павле. Мани – фестација коју устоличише у нашим селима потомци, коју подржа и локална власт, неосвећена и непосвећена својој вери и традицији. Новчано, од народних пара и ништа га не питају, гласовали за власт.

            Позорница, мобилна по мери гласача склепана на тргу по наредби од стручњака К-ју-Пу иако знају да је то светогрђе. Министри за село и поделу субвенција почасни гости око казана. Екипе, ове године нешто мањи број. Рецеписе за гулаш дедови им нису оставили. Прадедови јели коприве и зеље, а ови благдан и не спомињу, само их празилук краси као додатак гулашу. Кажу он је закон, одаје прави укус, не могу без њега. Њихови стари на Петровдан ишли у цркву да се помоле Апостолима Петру и Павлу за здравље фамилије, берићет и на причешће. Пост је а крчка се гулаш на плус 38 степени. Базди мученица око казана, захуктава се атмосфера за нај-гулаш и ко ће бити нај-мајстор. Намештаљки се од сабајле боји један који памти прошлогодишњу бруку. Пехари као за олимпијаду, а спонзор касаба није жалила пара. Лично их он одабрао, тако кажу организатори. Платиша и велики каваљер, на бабу му. На кашику се чува културно наслеђе. Јели попа у селу питан за благослов гулашијаде у време поста? Не зна се јер се он појављивао и на сакупљање потписа „глас за власт“. Обиђе ли он гулашијаду видеће се на филму твцц у вечерњем програму. Оће ли о овом скандалу бити обавештен владика од доушника, свакако. Гулашијада усред свете недеље и Петровског поста, као да их ударила Корона посред чела па их ошамути. Опрости им Боже. Чинодејствује јаблан, сурогат букве, а припомаже рогоња асистент, деле пехаре победницима уз помпезне осмехе спроводе циркус усред поста, гулашијаду. Мрсе ли Мрсе. У част победника играше игре да се гулаш традиција настави, моле да се услише молбе власти да се само овако весело настави. Ником није лепше него њима. Мантра, мантра. Уместо молитве за страдалнике Св. Петра и Павла смерности православне они се омрсише и провеселише. У здрављу вам било. Стари људи се крсте у селу и траже да се село освешта од греха уз појање и молитву за опрост и покајање. Брука велика, браћо. Згрешише из незнања, не питаше попу у селу да благослови гулаш, пехаре и дародавну власт. Ипак да им се опрости уз држање Сетосавског строгог поста. Он је добар, прашта рогоњама у свом стаду.

Мито и К учитељ

Нов тротоар – старе навике

           Новопостављени тротоари у близини Тржног центра „Европа“ у Свилајнцу поново се користе за за паркирање за време доставе робе. Плоче на тротоару нису предвиђене за камионе и комбије и почеле су да попуштају под теретом ових возила. То се дешавало и раније што се може видети на тротоарима који нису реконструисани.

           Некада су стубићи спречавали паркирање на тротоару али су они уклоњени целом дужином у улици Браће Југовића.

Паркиран камионет на тротоару.

        Да би се спречило паркирање на тротоару неопходно их је обезбедити. Неодговорним паркирањем они ће за кратко време бити поново за реконструкцију.

Фото: М. Т.

Један од симбола Свилајнца улица Крива чаршија – Из историје Свилајнца

           Још 1820. године Свилајнац је почео да се формира по регулационом плану, којим су пројектоване четири главне улице које су остале до данас и које чине окосницу градског језгра. Права чаршија или Ресавска улица, данашња улица Светог Саве, Крива чаршија, касније Кнез Михаилова, а данас улица и Трг Стевана Синђелића, Господска улица сада Устаничка и Ресавски трг, некада Лазин а сада Трг хероја.

Крива чаршија.

Данашњи изглед

Припреме за културно лето на Тргу Стевана Синђелића.
Напуштени локали излепљени плакатима.
Два сува дрвета која већ годинама опомињу надлежне да уреде овај део улице.

            

           Крива чаршија са спомеником Стевану Синђелићу је и у туристичкој понуди општине Свилајнац. Повремено се сруши неки од старих локала у овој улици и изгради нови који се амбијентално не уклапа у стару архитектуру. Наравно, на овај начин нестаје аутентичност улице која је била трговачки и занатски центар вароши. У њој се налазе многобројне летње баште кафића а ту су и најекслузивније продавнице Свилајнца. На Тргу Стевана Синђелића се одржавају концерти и друге манифестације. Може се рећи да је ова пешачка улица једна од најпрометнијих у општини. У куповину долазе и житељи суседних општина. Слику ове улице руже и неколико напуштених локала који су излепљени разним рекламним материјалима. Најављена је и њена темељна рекострукција. Дотрајао је и велики мурал као и фасада некадашњег Хотела „Таково“. Собзиром на то да је велики значај улице за туристичку понуду општине могло би се закључити да се не поклања довољно пажње и у текућем одржавању. Оно што многе житеље изненађује је чињеница да два сува дрвета стоје већ неколико година непосечена како би се поново зеленилом уредио тај део улице. Може се рећи и да је такав поступак крајње неодговоран када се зна да се знатна средства улажу у туризам и екологију. При томе сведоци смо да су због реконструкције тротоара у улици Браће Југовића експресно посечена два вишедеценијска стабла липе и храста. Житељи улице револтирани су овим поступком власти а тврдња општинара да су то грађани тражили не одговара истини. На овим високим темпаратурама које се приближавају и до 40 степени њихов хлад био би спас за пролазнике али и оближње куће.

           Овим текстом желимо да подсетимо надлежне у општини да је још 1820. године Крива чаршија била једна од најуређенијих и најзначајних улица и да је Свилајнац тада израстао у трговачки и занатски центар Ресаве.

Р. П.

Стари и нови храст

             Запис Стари храст у Марковцу налазио се недалеко од ауто пута Београд – Ниш. Постао је одредиште за скретања према Свилајнцу, Рачи, Марковцу и другим местима. Ресторан у његовој близини носи име „Стари храт“ и омиљено је одмориште за туристе који долазе из далека.

Храст који је пао у Марковцу.
Нови храст који је засађен након пада старог.

            Времешни храт је дотрајао и пао, али је у близини посађен нови који је почео да доминира величином. Остатци старог су остављени на месту где је и пао.

             Нажалост у Свилајнцу у улици Браће Југовића је посечен храст стар преко 40 година због изградње тротоара. Није угрожавао стари добро очувани тротоар нити саобраћајницу. Остаје нејасно коме је стало да га посече када се зна колико свако дрво значи за чистију и здравију околину. Некада су се домаћице одмарале у његовом хладу по повратку са пијаце. Данас када темпаратуре достижу и 40 степеи у хладу усијани плочник више није место за предах. Долазила су и деца из вртића да се упознају са овом врстом дрвета.

Храст у Свилајнцу који су посекли.

              У другим још прометнијим улицама у центру општине сува стабла стоје и по неколико година. То општинарима несмета а ружи слику општине која много улеже у туризам.

Р. П.

 


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5481