Влада, влада клика Солеa, Зоћа, Влаја и Лија. Власт коју, кројио, наш каријерни бирократа, свје власти у касаби. Све држи, чврсто у шаке. Није власт зец па да се пусти да побегне то је бре лија препредена да се снађе и у свињцу и у кокошињцу. Једном се и њему карта отворила да буде противкандидат али без праве подршке најбољега председника о коме се књиге писују. Није смео у конкуренцију против дива већ оде да ради „сплeтке“ његове омиљене игрице – слагалице. Власти се никада није манисао већ као куче пред касапницу џоџео и чекао кокало, привилегија која се добија за верност у служби. Своје мецене издао, а они га послали као кадар да учи и влада се по партији и закону.Скројио кованицу Про-Си-Бел против мрских му црвених бандита наше касабе. Одужио им се за апанажу. Од дива бегао као ђаво од крста радио му иза леђа. Постао је СПО-самостални политичар ловац на плаву крв и кљукану династију у очајању чекајући на обали реке. Дочека почетак века на власти, опет, кадар за промене из прикрајка као саветодавац и експерт, додуше без белога коња.Брзо догура до главнога саветодавца, недоношчету на власти кога гура по табли као погубљеног пиона.Ту не помажу ни коњи ни топови већ врли бирократа од каријере. За награду именује и разрешава персоне и мења имена улица и тргова неподобних патриота. Незамењив када су одликовања и звања у питање, једини се пита искуство је много важно да се испита и прађед и ђед и бабина линија . Доживотно ће бити на бели коњ по терену на проверу поверљивих података. Власт је озбиљна работа. За функцију у власти, на одговорна места савесно све проверава са недоношчетом, именују се „кадрови“ строго фамилијарно и по групној линији. Копају дубоке траншеје за многаја лета на власти. У пензију неће ићи све док траје власт. Ја сум Мирча бре, на бели Коњ се очекује да поднесе Грамату у име недоношчета да им се призна плава крв и прогласе династију. “Синод“ у касаби нестрпљиво чека да благослови нову“ложу“. Задужбина ће бити миро-помазана јер ће глави фамилије бити лично призната плава крв од Луја 101 ,због високе апанаже која је на располагању новоустоличеној династији. Каријерни бирократа ће „продумати“ акта о крунисању монарха наше касабе, а круну ће исковати по посебној поруџбини. Због габарита памети, то мора да уради ковачка експертска радња. Колико дана ће лупати звона у касаби у част дина-стије лично ће обзнанити „Ја сум Мирча бре на бели коњ“, јер он једини ишао на Свету гору по „камен мудрости“ да се узида у темељ династије. Хроничар касабе, покој му души, све је описао о путешествију на Свету гору као на голготи. Одредиће ОН и поверљиве попе које ће појати на Миро-помазу височанству своме, достојан, дос-тојан, дос-тојан. Народно весеље и одушевљење у чаршији као незабораван културно-касабски догађај свираће плех-музиканти, за бакшиш по одлуци Центра за културно опамећивање раје. Мезетлук, иће и пиће,тулумбе, бакљаве за народне масе у чаршији се отказује, до новога ребаланса касабине касе. Врховни саветник династије укида изборе, неће бити поштене кампање, јер нам свевишњи послао примерак. Чему бирачке кутије и листићи, који одмах на првом бројању фале. Двокат да се стара за „апанажу“ комисији да броје са терена „мачку у џаку“ контролори контролора као бајаги контролишу, а „Бугарски воз“ пролази кроз касабу носећи дарове власти.

„Ја сум Мирча бре, на Бели Коњ“ после студиозног думања и на крају богатога раднога века, укидам поштене изборе. Демон – кратски. Династија је рођена,некрштена, живео краљ недоношче, љуљај рајо. Себе самопроглашавам по-часним грађанином наше касабе. Туфегџија, Еманет, бурјум.

Мито и  К. учитељ

          Турци и Арнаути највећи противници православне вере вечито кињили наше претке кажу: „Пет векова ропства, а они сачуваше веру за потомке“. Гулаш у казану, а пост Петровдански – Св. Петар и Павле. Мани – фестација коју устоличише у нашим селима потомци, коју подржа и локална власт, неосвећена и непосвећена својој вери и традицији. Новчано, од народних пара и ништа га не питају, гласовали за власт.

            Позорница, мобилна по мери гласача склепана на тргу по наредби од стручњака К-ју-Пу иако знају да је то светогрђе. Министри за село и поделу субвенција почасни гости око казана. Екипе, ове године нешто мањи број. Рецеписе за гулаш дедови им нису оставили. Прадедови јели коприве и зеље, а ови благдан и не спомињу, само их празилук краси као додатак гулашу. Кажу он је закон, одаје прави укус, не могу без њега. Њихови стари на Петровдан ишли у цркву да се помоле Апостолима Петру и Павлу за здравље фамилије, берићет и на причешће. Пост је а крчка се гулаш на плус 38 степени. Базди мученица око казана, захуктава се атмосфера за нај-гулаш и ко ће бити нај-мајстор. Намештаљки се од сабајле боји један који памти прошлогодишњу бруку. Пехари као за олимпијаду, а спонзор касаба није жалила пара. Лично их он одабрао, тако кажу организатори. Платиша и велики каваљер, на бабу му. На кашику се чува културно наслеђе. Јели попа у селу питан за благослов гулашијаде у време поста? Не зна се јер се он појављивао и на сакупљање потписа „глас за власт“. Обиђе ли он гулашијаду видеће се на филму твцц у вечерњем програму. ‘Оће ли о овом скандалу бити обавештен владика од доушника, свакако. Гулашијада усред свете недеље и Петровског поста, као да их ударила Корона посред чела па их ошамути. Опрости им Боже. Чинодејствује јаблан, сурогат букве, а припомаже рогоња асистент, деле пехаре победницима уз помпезне осмехе спроводе циркус усред поста, гулашијаду. Мрсе ли Мрсе. У част победника играше игре да се гулаш традиција настави, моле да се услише молбе власти да се само овако весело настави. Ником није лепше него њима. Мантра, мантра. Уместо молитве за страдалнике Св. Петра и Павла смерности православне они се омрсише и провеселише. У здрављу вам било. Стари људи се крсте у селу и траже да се село освешта од греха уз појање и молитву за опрост и покајање. Брука велика, браћо. Згрешише из незнања, не питаше попу у селу да благослови гулаш, пехаре и дародавну власт. Ипак да им се опрости уз држање Сетосавског строгог поста. Он је добар, прашта рогоњама у свом стаду.

Мито и К учитељ