Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
http://www.resavskipostonosa.rs/ - Part 12
Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131

Падоше маске у Вароши – Сатирична рубрика покренута 1871. године

            Дуго беше сумњиво гласање и „бирање“ на изборима за локалну власт. Глумели власт и опозицију, а тајно се љубили у уста варајући чланство и поштене али заблуделе бираче. Очигледно да је све било намештаљка „група грађана“. Чувари своје будућности гајили своје „непријатеље“ из најјаче странке и „самоуверено“ побеђивали, само за длаку. Извођачи радова народним парама се богатили, а они као опозиција нису залазили на седнице скупштине где се бахатио жути талентовани вођа као бајаги вређајући вођу им.

              Послали га као помоћ са празним торбичетом, а издавао се за градитеља. Диплому и имовину му нису проверавали. За кратко време постао општински извођач радова код „Бича божијег“, са народним парама. Ницали солитери, стара југа, породилиште пројекат свечано отворен, народу да се порађа, а њему бакшиш. Кад виде да без политике нема пара прелете, остави лидера и баци се у загрљај жутима, новој власти без пара и школе. Искусан са пуним бисагама порадио на политичком ангажману па се на општинском нивоу кандидовао у великој партији против магистарке. Помоћ стигла од жутих те се преко ноћи пререгистровали верни жути у „верне“ великопартијске чланове које бодигардови пуштали да гласују за председника градитеља у спртској хали, снимила и Тввц. „Поштено“ је победио али је остао дужан жутој „групи грађана. Уцењен. Када се трка намести увек побеђује исто, жуто кљусе које себе види као „пунокрвног“ галопера. Непобедив уз дил лажне опозиције коју „води“ голем градитељ. Ћар деле иза кулиса, без аплауза. У трци за председника државе највећа партија добија преко шездесет посто а странка на локалу „губи“ од жутог предузећа и они редовно у опозицији. На заседања скупштине председник не иде да „омета“ рад нити ком полаже рачуне као први финанс партије. Август је био, не памти се оваква жега, а они сервирају бирачима нову велику коалицију, ови да оперу мућке, а ови да буду као бајаги власт. Народ ошамућен оваквом папазјанијом. Како ће да убеде народ и бираче да је ово за њихово добро и празне џепове. Добиће воду, канализацију, нове депоније смећа, нова гробља, покошена, и радна места. Безочно да они буду власт, жути живе на привилегијама и манипулацијама. Отписани председник највеће партије успео је у престоници да убеди челнике да нам нема помоћи без жуте братије и његове маленкости. Принудна управница је из жутог картела, вечита пратиља незаменљивога боса. Власт се удала за опозицију у нашој вароши. Противполитички блуд, зар са овима који жељно чекају да се жути челници што пре врате на власт у престоници. Постоји документација фото и видео записа о нераскидивим везама. Колико кошта велика коалиција пита чланство коме рађено иза леђа? Група грађана“ жутих и нема чланство, они имају функционере и подмићене одборнике на терет грађана који дижу верно два прста за своје привилегије. Очекује се кад да председник велике партије једног дана појасни ову превару грађана и разочараних чланова. Наталитет бејби-бум којим се лукаво хвалисали жути ће постати пелцер, велике коалиције. Стварност суморна. Велики морталитет, а мали наталитет. Помоћ породиљама понижавајућа. Велика коалиција „жута група грађана“ и велика партија од краја августа се ваља у сопственом блату. Власт нема цену. На здравље вам образ и углед за потомке.Да ли то може да схвати здрав разум?“, пита се народ.

Мито и к – учитељ

УНС са колегом Радетом Угрнићем на 90-ти рођендан

              Најстаријем новинару у Ресави и члану Удружења новинара Србије Радомиру Угрнићу 90-ти рођендан честитале су јуче колеге из УНС-овог Клуба новинара „Ресава“, који окупља новинаре из Свилајнца и околине

Раде Угринић (фото: Раде Ђорђевић)
Раде Угрнић

„Пожелели смо му да дочека стоту“, рекао је Раде Ђорђевић, који је са још двојицом чланова УНС-овог Клуба новинара „Ресава“ посетио Угрнића. Подсетили су се догодовштина из вишедеценијске новинарске каријере и осврнули се на богату архиву Угрнића у којој су текстови, фотографије и видео записи.

Угрнић је добио 2018. године Награду за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе.

Један од најстаријих чланова УНС-а рођен је 1931. године. Са 17. година постао је дописник листа „Спорт“ за који је радио све до гашења тог листа.

Био је и дописник Радио Београда, коме је редовно слао прилоге за јутарњи програм о најактуелнијим збивањима у Ресави. Последње укључење колеге Угрнића било је у априлу ове године.

Слао је репортаже за некадашње листове „Борбу“, „Политику експрес“, затим „Вечерње новости“, „Пољопривредник“, „Пчелар“ и друге. У телевизијским новинарству радио је као дописник РТВ Београд из Свилајнца, филмском камером.

.
Раде Угрнић са колегама новинарима.

            До пре три године био је дописник регионалног листа „Нови пут“, као и радија „Миг“ из Бобова код Свилајнца.

        Раде Угрнић и даље сарађује са порталом „Ресавски поштоноша“ који је наставио традицију најстаријег провинцијског листа у Србији основаног 1871.године.

Аутор: Д. Бјелица Извор: УНС

фото: Раде Ђорђевић)

Чланак прузет са странице УНС-а .

Незапосленост са евиденције Националне службе за запошљавање у Поморављу

Незапосленост са евиденције Националне службе за запошљавање у Поморављу- најтраженије занатлије

На евиденцији Филијале Јагодина која обухвата ниво Поморавског Округа (стање на дан 31.08.2021. године) евидентирано је 21.220 незапослених лица, од тога 11.831 чине жене.

У наведеном периоду за општину Свилајнац евидентирано је 1.402 незапослена лица, од тога је 811 жена.

Учешће лица без квалификација и нискоквалификованих (I и II степен стручне спреме) износи 620 лицa, са средњом стручном спремом (IIIV степен) је 639, док је са вишим и високим образовањем (VIVIII степен) 143 незапосленa лица.

Највише тражена занимаа у Поморавском округу су: бравар, заваривач, месар и занимања у преради меса, као и кувари.

Р. П.

Коначно покошена, а не хемијски третирана трава на обалама Ресаве

           Када је трава на обалама Ресаве у Свилајнцу била у пуном расту и достигла висину преко пола метра, неко је одлучио да се уместо кошења попрска хемикалијама. После третмана трава је пожутела, а обале и река добиле су сабласан изглед. Док су житељи убеђивани да прскање није штетно по здравље људи остало је нејасно шта се тада десило са биљним светом поред реке.

Детаљи са обала Ресаве.
Детаљи са обала Ресаве.

            Изгледа да су написи у медијима и на друштвеним мрежама дали резултате. Ове јесени, уместо прскања хемикалијама трава је покошена. Осим лепшег изгледа обала сачуван је бар део природе око реке. Обале је косила приватна фирма, а раније су то чинили радници комуналног.

Детаљи са обала Ресаве.
Детаљи са обала Ресаве.

           Радници који су косили жалили су се на велики број отпда који је бачен на обале. Највише је пластичне и стаклене амбалаже од пива и вина.

           Подизање свести о очувању животне средине мора бити присутан у породици, школи и другим установама. Акције чишћења обала разних организација треба би бити устаљена. Средњошколци се нарочито жале да они немају место где би се окупљали и дружили. Овако се сналазе друже се по парковима или уз бетонске бедеме уз реку које им служе уместо шанка.

           Ако истичемо да су млади будућност онда им створимо услове да имају свој дом или клуб. Терена за спорт имају довољно и квалитетних.

Р. П.

Општина Свилајнац издвојила средства за суфинансирање мера енергетске ефикасности и уређења фасаде

За средства могу конкуристати стамбене зграде и породичне куће. За ову годину недавно је завршен и допунски конкурс.

Пријаве се могу поднети за следеће мере енергетске ефикасности:

1) Уградња и набавка материјала за термичку изолацију спољних зидова и кровова з апородичне куће;

2) Набавка и уградња прозора и спољних врата са пратећим грађевинским радовима за породичне куће;

3) Набавка и инсталација котлова на природни гас или биомасу (дрвни пелет, брикет, сечка) за породичне куће и станове.

Попуњени, оверени и одштампани пријавни образац у три примерка (један оригинал и две копије) и пратећа документација достављају се у затвореној коверти са назнаком:

„ПРИЈАВА ЗА ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ ГРАЂАНА У СПРОВОЂЕЊУ МЕРА ЕНЕРГЕТСКЕ САНАЦИЈЕ – НЕ ОТВАРАТИ“,

са пуном адресом пошиљаоца на полеђини коверте.

Пријава се предају лично на писарници Општинске управе општине Свилајнац, или препоручено поштом на адресу:

Општина Свилајнац

Комисија за реализацију мера енергетске санације

Улица Светог Саве 102, 35210 Свилајнац

За све додатне информације и обавештења у вези Јавног позива можете се обратити на контакт телефон 035/312-199, особа за контакт: Наташа Гроздановић, на адресу електронске поште: energetska.efikasnost@svilajnac.rs или лично на адреси Светог Саве 102, канцеларија 55.

На неколико већ уређених зграда знатно је побољшана енергетска ефикасност али и изглед фасаде које доприносе лепшој и уређенијој општини.

Фото: Зграда на којој су утоку радови на постављању изолације и уређење фасаде

Р. П.

Председик Србије Алексадар Вучић у Свилајнцу

Отворена фабрика швајцарске компаније Регент лајтинг у Идустриској зони „Велико Поље“

             Великом броју окупљеих грађана Свилајнца и Поморавља председник је поручио да ће се наставити са улагањима у овај део Србије. Нагласио је да је завршен велики број објеката из образовања, здравства и најавио покривање олимпијског базена. Од великих ифраструктурних објеката градиће се канализација, а најбитније за Свилајнац је изградња два моста преко Велике Мораве и Ресаве. Присутни су аплаузом поздравили председника који је најавио и брз почетак градње обилазнице.

             Затим је у пратњи домаћина обишао фабрику која тренутно запошљава 100 радника. О ускловима рада разговарао је са запосленима , углавном млађим лицима.

          Био је ово значајан догађај за Свилајнац а да поздраве предсдника дошли су грађани и запослени из готово свих јавних предузећа и приватних фирми.

Фото: Д. К. Ђ.

На слици детаљи са скупа испред хале компаније Регент лајтинг

Р. П.

 

Берба грожђа у Црквенцу

          Моба као некада у стара времена, Зоран Јовичић домаћин, виноградар чува традицију предака. Окупио је фамилију, рођаке, пријатеље, комшије на овогодишњој берби.Добро је родило грожђе и доброг је квалитета,што показује ћиромер сорте совињон,шардоне,бургундац, ризлинг. Винари трљају руке,биће доброг вина, сан је остварен. Задругари Земљорадничко-Виноградарске-Воћарске задруге „Црквеначки чокот“ председник скупштине Мирољуб Новаковић и члан управног одбора Ивица Тошић су међу берачима и сам домаћин је задругар. Задружни дух се пробудио поново окупља фамилије виноградара, има и нових засада винограда. Најмлађи берачи овога предивног сунчаног дана у винограду су Јулија Новаковић и Филип Стојановић који су осетили мирис грожђа па за наставак традиције не треба бринути.

Детаљи са бербе.
Учесници мобе.
Учесници мобе.

          Црквенац је био перјаница развоја виноградарства када је 1929 године основана Задруга и изграђен подрум за прераду грожђа капацитета 100 вагона у сезони.Био је то почетак, а експанзија је била седамдесетих када је у виногорју било преко три милиона чокота винове лозе. Извожено је вино за Италију. Виногради су потом запостављени као да смо заборавили да смо потомци сложних и вредних виноградара, задругара. Ресава се буди све је више засада и на Баћици изнад Свилајнца, потомци улажу напоре у Дубљу је највећи засад винограда на око 4 хектара у власништву Жике Ценића, члана задруге. Задругу данас чини 25 задругара из Црквенца,Свилајнца,Кушиљева, Дубља предузимају се кораци за њену активност,а очекују се и помоћ Министарства пољопривреде, Министарства за бригу о селу као и државе. Благословени мирис грожђа и шире се шири ове јесени из подрума домаћина и виноградара у Ресави.Нема посустајања идемо напред да се очува традиција и на нама је велика одговорност.

Фото: М. Н.

М. Спасојевић

Високо признање из културе уметнику у Свилајнцу

           Признање “Златна значка” Културно – просветне заједнице Србије за 2021. годину уручена је Нешићу за деценијски допринос развоју културе, за предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе нарочито међу младима.

Детаљи са доделе признања у Београду, злата зачка и пратећа повеља.

            Из кратке биографије издвојилимо да је рођен је 1950. године у Горичанима код Чачка у радничкој породици. Основну школу учио је у Лапову и Багрдану, гимназију у Јагодини, а Вишу педагошку школу у Београду. На Филозофском факултету завршио је Историју уметности. Службовао је у основним, техничким шлолама и Гимназији у Свилајнцу.

Детаљи са доделе признања у Београду, злата зачка и пратећа повеља.

            Писао је прозу, поезију и критике објављивао је у скоро свим стручним југословенским и српским листовима и часописима. Заступљен је у бројним антологијама, зборницима, алманасима, заједничким књигама. Превођен је на македонски, словеначки, шведски, француски и немачки језик. Учесник је многобројних приредби, фестивала, књижевних вечери, телевизијских емисија и програма у земљи и иностранству. Један је од оснивача и учесник манифестације „Синђелићеви дани“ који се сваке године одржавају у Свилајнцу. Оснивач је, селектор и учесник ликовне колоније „Црквеначка палета“ двадесетиједну годину. Био је руководилац и оснивач ликовне колоније ученика основних и средњих школа у Миљковом манастиру девет година. Имао је 32 самосталне изложбе. Организовао је бројне књижевне вечери, промоције књига у Свилајнцу и околини . Проналазио је младе таленте и преко Књижевне заједнице „Јагодина“ објављивао им књиге. Има бројне награде и признања, награда Коста Абрашевић, за необјављену збирку песама, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу студената и омаладине у Књажевцу, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу младих стваралаца Југославије „Млади мај“ у Зајечару, награду Душан Срезојевић, за најбољу књигу коју додељује Књижевни клуб „Ђуро Јакшић из Јагодине,прву награду „Шумадијских метафора“ у Младеновцу, прву награду и повељу Карађорђевић за поезију у Београду, награде на фестивалу омладине и студената Србије „Мајски сусрети“, Поета примус у саставу културолошког пројекта „Јухорско око“ у Параћину, Светосавску повељу општине Свилајнац, а пре седам година додељена му је награда „Поморавски Орфеј“ за најбољу књигу у оквиру манифестације „Српско перо“ и бројне награде на књижевним конкурсима и фестивалима широм земље. Објавио је девет књига.

          Несебичним радом учио је младе првим потезима у ликовној уметности. Био је бодар педагог и разредни старешина. Честитке за вредну наградну „Златна значка“ упутио му је велики број бивших ученика, суграђана и колега из целе Србије.

         Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења ликовних уметника Србије. Општина Свилајнац предлагала га је 2010. и 2011. године за националну пензију.

              Све честитке Нешићу за ово високо признање које ће значајно обогатити укупан допринос свилајначких стваралаца култури.

 

Фото: Б. Г.

Р. П.

Високо признање из културе стиже у Свилајнац

Миомиру Нешићу „Златна значка“ за допринос култури

              Сликару, песнику и педагогу Миомиру Нешићу додељено је признање “Златна значка” Културно – просветне заједнице Србије за 2021. годину које се додељује за деценијски допринос развоју културе, за предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе нарочито међу младима у Ресави и Србији.

Детаљ са отварања изложбе слика „Црквеначка палета“ у Црквенцу

             Врсни уметник и педагог рођен је 1950. године у Горичанима код Чачка у радничкој породици. Основну школу учио је у Лапову и Багрдану, гимназију у Јагодини, а Вишу педагошку школу у Београду. На Филозофском факултету завршио је Историју уметности. Службовао је у основним, техничким шлолама и Гимназији у Свилајнцу.

Са ликовне колоније ученикаосновних и средњих школа у Миљковом манастиру.

            Прозу, поезију и критике објављивао је у скоро свим стручним југословенским и српским листовима и часописима. Заступљен је у бројним антологијама, зборницима,алманасима, заједничким књигама. Превођен је на македонски, словеначки, шведски, француски и немачки језик. Учесник је многобројних приредби, фестивала, књижевних вечери, телевизијских емисија и програма у земљи и иностранству. Један је од оснивача и учесник манифестације „Синђелићеви дани“ који се сваке године одржавају у Свилајнцу. Оснивач је, селектор и учесник ликовне колоније „Црквеначка палета“ двадесетиједну годину. Био је руководилац и оснивач ликовне колоније ученика основних и средњих школа у Миљковом манастиру девет година. Имао је 32 самосталне изложбе. Организовао је бројне књижевне вечери, промоције књига у Свилајнцу и околини . Проналазио је младе таленте и преко Књижевне заједнице „Јагодина“ објављивао им књиге. Има бројне награде и признања, награда Коста Абрашевић, за необјављену збирку песама, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу студената и омаладине у Књажевцу, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу младих стваралаца Југославије „Млади мај“ у Зајечару, награду Душан Срезојевић, за најбољу књигу коју додељује Књижевни клуб „Ђуро Јакшић из Јагодине,прву награду „Шумадијских метафора“ у Младеновцу, прву награду и повељу Карађорђевић за поезију у Београду, награде на фестивалу омладине и студената Србије „Мајски сусрети“, Поета примус у саставу културолошког пројекта „Јухорско око“ у Параћину, Светосавску повељу општине Свилајнац, а пре седам година додељена му је награда „Поморавски Орфеј“ за најбољу књигу у оквиру манифестације „Српско перо“ и бројне награде на књижевним конкурсима и фестивалима широм земље. Објавио је девет књига.

Учесник манифестације „Бранкови дани“ у Седлару.

             Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења ликовних уметника Србије. Општина Свилајнац предлагала га је 2010. и 2011. године за националну пензију.

             Све честитке Нешићу за ово високо признање које ће значајно обогатити укупан допринос свилајначких стваралаца култури.

 

Р. П.


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5481