Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131 http://www.resavskipostonosa.rs/ - Part 19 Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
Ресавски поштоноша периодични часопис из Свилајнца: 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“ медији, издаваштво, вести из Свилајнца, Деспотовца и околине, СВЕ О РЕСАВСKОМ KРАЈУ, ВЕСТИ И НОВОСТИ ГОРЊЕ И ДОЊЕ РЕСАВЕ - ВАШ РЕСАВСKИ ПОШТОНОША, mediji, izdavaštvo, vesti iz Svilajnca, Despotovca i okoline
На овом живописном пејзажу види се један од врхова Рудника, Острвица. На њему се налазе остаци тврђаве из 13. века. Иначе, тврђава се налази у атару села Варнице.
Фото: Зоја Павловић
Рудник је планина која доминира Шумадијом и налази се око 100 км јужно од Београда, односно 15 км од Горњег Милановца. На Руднику има осам врхова изнад 1000 м надморске висине (занимљиво да има два који се зову „Јавор“), а највиши је Цвијићев врх (1132 м), раније познат као Велики Штурац. Највеће насеље на планини је варошица Рудник.
Фото: Раде Ђорђевић
Рудник чини хидрографски чвор у Шумадији, развође између сливова Велике Мораве, Западне Мораве и Колубаре. Са северне стране планину опкољава Јасеница, лева притока Велике Мораве, са западне изворишни краци Деспотовице, леве притоке Западне Мораве, а са јужне и југоисточне Гружа, такође лева притока Западне Мораве. Рудник је извориште највећих шумадијских река. Поред поменутих ту је и Лепеница, лева притока Велике Мораве. Знатан део планине је под шумом са претежно буковим стаблима, а има и храста, јавора и млеча.
Шуме су плућа планете и истовремео највећа фабрика кисеоника који настаје у сложеном процесу фото синтезе. Дрво из атмосфере усваја угљен диоксид, а ослобађа кисеоник. Кисеоник је гас без боје, мириса и укуса, који удишемо и без њега нема живота на Земљи. Због наведеног оправдано се може поставити питање зашто је исечен храст који ије сметао ни коловозу, али ни тотоару. Шок сече храста и времешне липе нису крили станари ове улице. На бруталу сечу, без одговарајућих докумената, а по позиву станара била је и полиција. Тада су се „дрвосече“ и службена лица наводо из КЈП „Морава“ одмах повукли са лица места дизалица, трактори и возила. Тек два два после сече уручен је извештај КЈП „Морава“ без печата и имена лица потписника. Све је то поново пријављено полицији.
Исечени храст био је 73 сентиметара на деблу.Дрво на сред пута.
На скупштини општине која је одржана 10. јуна председик општине је изнео тврдњу да га је власница куће испред које је био храст молима да га исече. Нелогичо или боље рећи неистинито, ако је она од полиције тражила имена лица која су саслушана у вези неовлашћене сече храста.
О целом случају наш лист ће читаоцима дати потпуну иформацију са документима. Док ми сечемо стара стабла од по неколико деценија која не сметају, у свету се заобилази и дрво које се налази на сред пута. У околини Минхена наш сарадник забележио је видео запис у селу Туркефелд где магистрални пут заобилази дрво које се нашло на сред пута.
Нека искуства других буду узор да неконтролисано несечемо и уништавамо дрвеће „фабрике кисеоника“.
После повремених пљускова коловози постају клизави. Због тога је неопходно брзину прилагодити условима коловоза како би се избегла проклизавања или слетање са пута. Ово нарочито важи на путним правцима где су оштећења и улегнућа на путу.
Бетон ивичњак је закон, власт развија бизнис по сваку цену и по улицама вароши сеје пустош,секу се стабла липа, храста. То су њихови преци садили испред својих дворишта ради украса и хлада да се на клупи са својим комшијама о благданима,вашарима у Бојачи, друже. Данас улица Браће Југовића, до 2000 годинебеше Иве Лоле Рибара. У будућности, неки предвиђају зваће се по човеку који је све називе улица који подсећају на Други светски рат избрисао. Бадњак је испред своје куће давно засадио Срба „Дачин“ власт посече, попа нису звали да чита опело. Дошла милиција на увиђај,потомак се испречио,брани своју дедовину и бадњак под којим је порастао. Али хортикултура може на силу, уместо да сади она сече старо, чупа и прави место за „бизнис“ како је наредио врховни чувар будућности. Шиша се на силу, тендери „тандара мандара“, ко паметан још у њих верује кад служе за покриће и трпање пара. Стандард уградње доведен до савршенства уз потпис архитекте? Кажу да се спрема стаза за кинеске бицикле испред хале чекају нестрпљиво да буду јахане за разгледање најчистије вароши на планети земљи зашта најзаслужнији он који прошао света.Чистаче улица не награђују већ на предлог котролора кажњавају у КЈП-у, са три месеца 30% од плате. Зар они да буду испред чувара будућности.
Храст пре сечења.Липа пре сечења.Диплодокус
Коцке у Карађорђевој последњи модни крик „Франце-пелцер“, а онда потонуше за једно лето.Нови радови, коцке од бетона се утоварају у камионе и возе тамо амо одлажу за код куће, а нове новцате се уграђују за нове паре. Легално на срамоту улице. Случајно у улици живи чувар будућих невоља грађана који свој привате аутомобил паркира на тротоару,ту места за дрвца нема, хортикултурно да не сметају. Занела се власт и њен власник у Дино ситију, обелоданили као вампири,па се више ничега не стиде и не плаше као да неће никад полагати рачуне за свој рад народу. Фамилијарност цвета и обузима институције и установе, власт производи мито и корупцију јер све херметички затворено ако ниси по вољи и поверљив нема посла у народним установама. Можеш да имаш и просек 10 у индексу али не можеш да будеш секретар општине, ма ни за грејање стручњак јер место заузето од кадра без образа.Фамилија по угледу као она на оно „острво-Италијано“ кажу добро обавештени сада у паници од губитка власти, несаница их дрма и дрхтавица хвата при помисли губитка привилегија и моћи. Проклетство власти нико још није избегао. Секу света дрвца 2021 године у пролеће, насрћу на часне грађане где и за милицију има посла.Пример им није Веља који заобилазио Запис на магистрали јер нико паметан у Србији није хтео да сече столетно свето дрво ни за какве паре због части и проклетства фамилије у Срба. Осоколили се од када „ангажовали“ да их чува ДИПЛОДОКУС, то је драги грађани највећи Диносаурус на Свету. Телохранитељ је висок 11 метара, а дугачак 23 метара. Страва уличар покрај „Биџине аутостраде ружа“ и шлепери у мимоходу кад га виде „ходају на прсте“ па колко кошта да кошта народе. Безбедност нај-умног на прво место, за недај боже да останемо без овако визионарске власти па сви да идемо где нетреба или у Мораву. Шупљоглавци баве се периферним стварима, секу липе у цвету и свете божићне Бадњаке,иживљавају се на природи. Изводе на људима природњачке експерименте, а човек давно сишао са гране. Данас се то модерно зове мобинг.
Са двоцифреним резултатом домаћин је победио госте из Зајечара. Иако су они дошли са 10 играча и подмлађеном екипом Раднички је показао уиграност и ефикасност.
На данашњи дан 2008. године комисија општине Свилајнац избацила је редакције ТВ Ресава и листа „Ресавски поштоноша“ из уредно закупљених просторија чији је власник општина и насилно прекинула телевизијски програм.
Просторије ТВ Ресава и „Ресавског поштоноше“ (Фото: Ресавски поштоноша, Р. Ђ.).
Тринаест година касније, руководство општине је махом исто, а телевизије Ресава нема. Обновљен је лист „Ресавски поштоноша“, али се и он од 2015. године не штампа, већ објављује онлајн. За неовлашћен прекид програма телевизије нико није одговарао.
Подсетимо, 4. јуна 2008. године општинска комисија, а челу са Драганом Радевић (сада заменицом председника општине), по налогу тада заменика председника општине Предрага Милановића (сада председника општине), злоупотребила је овлашћење и и поред важећег уговора о закупу, одузела део опреме који је био у власништву општине, избацила запослене из просторија и насилно прекинула тв програм.
ТВ Ресава поседовала је тада и властиту опрему и за емитовање програма и није јој била неопходна техника која је била власништво општине.
УНС је тада тражио да општинско руководство врати редакције у закупљени простор и надокнади штету насталу незаконитим насилним прекидом програма. Седам дана касније, 11. јуна 2008. године, представницима УНС-а, тадашњем председнику Нину Брајовићу и члану ИО Петру Јеремићу, Милановић је обећао да ће омогућити повратак редакција у простор из којег су насилно исељени. До данас, то се није десило.
Кривичне пријаве против чланова комисије и заменика председника општине који су наредили прекид програма су одбачене, а у простор који су до 4. јуна 2008. године као закупци користиле ове редакције после темељне реконструкције усељена је новоснована ТВ Центар.
Већински власник ове медијске куће била је мајка заменика председника општине Предрага Милановића Добрила, а директорка Драгана Радевић, чланица општинског већа, а сада заменица председника општине. Фирма, оснивач ТВ Центар била је регистрована на адреси тадашњег заменика председника општине Предрага Милановића.
Када је УНС обелоданио ове чињенице, власничка структура телевизије је промењена. Финансирање ТВ Центар из буџета општине је настављено. Чак су и поједини радници телевизије били запослени и примали плату у Општини Свилајнац.
Како за УНС каже тадашњи главни и одговорни уредник ТВ Ресава Раде Ђорђевић, осим тога што није урађено ништа да се ТВ Ресава врати у своје просторије, за тринаест година није се променио ни однос Милановића и општинског руководства према редакцији. Редакцију „Ресавског поштоноше“ коју је Ђорђевић обновио општина не позива на догађаје, не обавештава о одлукама, а неколико пута забрањивано јој је да снима и извештава са догађаја.
„Радимо под притиском свих ових година. Однос власти према нама је исти као 2008. године, кршење закона и бахато понашање. Воље нам не недостаје, редакција опстаје, чак се и шири, али наш положај је тежак. Чак су и пројектно суфинансирање обесмислили, као и додуше у многим општинама на локалу. Шта очекивати када општина награђује своје – сваке године новац иде истим медијима, а дели га иста комисија“, каже Раде Ђорђевић.
Председник општине Свилајнац Предраг Милановић на позив УНС-а да говори о гашењу ТВ Ресава није одговорио.
Посечена липа и храст на тротоару у улици Браће Југовића
Због реконструкције ивичњака и тротора посечени су липа и храст стари око 35 година. Свет негује и чува свако дрво, а ми га бахато одсечемо да несмета. Липа је ускоро требала да процвета, а њен опојни мирис ширио се већим делом ове улице. Старији су застајали у њеном хладу после повратка са пијаце. Нема више липе али ћемо имати нови тротоар. Сличну судбину је доживео и храст. Осало је, за сада само дебло које као да нас упозорава какво недело чинимо према природи и „плућима“ Свилајнца. Овакав потез наручиоца послова изазвао је оправдан гнев станара ове улице.
Од липе је сада остао само пањ.
У литератури и на интернету можемо много тога прочитати о значају ове врсте дрвета. Чај од липе је незаобилазан у нашим домаћинствима, а користи се и за испашу пчела. Ево и примера зашто су Стари Словени живели у липовим шумама: „У литератури се спомиње липа као свето словенско дрво па се може закључити да су Словени пре прелаза на хришћанство поштовали божанство шуме, дакле и душама били повезани с липом. Према предању вршили су обреде и подносили жртве липи као божанству. Обичај обожавања липе задржао се и код Словена који су напустили стару домовину па утичу огранке липе у кров своје куће или стана, да је тиме очувају од громова и пожара. Уобичајено је било и веровање да липа чува човека од зла и урока. У липовим шумама Словени су сакупљали мед и восак.“
Оштећени део тротоара у Карађорђевој улици, недалеко од општине, већ дуже времена чека поправку. То никоме несмета!
Бројне улице и кафане назване су по овој врсти дрвета, а о значају храста сувишно је и писати. Између осталог код „Старог храста“ се са ауто пута скреће у Свилајнац. Било како било они су у нашем случају сметали реконструкцији ивичњака и тротоара. Да ли смо чином сечења добили или изгубили остаће питање за све нас?
Радови на замени ивичњака у улици Браће Југовића у Свилајцу. Због радних машина која се налазе на коловозу возила се наизмеично пропуштају.
Фото: Р. Ђ.
Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5481
