Програми рада јавних предузећа сличе као јаје јајету „Ресавска школа“. Центар вароши блиста, а села у свим правцима поред путева засута брдима смећа. Србија је то брале.

Историја метле

            Свака хигијена код нас почиње од метле, тако је од памтивека, док њено величанство не помете, биће шљама. Метла увек радила. По програму комуналног из Свилајнца за 2021. годину, месечно две метле по раднику, а има 14 чистача и чистачица. Значи, по једном извршиоцу 24 годишње и све то пута 300 динара по метли што износи 100 хиљада динара.

Тример револуција

             „Тримераши“– шест извршилаца, утроше пет километара струне годишње или 786 600 динара , а то је око 6000 литара бензина. Косио сам сено на обали Ресаве 10 дана у 10 месеци, јесте 100 мукотрпних кошења годишње што износи милион 122 767 динара. За одношење шибља са Ресаве један трактор и два радника још нас кошта 3 122 969 динара и 62 паре.

             За прање улица варошких, ауто-цистерне и поливачи 10 пута месечно у 11 месеци чистоте кошта и село и град 5 703 921 динара и 64 паре. То није све, само за Улицу краља Петра 20 прања годишње кошта 3 386 139 динара. За тргове вода из хидраната, прање 20 метара квадратних на сат кошта још 2 042 480 динара годишње. Од рампе па до моста на Морави траву коси 10 косача 12 пута годишње, а то кошта 5 052 452 динара и 74 паре.

Села без корова

               До улаза у Кушиљево докле се коси трава, од марта до новембра то износи 5 052 452 динара. Исто као и до моста на Морави. До Луковице, до Дома културе је 2,7 км, а за кошење се утроши 2 020 981 динар и 9 пара, прецизно у травку. Излаз за „Горњу Ресаву“, до скретања за Дубље, кошење траве исти износ као за кошење траве до Луковице. Сређивање банкина, ширине један или два метара до 21 села у општини са специјализованом машином годишње кошта 16 328 981 динара од пара за Месне заједнице. Иначе њиховим новцем од 65 милиона динара располаже Свилајнац. Трошкови амортизације машина на годишњем нивоу износе 17 милиона 549 хиљада 224 динара и 13 пара. Заливање травњака, цвећа и стабала водом из водовода годишње износи 6 362 595 динара . Цвеће, украсно шибље и дрвеће сади се два пута годишње испред установа, паркова, кружних токова, око споменика. Цена биљке од 44 динара на 15 локација кошта 1 398 000. Сади и одржава пет радника са руководиоцем хортикултуре за чији рад на годину дана се исплати 5. 996 034 динара. Новогодишње украшавање и раскићавање вароши износи КЈП 600 хиљада динара, радове изводе четири радника и један трактор. Рекапитулација: Трошкови јавне хигијене 16 330 875, 21 динара. Прање улица,тргова и стаза у парку 17 158 550,54 дин. Одржавање зелених површина 33 096 010,84 динара и остале услуге 13 414 563,41 дин. Све укупно износи 80милиона динара или 650.000 евра. Много или мало ствар је опредељења заједнице шта и колико јој треба. Плаћено је 580 000 динара 2020. године јер су љубитељи, цвећа, шибља и дрвећа украли 13 000 комада.

              Све је прецизно изражено, финансијски по позицијама на увид одборницима. Материјал није био на јавној расправи грађана. Извештај о раду КЈП „Морава“за 2020. годину усвојен је са 23 гласа одборника за и 17 против што значи да је могао бити и не усвојен. За репрезентацију је утрошено милион сто хиљада динара. Из буџета општине издвајало се за субвенције комуналном 14 милиона и 500 хиљада за 2020. годину. На селу се контејнер плаћа 575 динара по домаћинству, сви плаћају исто, а у општини до нас 165 дин по члану што је мањи издатак за старе и пензионере. За уличну расвету село плаћа само, а у граду плаћамо сви грађани плус за одржавање 130 000 евра годишње. На пример, за репрезентацију у Природњачком центру потроши се 490 000 динара, а за рекламе 2 милиона динара. Из Буџета општине, а то је новац грађана, ова установа се дотира са 44 милиона динара или 376 000 евра годишње. Да није дотација ово јавно предузеће би од оснивања 2013. године било у губитку да се не дотира сваке године позамашним сумама. Грађанима је неопходно објаснити зашто дотирамо вишегодишњег губиташа? Имамо пример из КЈП у Петровцу на Млави које не добија дотације из буџета општине већ пружа услуге грађанима у конкуренцији на тржишту, самостално. Друге јавне установе у Свилајнцу не дају прецизне податке утрошених пара као што то исказује КЈП „Морава“. Када ћемо сазнати како троше буџетска средства друга јавна предузећа у општини?

М. С.

„Морталитет већи од наталитета, а Србија се годишње смањи за 53.000 житеља. Леновац, Хајдук Вељка нема више потомака, Крајина, Стиг, „Јужна пруга“, Мачва, Шумадија и Поморавље, 50.000 кућа празно“.

            Предуго траје агонија наших села, или се олако прелазило преко вапаја српских домаћина.Као да се то није догађало нама и нас погађало, одлазак младих са села, наследника,чувара традиције. Неће имати Отаџбину кo да брани. Зашто се Држава овако неодговорно односила према овом питању свих питања и приоритету свих приоритета. Село платило највећу цену распада, бомбардовања, погибија. Српски домаћин се никад мање није питао. Први је на својој души осетио празнину, самовања на огњишту. Нема сељака у Скупштини да укажу на своје муке. Многа села су нестала,гробља зарасла у коров, нестајемо без трага да смо икад постојали. Кад започне месец на селу смрт води са 5:0. Морталитет већи од наталитета, а Србија се годишње смањи за 53.000 житеља. Леновац, Хајдук Вељка нема више потомака, Крајина, Стиг, „Јужна пруга“, Мачва, Шумадија и Поморавље, 50.000 кућа празно. Озбиљан програм иза кога мора да стоји држава, али сада не само о сваком селу, већ истрајна борба за сваког младог човека на селу, појединачно.Борба за опстанак младих на селу биће дугорочна и не сме да се претвори у стихију. Програм да буде обавеза свих будућих власти без обзира на политичко опредељење, ако треба и референдум да народ каже који је задатак најпречи у Србији.Неопходно је створити „језгр“ од три, пет, осма до десет младих на селу и чувати их као мало воде на длану. Као семе благородно и племенито. Омогућити им повољне кредите, уз ефикасну контролу да се средства „оплоде“ и врате.Гаранцијски фонд сељак не сме да губи ако ради. Без сточног капитала и засада, нема ослонца. Задруге су биле друга кућа за сељака, идеја која је блиска нашем бићу и менталитету што је још Светозар Марковић осетио и први основао 1871 године. Земљорадничко – потрошачку задругу у Србији „Ми потписани удружујемо свој рад и капитал да заједничким радом осигурамо себе и своје породице“.То је подигло село и Србију. Рад, слога, стрпљење, поверење и домаћинска брига. Искуство наших предака, па и нас старијих који смо радили на темељу њихових тековина данас је веома Драгоцено. Селу је непходно вратити Збор бирача (грађана) који бира скупштину и руководство од оних који живе међу њима, имају углед домаћина. Село треба да има свој буџет – своје паре, људи знају шта је „прече“ да се уради у селу на добро свих, да воде бригу о уређењу, чистоћи. Изабрани морају да Збору грађана полажу рачуне. До 1955 године села су била Општине, а после беху месне заједнице такође су располагали са својим парама и задовољавале своје потребе и мислиле на потомке, њихов останак и будућност.

            Да се избегне улога „шерифа“ који долазе о изборима у села као „деда мразеви“ нуде стандарде, канализације, лед сијалице, да косе траву на гробљу, крпе рупе на асфалту, уместо да људи са села у договору са својим руководством и решавају проблеме. Данас село нема свој новац, мало се пита, а млади су ван тока одлучивања, систем их не препознаје и мало уважава. Они треба да се питају и креирају свој живот на селу да се уведу у систем самоуправе кроз конкуренцију. Воле они своје село, не требају куће, штале и оборе да граде и тракторе своје имају. Држава треба САМО да стане иза њих. Сигурност на њиви да производе и од тога живе и планирају своју породицу која је гарант опстанка села Србије.

Мирољуб Спасојевић, председник скупштине

Удружења – виноградара и воћара „Димитрије Катић“ Црквенац – Свилајнац

После зиме појавиле су се ударне рупе на улицама Свилајнца. Прво лепо време искоришћено је за њихово крпљење. На овај начин умногоме ће се повећати безбедност саобраћаја, али и спречити евентуална оштећења на возилима.

Фото и текст: Р. П.

За два дана две саобраћајне несреће у Свилајнцу. Има и повређених. Прилагодите брзину кретања у насељеном месту и условима у саобраћају. Поштујте сигнализацију и ограничења брзине..

Фото: Р. П.