“Еколошко нарушавање природе, стари се крсте левом ко се усудуио да руши природу и чини безакоње. Ту сада бацају смеће, а некад су овце пасле”.

           Савремено ругло на излазу из Црквенца према селу Гложану. Нови век и нове депоније. Формирају се где ко стигне и баца где ко хоће. Нема домаћина као некада који су бринули о свом селу, била срам да се сипа поред самога пута где се кретао народ. Тврди отпад се користио да се попуне рупе на пољским путевима, копали канали, а сада се сипа камен камионима као да је џабе. Отворен и дивљи мајдан „Тушевачки брег“ , ископаван камен за насип пута који уопште технолошки није одговарао за ту намену.

         Еколошко нарушавање природе, стари се крсте левом ко се усудуио да руши природу и чини безакоње.Ту сада бацају смеће,а некад су овце пасле. SWНа путу према Морави годинама се одлаже смеће у дужини од неколико километара, стотине кубика, по раскршћима, смеће. Некад се водило рачуна, грађани сами, имали судове у селу где се решавало одмах , по пријави је председник сазивао и суд у седници одлучивао. Ако је неко на непрописно место одлагао смеће, не као сада тракторима и камионима већ запрежна кола, суд је пресуђивао да мора оно смеће где је оставио, непрописно, да сам лично уклони уз надзор члана суда. То је била већа срамота него да је платио новчану глобу. Суд УЖИВАО поверење народа јер биран у селу и њему био одговоран за ред. Нико није био изузиман од одговорности без обзира о коме се радило, о функционеру или рођаку. О славама се дебатовало како је суд судио независно, поступао по пријави.

Р. П.

           Од оснивања Центар “Ресава” из Свилајнца је реализовала свој програм рада организујући предавања на разноврсне актуелне теме. Међу уводничарима су били чланови Центра “Ресава” али и познате личности из области медицине, науке, пољопривреде, историје, књижевности.

            Ни пандемија “Ковида 19” није спречила да се уз поштовање епидемиолошких мера и предавања на даљину реализују одређене теме које су пратили и студенти факултета. Све активности Центра “Ресава” медијски су пратили локални медији што је изазвало велико интересовање јавности. После оваквих активности омасовљен је и број чланства који су активно учествовали у реализацији плана и програма. Редакција “Ресавског поштоноше” снимала је и на Yu tube каналу постављала сва предавања.

            Из програма рада данас је изузетно актуелно поглавље Очување здравља које гласи: кроз едукацију становништва о мерама неспецифичне превенције, одржавање опште и хигијене простора у којем живимо, правилној исхрани и снабдевању водом, потребној физичкој активности, заштити околине, избегавања ризичног понашања, здравственом васпитању и неговању здравог стила живота чувамо здравље свих генерација.

              У знак захвалности за допринос афирмацији Центра “Ресава” уручене су захвалнице Ауто мото друштву “Ресава” и редакцији листа “Ресавски поштоноша” који ове године обележава 150 година од оснивања. У име наведених институција захвалнице су примили Раде Вујичић и Раде Ђорђевић.

Уз коришћење видео линка следећа тема Центра “Ресава” биће “ Корона вирус и страх”.

На сликама: Председник Центра “Ресава” магистар Јосо Циндрић уручује захвалнице Радету Вујучићу и Радету Ђорђевићу.

Р. П.

Подигнуте рампе а воз пролази!

          У Свилајнцу има неколико пружних прелаза и повремено се дешава да рампе не раде. На друмско – железничком мосту, преко Велике Мораве, изузетно прометној саобраћајници, повремено се дешава да су рапме оштећене или их једноставно нема. Дежурни железничар упозорава на овај недостатак на једној страни моста, док друга остаје небезбедна. Тако је и код пружног прелаза у близини бензинске пумпе НИС -а. Воз пролази, а рапма је подигнута и овде по некада реагује железничар који упозорава на квар на рампи. Међутим пре неколико дана баш на овом пружном прелазу десила се саобраћајна несрећа када је воз налетео на путнички аутомобил.

           Код силоса на путу за Црквенац такође постоје рампе, које иако раде несавесни возачи заобилазе и пролазе када су спуштене. Пружни прелаз према Дубљу регулисан је вертикалном сигнализацијом, па се од возача тражи максималан опрез. На регионалном путу Свилајнац – Деспотовац такође се дешава да рампе не раде.

          Овакви услови саобрађаја не изненађује возаче који су углавном опрезни. Међутим поставља се питање колико је времена потребно да се квраови на рампама поправе? Има и несавесних возача који намерно ломе тек поправљене рампе.

         Док се оваква ситуација не реше возачима се препоручује да користе вертикалну сигнализацију пута и брзину прилагоде новонасталој ситуацији. Код пружног прелаза неопходно је стати и визуелно се уверити да ли прелаз безбедан.

Р. Ђ.

Фото: Д. К. Ђ.

         Делегације Месних одбора СУБНОР – а Кушиљева и Црквенца одале су пошту НХ Лазару Стојановићу. На месту где је обешен минутом ћутања одата је пошта, а на спомен таблу код његове куће положили су цвеће.

          Клин на дрвеној бандери код Ресавске библиотеке подсећа на 9. фебруар 1942. године када је о њега обешен Лазар Стојановић, командант Ресавске чете Другог шумадијског партизанског одреда. За народног хероја проглашен је 1953. године.

        Његова родна кућа у Кушиљеву некада је имала сталну поставку фотографија и предмета. Посећивале су је ђачке екскурзије, а улица у којој се налази носила је његово име и презиме. Због небриге и немара кућа је почела да прокишњава и пропада па су због тога из ње изнети предмети и фотографије.

Видео прилог о садашњем стању куће Лазе Стојановића можете видети спод:

           Иако је кућа народног хероја Лазе Стојановића утврђена као непокретно културно добро – споменик културе одлуком СО Свилајнац бр. 020-90/82-04 од 09.07.1982. године она није рестаурирана већ поправљена тако да је нарушен њен спољашњи изглед. На кући недостају улазна врата, а један део куће и даље прокишњава.

Минутом ћутања одата пошта ( видео прилог ):

           На годишњицу његове смрти делегације подсећају на јединог народног хероја из Ресаве који се незаслужено запоставља јер је избрисан трг у Свилајнцу који је носио његово име, а промењен је и назив улице у којој је херојева кућа у Кушиљеву.

Р. Ђ.

Прошло је време самовоље и бахатости

          Општинско руководство се хвали порастом новорођенчади са десетогодишњим мерама популационе политике. Које су то мере и какве су резултате дале помпезно је прво „откривено“ у фебруару 2019. године. Медији су тада пренели вест да је у Свилајнцу прошле године био прави „бејби бум”. Рођене су 154 бебе, десет одсто више него годину раније. Од 154 рођене бебе 80 је дечака и 74 девојчице.

         Председник општине Свилајнац Предраг Милановић оценио је тада да су „мере популационе политике, али и побољшање свеукупног квалитета живота грађана, допринели да грађани Свилајнца проширују своје породице”. „Поносам сам и срећан да нам је наталитет у порасту и да општина има оволико младих родитеља”, рекао је Милановић. Навео је да општина из буџета даје 20.000 динара за прво и друго рођено дете и 30.000 динара за треће.

         „Од прошле године дајемо и поклон пакете за сваку рођену бебу, са основном козметиком и прибором, симболичну добродошлицу бебама, а годишње издвајамо два и по милиона динара за финансирање вантелесне оплодње парова који немају право на бесплатни програм Министарства здравља.

           Он је додао да је ипак, најважније створити услове и садржаје који ће младе људе привући да се после завршеног школовања врате у свој град и оснују породице. „Наша брига о наталитету и породицама с децом не престаје с рођењем детета, она се наставља и током одрастања, а све у циљу подршке породици и породичним вредностима”, истакао је Милановић. Он је подсетио да је отворен Центар за бригу о породици који пружа различите видове подршке породицама али и организује бесплатне здравствене прегледе за децу школског узраста, бесплатне вежбе исправљања деформитета кичме, логопедске прегледе, креативне радионице, вежбе за труднице, а све то бесплатно. Цела прича о „бејби буму“ заснована је на порасту новорођенчади са 140 у 2017. години на 154 у 2018. години.

           На почетку 2021. године медијимма је поново представљен нови „бејби бум“ у Свилајнцу јер је 2020. године, у време пандимеје „Короне“ рођено чак 30 беба више него у претходној години, односно 148 деце. Значи да је у 2019. години у овој општини рођено 118 деце.

          Тим поводом први човек локалне самоуправе Предраг Милановић поновио је, као и 2019, да је то резултат популационе политике која се овде успешно води већ читаву деценију..

Број новорођене деце по годинама:

2017. године – 140,

2018. године – 154,

2019. године – 118,

2020. године – 148.

            Какве су резултате дале мере популационе политике на раст наталитета може се лако установити само на овом кратком прегледу новорођене деце. Ако је 2018. и 2020. године, по тврдњама општинара, био „бејби бум“ зашто су онда резултати у 2019. били у великом опадању? Да ли је и то резултат десетогодишње политике? Простим сабирањем и упоређивањем не може се анализирати стварно стање наталитета. Још више чуди чињеница да се упорно говори о „бејби буму“ који објективно не постоји. За темељну анализу неопходно је узети у обзир многобројне социо – економске узроке. На сајту општине објављен је податак да је 2016. године било 22 хиљаде становника, а прогнозира се да ће 2021. године број становника смањити на 20 551. Значи да млади и радно способни одлазе, а нажалост присутна је велика стопа морталитета.

Чиме се то хвали власт која у време ванредног стања и пандемије Ковида 19 кажњава Дом здравља и Дечији вртић ускраћивањем средстава за плате и здравствено осигурање. Бахатост и претње појединаца из власти директорима ових установа прелазе границу пристојног понашања. Нервоза је завладала чињеницом да полако губе утицај у појединим установама где су кадровали како су хтели. То је почетак разграђивања једног накарадног система у коме су све полуге локалне власти биле у рукама једног човека. То време је прошло, а у новом вредноваће се школска спрема и резултати рада. Држава је много средстава уложила у обнову објеката у Свилајнцу почев од здравствених, образовних до инфраструктурних. Створени су добри услови за школовање, лечење али и побољшан је квалитет живота.

         Невероватно је да у неким медијима појединци наводе да по повратку млади могу чак и да бирају посао. О ком то Свилајнцу пишу новинари који наводе да има 30 хиљада становника? Ко се и како бави младима када нема Дома омладине или пригодних програма у јавним установама. Некада је било у зимском периоду клизалиште, прве изласке и забаве млади су имали у сали изнад Ватрогасног дома. На друштвеним мрежама се налазе многобројне фотографије из тог времена. Док млади бесциљно тумарају улицама тражећи себи забаву локална власт промовише себе и некакве бесплатне програме.

            Време је да се обједини рад свих институција и њихови програми о младима. Неопходно је створити услове да млади у овој општини буду на првом месту јер су они будућност. Од рођења, вртића, школовања до запослења и стварања породице и повећање наталитета је дуг пут. Стимулативне мере за новорођенчад морају бити многоструко веће. Са 44 милиона динара годишње се субвенционише Природњачки центар, а за новорођенчад се издваја само 20 хиљада за прво и друго дете, а за треће 30 хиљада динара. Већи новац је уложен за промоцију „бејби бума“ у медијима него за новорођенчад! Основ даљег развоја друштва је право на рад, а не инструмент у рукама владајуће олигархије. Без обзира на политичке и друге различитости за бољи живот је неопходно усаглашавање и поштовање ставова. Различитости треба да уједињују, а не да стварају тензије и сукобе.

Р. П.