Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
http://www.resavskipostonosa.rs/ - Part 27
Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131

IN MEMORIAM 1949. – 2020. Змајко Милетић бивжи командант Гарнизона Свилајнац

         Рођен 20. октобра 1949. године у селу Жеровница, Звечан. Завршио средњу економску школу, Војно економску академију1973., а Генералштабну академију 1994.године.

          У току службовања био је на дужности Командира пекарског вода, Командира чете за обуку пекара, Заменика Команданта Интедантског наставног центра Прве армије. Помоћника начелника штаба за оперативно наставне послове у Позадинској бази и Команданта Интедантско наставног центра. Службовао је у гарнизонима у Свилајнцу и Крагујевац.

           Командант Гарнизона Свилајнац био је у неколико и то у периодима: 1988 до 1991, 1992. до 1993. и 1994. до 2005. године. На дужности команданта гранизона био је скоро 15. година.

Носилац је више одликовања које је добио за заслуге за одбрану и безбедност. Пензионисан је у чину пуковника.

ОВАКО ЈЕ ЗА МОНОГРАФИЈУ БЕСЕДИО ЛЕГЕНДАРНИ КОМАНДАНТ – ЛЕГЕНДА КОЈА ЈЕ ОТИШЛА У ИСТОРИЈУ АЛИ И ДАЉЕ ЖИВИ СА НАМА

РЕЧ ПО РЕЧ

СА ПЕТНАЕСТОГОДИШЊИМ КОМАНДАНТОМ-ЛЕГЕНДОМ

          Човек који је синоним Гарнизона Свилајнац и, пре свега, Интендантског наставног центра, који је цео свој радни век провео у њему, који је у њему од потпоручника стигао до пуковника, од командира вода до команданта. Период од 04. октобра 1973, када је стигао у гарнизон, до 31. јула 2005. године, када је пензионисан, је дуг период, то су непуне 32. године његовог радног века, а од те 32 године 15 је био Командант. Скоро пола радног века. То је Змајко Милетић, данас пуковник у пензији. И ако би човек (читај аутор) размишљао са ким би требало причати о гарнизону, војницима и старешинама, догађајима, Интендантском наставном центру… не би требало дуго размишљати. Свакако би се обратио петнаестогодишњем Команданту гарнизона, у пренесеном значењу, живој енциклопедији, енциклопедији коју не треба читати већ само слушати. А о свом радном веку у гарнизону бивши, дугогодишњи, командант има шта рећи.

          На позив за сарадњу на изради монографије пуковник Змајко, како су га најчешће звали, се радо одазвао, аутору је пружио доста података о прошлим временима, а у разговору истакао и следеће:

         „У завршној години Војно економске академије, тачније маја месеца 1973. године, као и сви моји тадашњи другови, изразио сам жељу за будуће место службовања. Крајем августа месеца исте године сазнао сам да ће то бити Интендантски наставни батаљон у Гарнизону Свилајнац. Свилајнац сам тада пронашао на географској карти, ни слутио нисам да ћу у њему провести остатак свог живота. Не знам да ли је то случај или можда судбина, али сам у Свилајнцу провео цео радни век, формирао породицу, дочекао пензију и у њему ево и данас живим.

          Командирске дужности, од 1973. до 1986. године, протекле су уобичајено, испуњене официрским ентузијазмом, полетом и жељом за остварењем „војничких снова“. У то време, поред великих обавеза на дужности, формирам породицу и припремам испите за полагање „мајорског испита“, који је тада био услов за добијање чина мајора, а мени услов да 1986. године будем постављен за Заменика Команданта. Све то успешно завршавам.

            Постигнути резултати на дужности Заменика Команданта опредељују моје постављење на дужност Команданта половином јуна 1988. године, на којој остајем, са малим прекидима, до краја радног века односно пензионисања 31. јула 2005. године. Сигурно је да је овде учињен један „преседан“ у служби официра (да један официр тако дуго буде Командант, а посебно једне исте јединице), али је он резултирао пре свега из стања у служби, потреба службе и пратећих резултата у раду и високих оцена претпостављене команде.

           Извршавајући тако високу дужност, дуги низ година, био сам у ситуацији да доживим и проживим пуно тога лепог, напорног и незаборавног. Сада, када почнем „одмотавати филм“ уназад, сећања навиру. Никада не могу заборавити велико разумевање и несебичну сарадњу са градским структурама и органима локалне власти Општине Свилајнац.

          За време мог командовања гарнизоном увек је важило: „или је касарна у граду или је град у касарни“. Све гарнизонске и градске манифестације заједнички су пропраћене, на опште задовољство и грађана и припадника гарнизона. Ово се, пре свега, односи на обележавање важнијих датума из наше прошлости као и значајнијих активности из живота и рада. Такође завређује пажњу поменути ангажовање припадника гарнизона на убирању летине, изградњи базена, помоћи у одбрани од поплава, заједничким акцијама на уређењу града и сличним активностима.

          Посебно добру сарадњу припадници Гарнизона Свилајнац су имали са свим председницима Скупштине Општине односно Општине Свилајнац: господином Милетом Савићем, господином Добривојем Будимировићем – Биxом као и господином Милијом Јовановићем.

           Свим припадницима гарнизона, мени као команданту посебно, дубоко је урезана у сећање сарадња са председником Општине господином Добривојем Будимировићем – Биxом који је 1998. године, доделом на употребу 20 станова припадницима гарнизона, тада, у потпуности решио стамбено питање у гарнизону. Вредно је истаћи и један гест који је свима у гарнизону пуно значио а то је додела поклона припадницима гарнизона на дужности у току новогодишње ноћи, долазак у касарну председника општине и упућивање новогодишњих честитки свим војницима.

          Марта 1999. године припадници гарнизона морали су, због проглашења непосредне ратне опасности и познатих догађаја око НАТО дејстава, напустити објекте у касарни и изместити се на нову локацију. И тада је гарнизон имао несебичну помоћ општине као и месних заједница Црквенац, Дубље, Грабовац и Тропоње у којима су били смештени припадници гарнизона. Велику помоћ у том периоду имали смо и од предузећа НАВИП Земун, РЈ Црквенац.

           У периоду НАТО дејстава реализација задатака, пре свега обуке војника, од стране инспекција Г[ цењена је високим оценама. Тим поводом одликовано је више старешина, на челу са командантом. По завршетку НАТО дејстава припадници гарнизона су се вратили у касарну и наставили са обуком војника и редовним активностима“.

           Тако говори Командант са најдужим стажом, можда и у војсци, а могао би говорити данима. Међутим, забележити све било би немогуће или би била потребна књига „габарита“ за Гиниса. Не истиче своја дела, а евидентно је да их има пуно. Рецимо само нека: адаптација и топлификација објеката за становање војника, Гарнизонске амбуланте и зграде команде, изградња савременог купатила са интендантским сервисом, осавремењавање материјалне базе обуке, изградња свечане бине у касарни, оплемењивање и уређење круга касарне за шта су освајана висока места у војсци а командант лично приман код Начелника ГШ, освајање такође високих места у такмичењу „Бирамо најбољу јединицу“ итд.

Р. П.

Српска лига „Исток“ Раднички : Трстеник ППТ 2;1 (1:0)

Судија Никола Бабић ( Алексинац ). Срелци Никола Стојковић 4 и 65 мин, Брборић 57мин.

Већ у четвртом минуту после центаршута најспремнији је био Н.Стојановић. Домаћини су остварили још неколико изгледних шанси. Пред крај полувремена гости су се ослободили притиска и створили неколико прилика за гол.

У наставку сусрета фудбалери из Трстеника били су надмоћнији и у 57. минуту ударцем Брборића стигли до изједначења. После проигравања Рајковића ударцем главом Немања Стојановић постиже свој други гол. Свилајнчани су остварили важну победу за останак у врху табеле против талентоване и борбене екипе из Трстеника.

Д. К. Ђ.

Фото: И. В.

Локали у Свилајнцу некада

          Некада је Свилајнац био важан трговачки центар у Ресави. О томе сведоче бројни локали који су остали не порушени. Биле су то мале трговачке или занатске радње радње, а натписи су били искључиво на ћирилица. Временом је латиница потиснула наше званично писмо чирилицу.

           Некадашњи натписи се једва виде испод више пута пречречених ранијих назива. Данас ова два напушетна локала сведоче о једном времену развоја Свилајнца. Нека и ова фотографија са некадашњег Трга Лазе Стојановића подсећа на прошлост.

Р. П.

IN MEMORIAM – Миле Јаблановић (1961 – 2020)

         Миле Јаблановић је рођен у Деспотовцу, а студирао је Рударско – геолошки факултет у Бору. Фотографијом се бавио скоро четири деценије а телевизијским снимањем од 1996. године када је основао приватно предузеће. Помогао је да се обнови рад „Ресавског поштоноше“, најстаријег провинцијског листа у Србији основаног 1871. године.

         У Свилајнцу је 2007.године радио у ТВ „Свилајнац“ да би после приватизације исте године основао ТВ „Ресава“. Самостално и са сниматељима некадашњег дописништва РТС-а из Свилајнца радио је документарне филмове о туристичким потенцијалима Ресаве, Бељаници и Ресавској пећини. На незаконит и бруталан начин локалних челника Свилајнца ТВ „Ресава“ и „Ресавски поштоноша“ су јуна 2008.године избачени из уредно закупљених просторија.

Миле Јаблановић, увек у акцији.

         Борба за истину и правду није га обесхрабрила да обнови рад телевизије у Деспотовцу. Био је заљубљеник у камеру и монтажу. Професионално и са пуно елана снимао је догађаје у Деспотовцу и околини. Одазивао се на многобројне захтеве за снимања културних, спортских , хуманитарних догађаја, а омиљена места снимања била су му Бељаница, Ресавска пећина, Ресавица, Сењски рудник, живот на селу. Био је медијски спонзор појединих манифестација од републичког до општинског значаја. Усавршавао се за рад са камером и остварио је бројне контакте са колегама широм Србије. Увек ведрог духа, насмејан зрачио је позитивном енергијом. Остаће упамћен по упорности и колегијалности. Информације ТВ „Ресава“ биле су поуздане и тачне а гледаоци, јавне и друге деспотовачке установе знале су да цене његов рад. Био је на свим догађајима, често и са скромним средствима производио је квалитетан програм.

          Оставио је богату фото и телевизијску документацију о једном времену Горње Ресаве. Одлазак Милета Јаблановића са медијског простора Деспотовца и околине оставиће велику празнину. Био је члан Удружења новинара Србије и актива новинара „Ресава“.

Велико му хвала за све што је урадио као човек и сниматељ.

Редакција ,,Ресавског поштоноше“

Удружење новинара Србије – In Memoriam: Миле Јаблановић (1961–2020)

         Миле Јаблановић је рођен у Деспотовцу, а студирао је Рударско-геолошки факултет у Бору. Фотографијом се бавио скоро четири деценије, а телевизијским снимањем од 1996. године када је основао приватно предузеће.

          У Свилајнцу је 2007. године радио у ТВ „Свилајнац“ да би после приватизације исте године основао ТВ „Ресава“. Самостално и са сниматељима некадашњег дописништва РТС-а из Свилајнца радио је документарне филмове о туристичким потенцијалима Ресаве, Бељаници и Ресавској пећини.

          Био је заљубљеник у камеру и монтажу. Професионално и са пуно елана снимао је догађаје у Деспотовцу и околини. Оставио  је богату документацију о једном времену Горње Ресаве.

Остаће упамћен по ведром духу и колегијалности.

Извор: Ресавски поштоноша

Одржана 4. (хитна) седница СО Свилајнац

           Одборници у опозицији (СНС и ГГ „За бољи Свилајнац“) активно су учествовали у дискусијама.

Дневни ред.
Дневни ред.

         Седници је присуствовало 40 одборника, од укупно 47, а разматрана је 31 тачка дневног реда. На примедбу одборника опозиције да због проглашења седнице као хитне и доставе материјала три дана пре одржавања није било времена да се он проучи, дат је одговор да се то чини због тренутне епидемиолошке ситуације у држави и општини. По првој тачки дневног реда потврђен је мандат одборнику Мирољубу Спасојевићу из ГГ „За бољи Свилајнац“.

Детаљ са седнице.

          Друга тачка дневног реда била је: Усвајање Извештаја о извршењу буџета општине Свилајнац за период 01. 01. до 30.09.2020. године. Одборник Милан Тасић је у дискусији истакао да је извештај нетранспарентан и да је пуно средстава утрошено на Субвенције јавним не финансијским предузећима и организацијама којима је до сада уплаћено 56 милиона динара, затим за донације, дотације и трансфере исплаћено је 57 милиона, а као подршка приватним предузећима 454 хиљаде. Даље је навео да има плаћања великих камата због кредита који на дан 30. септембар износи 2.414 820 евра. Оценио је да се средства нису домаћински трошила, већ да се „бахато“ понашало и да се сада рефинансирају приспеле камате и кредити како би општина била ликвидна. Запитао се и зашто су услуге по уговору дупло веће од плата запослених у општини? Сматра да се буџет мора рационалније трошити, али да ће и овај извештај бити усвојен јер коалиција на власти има већину у скупштини општине.

Председник општине, Предраг Милановић.

          Јавности ради, одговоре на примедбе одборника Тасића дао је председник општине Предраг Милановић. Сматра да одборник мало зна о буџету и требао је да пита, а за субвенције приватним предузећима су утрошена средства за енергетску ефикасност зграда. Послови по уговору је ангажовање одређеног броја радника на озакоњењу објеката који се ради у сарадњи са Владом Србије. Том приликом није коментарисао задужење општине. Одборници из опозиције констатовали су да је извештај о извршењу буџета непрегледан односно прилагођен законској форми тако да су тражили појашњења у виду допунског образложења о приходима, расходима и дуговањима. Констатовали су да је општина задужена 30% од буџета и да неће гласати за извештај, а било је и примедби да нису била издвојена средства за „Синђелићеве дане“ вишегодишњу манифестацију. Извештај је усвојен са 27 гласа за и 13 против.

           У неколико тачака расправљано је о проширењу делатности КЈП „Морава“ и то управљање јавним паркиралиштима. Реализација ове делатности најављена је за пролеће, водиће се рачуна о станарима и запосленима у зони паркиралишта, а биће и могућности куповине дневне или месечне карте.

            По тачки 14. Разматрање предлога решења којим се даје сагласост на Програм рада Центра за бригу о старима, деци и особама са инвалидитетом за 2021. годину, за реч се јавила одборик Данијела Икановић(СНС). Она је указала да Програм рада Центра за бригу о старима, деци и особама са инвалидитетом говори највећим делом о реализовању услуга социјалне заштите. Све делатности које су наведене изузев здравствене заштите су један део области из рада Центра за социјални рад. Преузимањем функција Центра за социјални рад сматра да се исти деградира. Полако али сигурно се преузима његова примарна делатност рада и пребацује Центру за бригу о породици. Мишљења је да се овим поступком потврђујете намера да се Центар за социјални рад доведе у пропало стање у коме се и налази. Оценила је да то отпочело довођењем на место в.д. директора Горице Гајић која, по њеном мишљењу, није компетента за ову функцију. Указала је и на све већи број лица из Свилајнца који се налазе у казнено поправним домовима као учесници или саучесници. Најчешћа су дела крађе, насиље или наркоманија. Сматра да је потребније да се Центар за бригу о породици фокусира на ову популацију кроз разне програме. Присутно је и вршњачко насиље у нашим школама, основној и средњој. Адолесценти користе разне медикаменте као што су антидепресиви или психостабилизатори као врсту дроге у комбинацији са алкохолом и често се приводе у полицијске станице. Оценила је да је ова област веома важна за Свилајнац и да овај план и програм треба допунити. Реплицирала је Горица Гајић, в.д. директора Центра за социјални рад која је негирала наводе Икановићке, истичући да је Центар за бригу о породици има едукативни карактер и да организује радионице. Велики број тачака односио се на разрешења и именовања нових чланова управних и надзорних одбора.

           За заменика секретара скупштине општине именован је Душан Радевић, који од 2018. ради разноврсне послове у општинској управи.

           Одборник Др Саша Атанацковић ( ГГ „За бољи Свилајнац“ Др Тања Лаловић) је поднео оставку која је већином гласова прихваћена.

            По тачки 31. Питања и предлози одборника поново су их само постављали одборници из опозиције. На неколико питања одборника Милана Тасића одговорио је председник општине, а односила су се на отварање фискултурне сале у Средњој школи у Свилајнцу, изградњу топловода. Одборника Микицу Микића из Кушиљева питао је како су утрошена дата средства МЗ Кушиљево, а одборника из Гложана докле се стигло са иградњом предајника за мобилну телефонију. Ненад Стојковић питао је да ли се могу одложити за пролеће послови сече шибља поред њива јер су пољопривредни радови у пуном јеку. Радиша Љубисављевић затражио је да у писменој форми добије одговор колика су издвајања за пољопривреду за период од годину дана. Ивана Ојданић упитала је где одлази новац када је у питању Природњачки центар. Уколико он ради са губитцима народ то мора да зна да би се променило стање. У том случају он мора добити новог власника који би се финансирао из републике. Да ли ће и убудуће бити његов буџет 500 хиљада евра и бити рентабилан када се почне бавити продајом топлотне енергије? Питала је и када ће престати тортура запослених у Дечијем вртићу око исплате плата запосленима. Мирољуб Спасојевић је питао зашто је велика цена изношења смећа за старачка домаћинства на селу. Затражио је и објашњење у ком статусу је Задружни дом у Црквенцу који је изграђен 1936. године. Поставио је питање добијања бесплатних садница за Удружења грађана, покренуо је иницијативу за изградњу споменика Димитрију Катићу, који је био председник Скупштине Србије 1891. и 1892. године и имао заслуга за развој задругарства у Ресави.

            Одговарајући на нека од питања председник општине Предраг Милановић је, на моменте и са дозом ироније, полемисао са појединим опозиционим одборницима који су и једини дискутовали на овој седници. Објаснио је да је општина наградила 54 студента који су имали просек оцена изнад 9, као и да су исплаћени пољопривредницима трошкови осемењавања крава за прошлу годину. Оценио је да је посета француског амбасадора Свилајнцу била веома корисна. Најавио је могућност завршетка радова на топловоду за почетак следеће године, као и да је Спортска хала у Средњој школи у фази пријема објекта. Епидемиолошку ситуацију оценио је као сложену нарочито због чињенице да има заражених међу запосленима у Дому здравља и Комуналном јавном предузећу „Морава“.

Детаље са седнице (1. део) можете видети на вези испод.

Р.П.

Седларци заблистали у пуом сјају

           После 13 одиграних кола у Међуопштинској лиги „север“ на лидерској позицији издвојила се екипа „Младог борца“ из Седлара. Са 10 победа и два ремија (уз један пораз) Седларци су најозбиљнији кандидат за јесењу титулу. На челу са тренерима Сашом Никодијевићем и Драганом Бранковићем успели су да се истакну и на домаћем терену али и у гостима. Окосницу екипе чине фудбалери који су углавном играли дуго година у свилајначком Радничком. То су Марко Илић, Оливер Ђокић, Милош Радојевић, Далибор Тошић, Срђан Благојевић. Уз њих су доста напредовали млади играчи: Младен Стојковић, Александар Јовановић, Саша Бранковић, Милан Маринковић.

Екипа „Младог борца“.

            С обзиром на чињеницу да се фудбал у Седлару није играо читаву деценију може се рећи да је „Млади борац“ на путу повратка у окружну лигу. Прошле сезоне освојили су прво место у Општинској лиги Свилајнац-Деспотовац и пласирали се у Међуопштинску лигу. Одмах се почело са сређивањем терена и уређењем инфраструктуре. Захваљујући донацијама љубитеља фудбала и малих привредника, као и помоћи локалне самоуправе, уређене су свлачионице, урађена расвета и постављен семафор. Седларци сигурно газе ка пласману у Окружну лигу коју је управа клуба и поставила као циљ у овој сезони. У време када се у општини Свилајнац само неколико сеоских клубова активно такмичи пример из Седлара је једна од најсветлијих тачака у Доњој Ресави.

Д. Ковачевић Ђорђевић

Фото: Б. Живковић

Дан примирја у Првом светском рату

Цвеће на споменик Мари Ресавкињи

          Дан капитулације Немачке у Првом светском рату је државни празник у Републици Србији који се обележава 11. новембра. Овај датум подсећа на дан када су, 11. новембра 1918. године у железничком вагону у Компијену, силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат. Овај државни празник се у Републици Србији прославља од 2012. године. Пре тога се обележавао на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији од 2005. године. Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, угрожена врста у Србији. Овај цвет је у ботаници познат и као цвет феникс. Осим овог, у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета. Препорука је да се овај амблем носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника. Овај дан се празнује нерадно.

(Извор: википедија)

Чланови Удружења у спомен соби.
Чланови Удружења код споменика Мари Ресавкињи.

         Руководство и чланови Удружења, ратника, добровољаца и њихових потомака „Стеван Синђелић“ из Свилајнца окупили су се у спомен соби где су евоциране успомене на храбре ратнике. У част погинулих положили су цвеће на споменик Мари Ресавкињи. Широм Србије у част ослободиоца положени су венци на споменике, а председник Србије одликовао је заслужне медицинске раднике због њиховог великог доприноса у борби против „Ковида 19“.

Амблем празника — Наталијина рамонда.

Р. П.

Ослобођење Баната, Бачке, Барање и Срема 1918. године и насељавање српских добровољаца из динарских крајева Краљевине СХС

            У саборном храму Свете Петке у Петроварадину, 6. новембра 2020. године, поводом годишњице ослобођења и уласка српске војске у Петроварадин и Нови Сад 1918. године, одржано је предавање на тему:

Ослобођење Баната, Бачке, Барање и Срема 1918. године и насељавање српских добровољаца из динарских крајева Краљевине СХС

Говорили су: Др Милан Мицић, историчар, Генерални секретар Матице Српске и председник Савеза Удружење потомака и поштовалаца српских ратних добровољаца 1912-1918  и Горан Максимовић. Водитељ програма је био свештеник Коста Ковјанић.

У саборном храму Свете Петке у Петроварадину.

Поздравну реч је дао проф. Батрић Ћаловић, заменик председника Удружења „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад. Организатори предавања су били: Храм свете Петке у Петроварадину и Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад. 

Кратак садражај предавања: Ослобођење  Баната, Бачке, Барање и Срема   у јесен 1918. године и присаједињење Краљевини Србији, као и стварање Краљевине СХС , отворили су сеобу српских добровољаца из динарских крајева.

Срби из Босне, Херцеговине, Лике, Баније, Кордуна, Далмације, Боке Которске, Црне Горе кренули су пут Бачке, Баната, Барање и Срема. Ово је била прича о  њима… 

Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца   „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад

После неколико деценија Земљорадничка задруга „Свилајнац“ поново покреће ратарску производњу

За себе и друга-задругарство

          Корени задругарства у Србији започели су 1894.године, а само три године касније основана је 31. марта 1897. године у селу Црквенцу прва Земљорадничка задруга у Ресави. Задруга „Свилајнац“ уписана је у регистар привредних друштава децембра 1954. године, а наставила је традицију Паорске задруге из 1.11.1897. године. Једина је задруга која је опстала из прошлих времена. Данас у власништву задруга има објекте, обрадиве површине и локале.

           Успешно пословање задруга је крунисала и куповином трактора са којим је после неколико деценија отпочела своју ратарску производњу. На парцели од 50 ари у кругу силоса после орања засејаће се кукуруз. У плану је да се на још 10 хектара, после обраде земљишта засеју и друге ратарске културе. Покретање ратарске производње је значајна јер ће се остваривати већа добит са запуштених парцела.

Орање парцеле код силоса.

            Монтирањем сушаре за житарице уз помоћ државе омогућили су задрузи већи откуп кукуруза ове јесени. До сада је откупљено око 190 вагона, а постоји интерес пољопривредника и за набавку репроматеријала преко задруге за јесењу сетву. У плану је да се за следећу пољопривредну сезону оспособи један, од два уређаја за издувавање пшенице.

Откуп и недељом.

            Задруге су некада биле окосница развоја пољопривреде и зато држава улаже велика средства у њухово обнављање. Показало се да оне могу окупљати пољопривреднике и стварати профит од кога се може живети. Земљорадничка задруга „Свилајнац“ је на добром путу да обнављањем ратарске и друге производње, као и рекнструкцијом објекта и набавком механизације постане значајан партнер пољопривредницима на овом подручју.

Р. П.


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5481