Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
http://www.resavskipostonosa.rs/ - Part 29
Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131

Српска лига Исток, фудбал Раднички – ОФК Синђелић 2:2 (2:1)

Стадион Бојача, судија Саша Стојановић 7, стрелци: Никодијевић у 6.и 35.минуту (Раднички), Станковић у 41.и Стоицев у 81.минуту (ОФК Синђелић)
Жути картони: В. Милић (Раднички), Новковић, Јовановић, Стефановић и Стоицев (ОФК Синђелић)

Детаљ са утакмице.

Раднички: Трифуновић, В.Милић (Д. Милић), Станојевић, Тасић, Аћимовић, Шапић, Никодијевић, Синђелић, Стојановић, Пантић (Поповић), Недовић
ОФК Синђелић: Ђорђевић, Ристић, Новковић (Стоицев), Арсеновић, Стаменковић, Зајић, Костадиновић (Раденковић), Петровић,Јовановић,Шаранац (Митић), Станковић(Стефановић)
Играч утакмице: Саша Никодијевић
Раднички је одлично играо у првом полувремену. Имао је доста шанси пред голом Нишлија али је само Никодијевић био прецизан и са два поготка довео домаће до предности. Станковић је у финишу смањио резултат. У наставку су и гости користили прилику да из контранапада запрете голману Радничког. У самом финишу резервиста       Стоицев је донео гостима изједначење па су на крају заслужено однели кући велики бод.
На слици: Детаљ са утакмице.
Д.К.Ђ.
Фото: И. В.

АМД „Ресава“ – Свилајнац обавештава возаче

Од 1. новембра обавезне су зимске гуме по снегу, леду и поледици!

          Од првог новембра, по закону о саобраћају, обавезна је употреба зимске ауто-опреме. Правилник о подели моторних и прикључних возила и техничким условима за возила у саобраћају на путевима, подразумева да возила морају бити опремљена зимском опремом ако се на коловозу налазе снег, лед или поледица.

         У зимску опрему спадају четири зимска пнеуматика, односно зимске гуме код којих дубина газећег слоја не сме бити мања од четири милиметра.

         Поред зимских пнеуматика возачи су обавезни да у пртљажнику обавезно имају и одговарајуће ланце за снег, за најмање два погонска точка, уколико наиђу на део пута где је саобраћајним знаком предвиђена обавезна зимска опрема.

         У насељу возила не морају бити опремљена ланцима, односно другим уређајима за повећање пријањања. Непоседовање прописаних пнеуматика третира се као тежа техничка неисправност.

Технички преглед АМД „Ресава“ .

        АМД „Ресава“ (раније АМД „Петар Милојевић) постоји од 1974. године и прва је у Свилајнцу имала технички преглед и аутошколу. Уњиховој аутомеханичарској радионици возачи могу проверити кочиони и управљачки систем и урадити ситне поправке , Пред зиму је неопходно проверити и стање „антифриза“ у течности за хлађење мотора.

      Поред техничког прегледа, регистрациоје возила и обуке возача, има још пуно послова које возачи могу завршити у АМД „Ресава“.

Р. П.

За уређенији Свилајнац – Сређивање фасада и оглашавања

           На згради поште почели су радови на реновирању фасаде. Уклоњена је табла на којој су се лепиле умрлице и ово је прилика да се приступи организованијим решавању овог питања. Једна од сличних табли уклоњена је и са зида реновираног дела пијаце где се продају месни и млечни производи. Неопходно је определити огласне табле само за ову намену како је то решено у неким општинама. На Тргу Стевана Синђелића има локалала који нису у употреби чији излози су послужили за разна оглашавања. Све ово ствара ружну слику о Свилајнцу који велика средства улаже у развој туризма. Као дестинација за обилазак туриста су и споменици Стевану Синђелићу и Мари Ресавкињи.

Скинут пано код поште.
Сређивање фасаде поште.
Излепљени плакати на фасадама, на Тругу Стевана Синђелића.

Р. П.

Пред зиму неопходно је сређивање улица, тротоара и канализације

           После топлог лета јесен нам је донела више кишних дана и хладније дане, наговештавајући скори долазак зиме. Увелико се спрема огрев, а прогнозира се да ће најскупље бити грејање на струју. Са првим кишним данима појавиле су се ударне рупе на коловозу. Представљају опасност за возаче, а могу се оштетити и возила. На тротоарима нарочито са „бехатон“ плочама има улегнућа дубоких и по двадесетак сантиметара. Од возача али и пешака у периоду када падне први снег очекује се максимална опрезност. Не ретко су и решетке за одвод воде са коловоза запушене песком и грађевинским отпадом.

Уочена оштећења и загушења на саобраћајницама у Свилајнцу.

           Због свега наведеног лепе јесење дане би требало искористити за поправку уочених оштећења како би зиму спремно дочекали.

Р. П.

За чистију животну средину – Селекција отпада почетак рециклаже

         Природа није свемогућа у пречишћавању отпада. Селекцијом и рециклажом смећа смањујемо загађење природе. За селекцију су у првој фази неопходна сабирна места где се он може разврстати. Наша земља има низак проценат рециклираног отпада, а проблеми са депонијама су све израженији.

Контејнери за селекцију отпада.

          Први кораци ка селекцији смећа су контејнери у којима сваки грађанин може разврстати отпад. Поједине општине су увеле контејнере за поједине врсте отпада као на примеру са наших фотографија. Остатци од хране се могу добром селекцијом вишеструко искористити. Организованим приступом селекцији отпада комунална предузећа морају постати иницијатори оваквих акција.

Р. П.

Помоћ дивљим животињама у природи

              Многе животињске врсте се смањују. У подручјима које настањују људи многе су већ изумрле или су из њих нестале. Све су угроженија станишта птица и животиња, а шуме се неконтролисано секу. Оснивају се организације за заштиту угрожених дивљих животиња. Постоје и законске регулативе о заштити природе што омогућава стварање подручја на којима се дивље животиње активно штите. Оваква заштита омогућава поновно насељавање већ несталих животињских врста на одређене терене.

Дивљач на хранилишту.

            На обронцима Рудника ловци су организовали хранилишта за дивље животиње. Захваљујући техничким могућностима могу се видети које врсте дивљачи долазе по храну. Осим уобичајених дивљих свиња, срна и других, ловце је изненадило када су регистровали медведа на хранилишту. Касније медвед се појављивао и на другим хранилиштима у општини Горњи Милановац.

Дивљач на хранилишту.

            Захваљујући оваквој помоћи у природи опстају и угрожене врсте дивљачи чиме се успоставља неопходна равнотежа у природи.

На фотографијама: Дивљач на хранилишту

Обележен 8. октобар Дан ослобођења Свилајнца у Другом светском рату

Центар за истраживање „Ресава“ Свилајнац

          У просторијама центра, уз поштовање свих епидемиолошких мера, на Дан слободе у Другом светском рату говорио је Никола Станковић, професор и публициста, дугогодишњи друштвени радник и истраживач. У врло надахнутом обраћању са пуно детаља Станковић је испричао ток ослобађања и ситуацију у окружењу.

Обраћање Николе Станковића.

           У Свилајнац су 8.октобра 1944. године око 16 часова ушле руске трупе оклопно моторизоване јединице из правца Жабара и ослободиле га без икаквог отпора. Ослободиоци су дочекани од стране одушевљеног народа, а збринути су рањени и војска.

Детаљи са догађаја у Центру за истрађивања „Ресава“.

           Преко Велике Мораве у Лапову на железничкој станици су биле стациониране немачке трупе у повлачењу из Грчке. Руске „каћуше“ су са Гушевачког брега из Црквенца гађале железничку станицу у Лапову и пресецале пут повлачења. Захваљујући дејству „каћуша“ онемогућено је и веће бомбардовање Свилајнца од стране Немаца. Истовремено се убрзано, за четири дана, градио дрвени мост на Великој Морави према Марковцу како би се пребацили тенкови и друга тешка оклопна возила „Црвене армије“ за ослобођење Београда. Тада је теже рањен дописник руске „Правде“ Димитриј Писхаров који је умро у Луковици где је и сахрањен.

           Формирани су и први Народно ослободилачки одбори. У Кушиљеву председник је био Стојимир Стојановић, отац народног хероја Лазара Стојановића, командира Ресавске партизанске чете, а секретар свештеник Вук Бјелојевић. За председника у Свилајнцу изабран је Благоја Јоксимовић, а за секретара Михајло Филиповић земљорадник. Ослобођењем стекли су се услови за обнову земље и само је слога могла да донесе боље сутра.

          До јануара 1945. године у јединицама на фронтовима широм Југославије се нашло око 1600 Ресаваца. Погинуло је преко 400 родољуба, а највећи број је био у саставу 20. Романијске, 16. Муслиманске и 12. Мајевачке бригаде и 23 Српске ударне бригаде.

           Публициста Станковић је нарочито указао на потребу чувања и неговања традиција ослободилачких ратова из оба светска рата. Оценио је да се после одређених политичких промена у Србији после 2000.године све мање обнављају и подижу нови споменици, као и да се гасе манифестације којима су се обележевали значајни датуми у општини Свилајнац.

          Због великих жртава и материјалних разарања неопходно је неговати традицију ослободилачких ратова, нарочито за млађе генерације, јер су се наши претци увек борили на страни победника.

Видео прилог са обележавања Дана ослобођења Свилајнца у Другом светском рату налази се на yu tube.

Фото: И. В.

М. С.

25. година Ликовне колоније „Црквеначка палета“

          На тргу Војводе Синђелића у Свилајнцу 10. октобра свечано је отворена је 25. „Црквеначка палета“ уз учешће ресавских сликара Удружења „Манасија“ Деспотовац – Свилајнац. Присутне је поздравио Мирољуб Спасојевић, домаћин и организатор подсетивши да је 1996. године радни колектив Подрума „Навип“ у Црквенцу примио сликаре који су учествовали на првој ликовној колонији и годинама био њен домаћин. Рад се одвијао у винској сали, селу, а често у току трајања од пет дана и крај Мораве код Миљковог Манастира у школском дворишту, виноградарским колибама. Посебну улогу су имали ресавски сликари у њеном развоју и трајању којима се посебно захвалио на дугогодишњем одрицању, уложеном труду и раду, дружењу са радницима и мештанима Црквенца.

Обраћање Мирољуба Спасојевића учесницима колоније. 
Момчило Вуксановић – Мома Брада посетио је на сликаре који учеснике који су у међувремену преминули.
Унуци Моме Браде – Саша и Алекс за штафелајима.

           Уметност је та која оплемењује људе и просторе, а ето ми смо имали среће да током ових година, 25. година дочекујемо многе сликаре, људе добре воље и ствараоце који су оставили дубок траг као у ретко којем селу. Свилајначки сликар Зоран Димитријевић – Сарага је био од почетка и кум је сликарској колонији „Црквеначка палета“. Момчило Вуксановић, Мома Брада отворио је рад 25. „Црквеначке палете“ на којима је и сам учествовао свих ових година, пожелевши свим учесницима добродошлицу и успешан рад. Указа је на чињеницу да се ове године одвија у посебним условима, због пандемије „Ковида 19“. Сликари храбро чувају традицију. Штафелаји, сликарска платна, боје и четкице на Тргу Војводе Синђелића су привукле велику пажњу деце и пролазника док су Мален, Снежа, Дане, Баја, Нена, Славиша, Бишко, Мома са својим унуцима близанцима Сашом и Алексом , повлачили четкице остављајући траг спектра. Деца су прилазила носећи платна, а сликари су отворили својеврсну радионицу нудећи им да виде лепоту боја и осете мирис боја.

Учесници колоније.

          За 25. Година учествовало је преко 150 сликара из Србије међу којима професори Емило Костић, Вјекослав Ћетковић, Здравко Вучинић, Милица Којчић, Боро Ликић, Зоран Матић , Војислав Јакић и Слободан Поповић – Дане из Деспотовца од почетка. Сликарска колонија је у неким годинама имала међународни карактер уз учешће сликара из Русије, Белорусије, Бугарске, Индије, Филипина, Тајланда, Египта, Црне горе, Републике Српске који су имали прилике да дегустирају ракију од шљиве ранке из Ресаве. Сликари су свој рад наставили у дворишту основне школе у Црквенцу која ће од идуће године бити домаћин „Црквеначке палете“ уз помоћ кадрова ОШ „Јован Јовановић – Змај“ из Свилајнаца . Дружење је увек занимљиво међу сликарима тако беше и ове године са новинаром и књижевником Синишом Ристићем из Пожаревца који је уз звуке фруле обогатио атмосферу на 25. Ликовној колонији „Цркваначка палета“ 2о2о године.

Фото: Д. Станисављевић

Текст: М.Спасојевић

 

 


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5481