Сав родољубиви свет обележава победу над нацизмом, пошасти која је однела милионе живота. Концентрациони логори за Јевреје, Роме и Словенске народе, су страдања која историја није запамтила. Своје родољубе у борби за слободу имали су и житељи Општине Свилајнац. Плануо је устанак у Србији 7.јула 1941.године под руководством Комунистичке партије Југославије, а већ 26.јула на Хуму формирана је Ресавска партизанска чета. За командира је изабран Лазар Стојановић из Кушиљева, за заменика Петар Петровић, а за политичког комесара Раде Бранисављевић- Бисић. У тој антифашистичкој борби против окупатора многи су дали своје животе. Међу првима је настрадао Лаза, командир чете кога су ухватили четници после рањавања у атару села Кушиљева приликом пребацивања преко Мораве. Обешен је у рану зору 9.02. 1942. године од стране Недићеве страже, из другог пута јер је испао клин на бандери са вешала, код Ресавске библиотеке у Свилајнцу. На стубу је седам дана висио ради застрашивања народа. Своје животе против непријатеља дали су, Павле Гарашевић из Бобова, Петар Милојевић, Драгош Илић из Свилајнца, а Раде Бисић из Старог села и Петар Петровић из Кушиљева обешени су 1942. годиме од стране Недићеваца у Свилајнцу. Бројни ресавци су погинули у партизанским јединицама Југославије. Санда Милановић, гимназијалац и пушкомитраљезац Ресавске партизанске чете из Кушиљева био је заробљен од стране четника. На молбу његовог оца да га ослободе јер је млад и јединац у фамилији четнички Војвода Живадин Љубисављевић из Роанде је остао неумољив, стрељао га је у Топољару како је изјавио дописнику „Вечерњих новости“ 2002. године када је боравио први и једини пут после Другог светског рата у завичају.

            Пушкомитраљез који је носио гимназијалац Санда данас се налази на у Војном музеју на Калемегдану, а на кундаку је урезано његово име. Нису биле ни узалудне жртве крајем рата 29. 4. 1944. године на Дивотину код Црквенца када су свој крвави пир имали ресавски Војвода Вукашин Петковић и његови четници. Тада су мучки од њихове каме страдали родољуби, учитељ Михајло – Мика Брада -Јовановић, парох из села Бобова Илија Бућин, Душан Китић, обућар из Дубља, Иван Димитријевић- службеник, Душан Миљковић – обућар, Чедомир Протић референт за избеглице Свилајнца и Петар Лазаревић – месар. Свилајнац 8. октобар 1944. године обележава као дан ослобођења када су јединице Црвене армије Русије ушле у град, на одушевљење народа. Нажалост данас Дан ослобођења 8.октобр, нема улицу у Свилајнцу. И многе друге су избрисане као Улица Ресавских партизана, 7. јула, Црвене армије, а избрисан је и трг са именом Лазе Стојановића који је 1953 године проглашен за народног хероја Народно ослободилачког рата. Он је као дете прошао Албанију пешке са оцем у Првом светском рату. Ко је и зашто избрисао тековине НОР-а 1941-45. Да ли су на овај начин омаловажене жртве њихови потомци и патриоте који поштују потомке који су живот дали за слободу. Ко то покушава да прекраја историју у Свилајнцу? У свету и Србији се одаје почаст у ставу мирно жртвама и борцима против фашизма?

(У тексту коришћени подаци „Ресава путевима борбе и слободе“ Мише Милојевића).

           Из села Суботице покренут је предлог 2019. године, а расправа је вођена на комисији за именовање улица да једна понесе име ресавског четничког Војводе Вукашина Петковића. Људи из власти овај предлог су здушно али су остали у мањини због процедуре и истине. Крајње је време да се врати име Тргу народног хероја Лазара – Лазе Стојановића командира Ресавске партизанске чете симбола отпора фашизму у борби за слободу који је избрисан после 2000. године.

         Грађанима Општине Свилајнц честитамо Срећан 8.Октобар Дан ослобођења у Другом светском рат. Сећање на овај дан је прилика да се сетимо свих који су свој живот дали за слободу. Патриоте, родбина и народ не заборављају овај значајан датум из историје.

Р. П.

          После четири године рата оклопне јединице руске Пете самосталне гардијске моторизоване стрељачке дивизије, под командом пуковника Завјалова, имале су задатак да до 8. октобра 1944.године дођу у реон Свилајнца. Делови ове дивизије су планираног дана око 16 часова из правца Кушиљева, без икаквог отпора ушли у Свилајнац. Исте вечери запосели су планирану линију.

           Родољубима палим у току четворогодишњег ратовања против фашизма 1968. године је подигнут споменик у Парку „Топољар“. Задњих неколико година споменик је често исписиван разним графитима, па и кукастим крстовима. Оштећен је био и део бакрорељефа који се налазио на споменику. У време реконструкције Основне школе „Јован Јовановић – Змај“ 2019. године обновљен је споменик који се налази у непосредној близини. Прекречени су бетонски делови, постављене клупе и обновљен плато испред споменика. Вероватно је тада уклоњен и преостали део бакрорељефа. У међувремену, према трврдњама појединаца, преминуо је вајар који је тај детаљ на споменику радио. Данас на зиду изнад спомен плоче нема никаквих детаља. Да ли ће се споменик преуредити и прилагодити намени за коју је подигнут у овом тренутку немамо одговор.

           Цео свет обележава Дан победе над фашизмом, највећим злом које је задесило човечанство средином 20. века. Да би се на достојан начин сећали свих оних који су из овог краја учествовали у борби против фашиста и дали своје животе неопходно је да и ово спомен обележје симболизује њихову храброст и страдања.

           Центар за истраживање „Ресава“ ће осмог октобра у својим просторијама организовати пригодно предавање у знак сећања као и неговања традиција ослободилачких ратова и храбрости наших предака у борбама за слободу.

Р. П.