Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
http://www.resavskipostonosa.rs/ - Part 28
Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131

Расте број заражених у Свилајнцу

          За 21-ог запосленог и даље се чека обећана финансијска подршка општине  

           Захваљујући средствима Владе Србије пре неколико година реконструисан је Дом здравља у Свилајнцу и амбуланте по селима. Створени су добри услови за рад. Општина је последњих неколико година у Дому здравља у Свилајнцу запослила тридесетак радника. Сви млади доктори су добили посао. Они и друго медицинско особље су прво радили по уговору, а затим су примљени на неодређено време. Са општином је склопљен споразум да половину личних доходака плаћа општина, а остатак Дом здравља из сопствених прихода. Од 30 радника општина је издвојила 13 и од Министарства здравља издејствовала да се плаћају из фонда државе. За осталих 17 и четири под уговором, значи укупно 21. плату, до првог јуна ове године обезбеђивала је општина и Дом здравља.

          Општина је ове године определила 18 милиона динара у ту сврху, али без прецизирања динамике пребацивања средстава Дому здравља. Бивша директорка је средином сваког месеца писала допис општини за средства за плате која су затим пребацивана на рачун. Све је тако функционисало до доласка новог директора др Драгана Станојевића у првој половини јуна. Задње пребацивање средстава општине Дому здравља било је 2.јуна. Ново руководство наставило је да шаље дописе општини за средства за плате за 21. радника. Општина није пребацивала средства, а плате са закашњењем исплаћује Дом здравља из сопствених средстава. Очигледно је да општини није одговарало ново кадровско решење и своје неслагање испољили су ускраћивањем средстава овој установи што је недопустиво.

           Пред изборе, за рад на сузбијању епидемије „Ковида 19“, која је проглашена 16.марта ове године, па до укидања ванредног стања у Србији, општина је наградила одређен број радника Дома здравља.

          Од почетка новог таласа „Ковида 19“ 27.јуна, запослени у Дому здравља наставили су рад на откривању и лечењу ове опасне болести излажући се да и поред одговарајуће опреме и сами постану пацијенти. Приликом конституисања нове скупштине у општини и постављења председника општине и заменика истакнуто је да је један од основних задатака нове власти и борба против „Ковида 19“. У састав општинског већа изабрана су и четири лекара управо због присутне пандемије.

          Гостујући недаво на локалом медију председик општине је изјавио да је одговорнима у Дому здравља својевремено упутио допис за договор о начину сарадње али да није добио одговор. Увидом у расположиву докуметацију устаовили смо да је општина упутила Дому здравља допис бр. 50 – 13/2020 III од 19.06.2020.г. у коме је предложила састанак у вези даље сарадње. Из Дома здравља је одговорено, истог дана, дописом бр.783/20 од 19.06.20.г. којим се прихвата иницијатива општине, а термин одржавања састанка остављено је да одреди општина. Она није заказала састанак иако је била иницијатор ( у прилогу достављамо копије дописа општине и Дома здравља).

Допис Општине Дому здравља.
Одговор Дома здравља Општини.

          Као што се може видети из документације општина није заказала састанак на коме би се расправљао о плановима и потребама запослених у овој значајној здравственој установи.

          У истом гостовању председник општине Предраг Милановић оценио је тренутну епидемиолошку ситуацију у Свилајнцу као солидну и да ће се по потреби предузимати друге мере, а није искључио ни могућност увођења ванредног стања ако буде потребе јер је здравље становништва најбитније. Нагласио је да он од првог јуна, када је Дом здравља прешао у надлежност Владе Србије, нема информација о стању у тој установи, нити да је добио званичан допис о начину сарадње нити да им треба помоћ. Нагласио је да зна да мештани Бобова и Дубнице нису задовољни због чињенице да им је изабрани лекар премештен на друго радно место. По његовом мишљењу на овај начин је прекршен закон јер је пацијентима ускраћено право да се лече код изабраног лекара иако амбуланте опслужује нови лекар. На овим примерима се види да не постоји спремност за сарадњом већ се износе тврдње које објективно не одговарају истини. У јавности се ствара непотребна конфузија и подиже тензија.

           Показало се и у овом обраћању званичника општине да је политика изнад стварних потреба грађана. Дом здравља је на првој „линији одбране“ од епидемије Ковид 19, а и велики број медицинског особља је примљен, управо по препоруци председника општине, пре јуна ове године због ефикаснијег супростављања пандемији. Сада када се Србија бори са драстичним повећањем заражених, а расте и број позитивних у Свилајнцу, најмање су потребне политичке игре и ускраћивање финансијске помоћи медицинском особљу. Очигледно је да избегавање договора и неиспуњавање преузетих финансијских обавеза од стране општине Дому здравља представља лош знак за запослене. Општина треба да буде сервис грађана који су је и бирали. Новонастала ситуација је вештачки створена.

          Сваких 15 дана Дом здравља и даље шаље дописе општини за плате 17 запослених на неодређено и четири запослена на одређено време. Ова установа успева да из сопствених средстава исплати по пола плате што је за појединце недовољно јер су кредитно задужени.

          Овакав однос локалне самоуправе према преузетим обавезама у време светске пандемије је за сваку осуду. Без обзира на овакву ситуацију запослени којима су ускраћена зарађена финансијска средства раде одговорно и савесно.

          Време је да после формирања Владе реагују ресорно и друга министарства у циљу превазилажења проблема ускраћених финансијских средстава општине према одређеом броју медицинских радника. Неке земље ангажују и пензионисане медицинске раднике у сузбијању епидемије, а не исплаћивање опредељених средстава у овом случају је неодговорност према здравственој заштити становништва.

          Како ће општина наградити ангажоване у Ковид амбуланти у такозваном трећем таласу, ако делу запослених ускраћује средства за егзистенцију? Одговорност, професионалност и заједништво у борби против епидемије која се шири треба све да уједини. Ефикасан рад на превенцији, лечењу и поштовању епидемиолошких мера мора бити изнад политичких манипулација и личних сујета.

Р. П.

Из Бизерте стигла разгледница…

           Голгота Србије у Првом светском рату обележена је епопејом од победа на Церу и Колубари до повлачења преко Албанских гудура и надчовечанских напора српске војске и народа. Из села Црквенца је мобилисан је 181 житељ у јединицама војске Србије, међу којима су били Светозар Јанковић и његов брат Младен Никодијевић, младићи који су са својим друговима пешке прешли Албанију и стигли на Крф. Много је Срба пострадало на том путу у борбама, од глади и жеђи, опаких болести, колере, пегавог тифуса. Међу изнуреним и болеснима нашао се питомац Светозар кога врховна команда шаље у Тунис, у град Бизерту на лечење и опоравак. Живот је текао, учење, школе и војна обука , славиле се славе и божићи али чежња за домовином и кућом за фамилијом била је неизмерна. Села у Пморављу су окупирана од стране Бугарске војске, остала нејач, мајке и стари… Српска војска се на Крфу консолидовала се, окупљала и спремала уз помоћ савезника Француза за повратак у отаџбину.

Питомац Светозар И. Јанковић

            Светозар Јанковић питомац и поднаредник опорављени борац из Бизерте на Крф послао је разгледницу, своју слику брату Младену . На полеђини је писало „Драги брате, када се са тобом растави и у далеки свет се вину ова моја слика нека ти буде успомена. За успомену и дуго сећање своме рођеном брату Младену Никодијевићу, 24.март 1915 године Бизерта.

На полеђини исписана порука брату.

         Поднаредник, Питомац Свет. И Јанковић“. Брат Младен је примио радосну вест на Крфу од брата питомца и поднаредника, Светозара али је живот тако хтео да се више никада не сретну.Није познато како и где је настрадао али су причали они који се вратише да се негде удавио у мору вероватно се враћајући из Бизерте у своју јединицу. Познато је да су „Сумарени“ Немачки крстарили средоземљем и торпедовали бродове српске војске који су превозили на Крф опорављене војнике и добровољце који су стизали из свих крајева света спремајући се за велику победу и повратак у Отаџбину. Неки бродови су били потопљени. Брат Младен Никодијевић се вратио 27.октобра 1918 године као победник са српском војском и савезницима Французима, ослободивши Црквенац и Свилајнац. Светозара је жељно очекивала мајка и фамилија све до 1921 године, а онда када су схватили да су све наде изгубљене они су тешка срца сахранили његову одећу на црквеначком гробљу да почива поред својих предака и подигли споменик Поднареднику , питомцу, хероју.Такав је ред био у многим гробовима је само одећа оних који нису имали среће да се врате већ почивају у туђини. Из Црквенца се 81 ратник није вратио кући, много је сирочића остало са мајкама удовицама које су сачувале потомке да се огњишта не угасе. Живот је текао даље, видале су се ране обнављале Задруге, а ратници попут резервног капетана Живана Живановића председника општине црквеначке после рата бринули су о школи и потомству. Радосав – Рада Бановић добровољац у одреду Војводе Вука носилац је ордена Карађорђеве звезде и Тома Јовановић такође одликован орденом као и многи други преживели ратници су својим ауторитетом помагали у опоравку села које се дизало из пепела. „Сиромаштво се осећало на сваком кораку“ написала је учитељица Даринка Костић али је владала слога и солидарност.

Мирољуб Спасојевић, потомак ратника

 

 

Леп пример одржавања зеленила у нашем граду

           После реконструкције Основне школе „Јован Јовановић – Змај“ у Свилајнцу, средствима државе, реконструисане су и зелене површине. Раднице школе чисте парк од јесењег лишћа и празне канте предвиђене за отпатке. На постављеним клупама може се одморити после шетње и уживати погледом на зеленило. Све похвале за уређеност и чистоћу.

Парк поред основне школе.
Парк поред основне школе.

Р. П.

Тренирање строгоће или мобинг у ККЈПС- Г Г

         Комунално – канализационо јавни – приватни сервис Групе грађана као да постоји да изриче васпитно-поправне и казнене мере радницима – чистачима Чаршије. Уходе, цинкаре и оцењују колико ко од чистача ради, разговара и са киме? Киње ове што раде на отвореном и по киши и по снегу. Сунце кад „пржи“ чистачи не смеју да седну у хлад. Само у Диносаурус ситију се „чачка“ свака травка између коцки на улици са шпаклом. Кад видите да неко клечи на коленима знајте то је чистач „специјалац“. Контролор установљава да ли је некој травки можда опроштен живот. За све чистаче задужен је злогласни инспектор „Бомба“ који их осматра из кладионица, а има их, некад вири из аута са климом као ови по „кабинетима“, или са балкона највише културне институције. Чистача нема пуно па је инспектору „Бомби“ који их уходи по васцели дан, лако да установи ко ради, а ко забушава. То је посао за већу плату овог згубидана јер је одговорност заиста велика, чистоћа је пола здравља. Чистачи су најодговорнији па их зато кажњавају за пример. Класичан мобинг. Власт се хвали чистоћом Чаршије, пијаце и образа које нигде нема у нашој држави, а овамо главни у ККЈПСГГ Бојко изриче драконске казне радничкој класи која још преживљава на улици. Ко је ту луд и блесав. Чистачи су радни, скромни, узорни. Ови што на њихова леђа јашу не гледају себе већ имају образа да кажњавају чистаче. Јуре мишеве, а о најезди пацова ћуте? Ко би рекао да камере размештене по чаршији снимају рад чистача. Оне на зеленој пијаци могу млеко од сурутке да препознају, бунике од бундеве, лепог Јову од лепе Кате, јајца од мућка.

          Диносауруси и мајмуни дремају у хладу са „субвенцијом“ од 50 милиона динара коју им уплаћују Чистачи иако су кажњени са 20% у наредна три месеца. Особљу јавног ВЦ-а скренута је пажња да се пуно троши вц-папир, преко сваке мере, као да статут и правилник то није регулисао. Тако се данас вреднује рад по статуту и правилнику који спроводи директор ККЈПСГГ, ваљда је зато доведен и постављен да га диже на чистаче. Образ свој чува, а њихов вуче по пијаци. Он је својевремено добио стан као стручњак за канализацију, смеће и међуљудске односе. Чистачима не следује стан по члану ГГ-2 и статуту по Бојку, иза кога стоји Стојко, који се одушевио његовом строгоћом, па га наградио, што штеди вц `артију. Инспектор „Бомба“ поднео из коцкарнице тужбу да се чистачи не коцкају али седе кад заврше посао, дају себи сами одмор, а камере све снимају, тастери раде,шпијуни су свуда около нас. Дисциплина на висок јарбол дигнута али није познато дал` неко укором опоменут из других јавних установа. Да ли су пушачи некад згрешили, они за две цигарете утроше 20 минута плус за фруштук. Срећни што немају Бојка па их боли Стојко? Директор ККЈПСГГ-а Бојко за време радног времена седи у оближњој кафани са адвокатима и судијама. Ваљда је имао консултације у вези афере и кажњавања чистача. Претрес у кафани је трајао близу два сата, како јавља радничка контрола. И друга два шефа су имали радни састанак у другој кафани. И док се диже прашина што су чистачи сели да одморе, шефови безбрижно проводе сате у кафанама.

Мито и К учитељ 2о2о. године

Сатирична рубрика покренута 1871.године

БУДУЋНОСТ  НА ЧЕЛУ  ТАБЕЛЕ  

  Фудбалски клуб „Будућност“ из Ђуринца, члан Поморавске окружне лиге, највеће је изненађење у првенству 2020/21. године. Фудбалски клуб „Раднички“ (Свилајнац), такмичи се у Српској лиги „Исток“, „Кушиљево“ у Зони „Запад“, „Будућност“ (Ђуринац) и „Ресавац“ (Суботица) у Окружној лиги, „Синђелић 1934“ (Војска), „Младост“ (Гложане), „Младост“ (Дубље), „Млади борац“ (Седларе) и „Купиновац“ у Међуопштинској лиги „Север“, а ФК „Виноградар“ (Црквенац) у лиги Ресава, (Деспотовац – Свилајнац). У 12. колу Окружне лиге ФК Будућност“ из Ђуринца убедљиво  је победио ОФК „Братство“ из Медвеђе са 5:0 и избио на прво место са седам победа, четири нерешене утакмице и само један пораз, освојивши 25 бодова, уз гол разлику 36:13 (+23). Ни пионири не заостају и у 5. колу на терену у Кончареву победили су ФК „Младост“ са 6:0, и имају 10 бодова (3 победе, 1 нерешена утакмица и 1 пораз), уз гол разлику 24:5.  

Свилајнац, 02. 11. 2020.                                                                        

Брана Живковић    

Удружење ликовних стваралаца „Манасија“ из Деспотовца обележили своју славу – Свети Лука и „Јесењи салон“

          У галерији Центра за културу у Деспотовцу традиционално је обележена слава сликара Свети Лука и отворена изложба Јесењег салона. Свечану академију увеличао је хор из Деспотовца, а присутне је поздравио председник Удржења Љубиша Радојковић – Бишко. Колачар је била Марина Димитријевић, а колачар за следећу годину биће Славића Марковић. Међу присутнима су били сликари Влатка Миленковић, Момчило Вуксановић – Мома Брада, Милица Вуксановић, Весна Алексић, Мален Јанковић, Ацо Стојадиновић, Баја, Нена, Снежана Милић. Посетиоцима су представљена ликовна дела чланова Удружења.

Хор из Деспотовца.
Марина са свештеником сече колач.
Присутни сликари.

У пријатној атмосфери сликари су обележили своју славу и правили планове за будући рад.

М.С.

Фото: М. Јаблановић

Земљорадничка задруга „Свилајнац“ – Откуп и складиштење кукуруза

             Земљорадничка задруга “Свилајнац”, пуштањем у рад сушаре омогућила је пољопривредницима складиштења житарица без обзира на проценат влаге. Захваљујући томе задруга је отпочела и откуп кукуруза по ценовнику који је у прилогу текста. До сада је откупљено око 150 тона, а продаја кукуруза је преко продуктне берзе у повољним моментима. Пољопривредницима се кукуруз исплаћује у року од 72 сата од доставе и предаје документације.

Ценовник за откуп.

За пољопривреднике задруга је обезбедила и репроматеријал за јесењу сетву под одређеним условима.

Ред пољопривредника за откуп.

Према досадашњем откупу кукуруза све се већи број произвођача одлучује за продају кукуруза задрузи.

Репроматеријал за јесењу сетву.

 

 

Р. П.

 

 

 

 

 

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – Обележен Дан ослобођења Свилајнца у Првом светском рату

            Сећања и венци на споменицима у Свилајнцу, Црквенцу и Ђуринцу. На Свету Петку 1918.године ослобођен је Свилајнац у Првом светском рату. После пробоја Солунског фронта Српска војска, уз подршку савезника, незадрживо је кренула у ослобађање земље. Значајан допринос су дали војници из Ресаве.

На споменик Мари Ресавкињи уз пригодан краћи програм венце су положили: делегација општине, војни представник Француске амбасаде у Београду, Удружење потомака и поштовалаца солунских ратника 1912.-1918. „Стеван Синђелић“ и делегација СПС.

Војни представник Француске амбасаде полаже венац.
Делегација Удружења „Стеван Синђелић“ полаже венац.
Чланови СПС су полажили венац.

           У Црквенцу на спомен плочу са 82 имена страдалих за слободу венце су положили Алекса Мијаиловић – Лека у име потомока и чланови Месног одброа Удружења „Стеван Синђелић“. Међу погинулима у Црквенцу је и наредник, артиљерац  Милош Стевановић из Пирота који је сахрањен на црквеначком гробљу. Студирао је технику у Минхену, али се одазвао позиву да брани своју отаџбину. Са положаја „Ђурђева главица“, виноградско брдо изнад села Црквенца, чета наредника Милоша је 14. октобра 1915. године дејствовала  топовима према Свилајнцу по немачкој претходници. Тога дана од гранате испаљене са непријатељског положаја погинуо је наредник Милош Стевановић, артиљерац  треће чете, трећег батаљона, осмог пука Дунавске дивизије.

            Учитељица Даринка Костић у летопису основне школе написала је: „Наша војска је ушла у слободни Црквенац из правца села Гложана. Бугарски окупатори после три године су побегли из села. Мештани су изашли да дочекају ослободиоце“.

Полагање венаца на спомен плоче у Црквенцу.
Полагање венаца на спомен плоче у Црквенцу.

            На споменике у Ђуринцу борцима из Првог и Другог светског рата положени су венци. После парастоса евоциране су успомене на борце и њихову храброст. Захваљујући ентузијастима и њиховом залагању организују се овакве манифестације како би млади нараштаји сазнали историју села и Ресаве. Спортиста и хуманиста Душан Обиђановић је у част ослободилаца пешице дошао и отишао из Свилајнца у Ђуринац.

Венци на споменицима у Ђуринцу ( фото: Д. Обиђановић).
Венци на споменицима у Ђуринцу ( фото: Д. Обиђановић)

Овакве свечаности чувају од заборава све храбре борце који нису жалили своје животе за одбрану и ослобођење отаџбине.

Р. П.

Фото: Д. Станисављевић


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5481