yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
Фото: Д. К. Ђ.
Потомци задругара после 90 година основали су Земљорадничко – виноградарско- воћарску задругу са циљем да се увећају засади винограда, а млади људи остану у свом селу. На иницијативу Удружења виноградара и воћара „Димитрије Катић“ основаног 2012. године председник скупштине Мирољуб Спасојевић је председавао конституисању Земљорадничко виногрдарско – воћарске задруге регистроване 29.6. 2020. године у Београду. Изабран је Управни одбор од пет чланова и то: Зоран Јовичић, Иван Катић, Ивица Тошић, Мирољуб Новаковић, а за председника Томић Владимир. Председник скупштине Земљорадничко виноградарско –воћарске задруге „Црквеначки Чокот“ је Мирољуб Новаковић. Искра се није гасила ни у најтежим тренуцима када је престао да ради Подрум „Навип“ одласком у стечај па продат 2017 године. Тешко су то подносили црквенчани али нису се дали већ су обрађивали своје винограде чувајући спомен на претке. Дегустација вина о Светом Трифуну се није прекидала већ је догурала до 20 година трајања ове 2020. године. Виноградари иако бескућници без свога подрума су се дружили и такмичили у справљању добрих вина . Показали су зрелост издигли се изнад тешкоћа времена у коме живе и основали „Црквеначки Чокот“ задругу по угледу на прадедове. Подрум за прераду је будући задатак уз помоћ државе да се врате бербе грожђа када се прерађивало 100 вагона грожђа у сезонама од 1935. до 1967. године у црквеначком подруму.
Виноградарско-Воћарска Задруга из 1929. до 1959 године оставила је дубоки траг, милион чокота винове лозе у селу са ресавским виногорјем три милиона и подрумом за прераду грожђа који је био понос и ослонац развоја села и града. Вино се извозило за Италију шездесетих година прошлога века.Трговало се са купцима из Марибора, Загреба, Крагујеваца и сви завршни рачуни су били позитивни. Задруга је тада остваривала добре резултате, могла је да исплаћује грожђе, већ после треће бербе 1937. године, одмах задругарима, а позајмице су биле без камате и плаћане у грожђу .“Задругаре је красила велика слога и солидарност која им је била друга кућа“ причао је први књиговођа Драгомир Катић . Црквенац је имао и прву Земљорадничко- Кредитну Задругу 1897. године у Ресави коју је основао народни трибун Димитрије Катић и изградио Задружни дом. Скупштина је покренула иницијативу, на предлог задругара Ивице Тошића да се затражи повраћај задружног дома из 1897 године од свилајначке земљорадничке задруге који се води од 1955. године као њено власништво.
Нова Задруга „Црквеначки чокот“ креће путем опоравка винограда у Ресави поштујући светлу традицију и пут предака.
М. Спасојевић
Фото: Д. С.
Р. П.
Р. П.
Конститутивној седници СО Свилајнац заказаној за 15. јули у 8 и 30 часова забрањен је улазак тв сниматељу у салу Центра за културу која има око 250 места и балкон. Из кабинета председника општине сниматељу је усмено речено да нема снимања и присуства у сали због актуелне пандемије корона вируса. Претходног дана уредништво је остварило контакт са општинском службом за сарадњу са медијима када је речено да нема препрека за снимање и рад. Наводно на дан одржавања седнице донета је одлука, коју нисмо добили у писаној форми, да је новинарима забрањен улазак у салу како се не би повећавао број лица због епидемије, а скупштину чине 47 одборника. У општини није проглашено ванредно стање. Корона вирус је, по нашем мишљењу, био само изговор да се спречи рад ТВ Ресави и Ресавском поштоноши и то није први пут. Простор на балкону могао је бити резервисан за новинаре. На конститутивној седници 2008.године забрањен нам је улазак од стране брата функционера општине. Сличну судбину смо доживели и у Ресавској библиотеци када сниматељу није дозбољен улазак у објекат на дан јубилеја.
Најоштрије осуђујемо овакав поступак локалних власти, која годинама дели медије на „подобне“ и „неподобне“. Јавни је интерес да грађани буду обавештени о раду скупштине општине коју су изабрали на изборима. Бахатост локалних власти у Свилајнцу заслужују најоштрију осуду ресорног министарства, медијских удружења јер овакви поступци неће допринети побољшању медијске слике у Свилајнцу, а житељи су ускраћени за благовремено и истинито информисање.
Редакције ТВ Ресаве и Ресавског поштоноше
Свилајнац 15 .07.2020. године
Преузето из листа ,,Таблоид“
Савинац је малено село које се налази на четири километра од Такова. Име је добило по легенди која каже да је некада давно, туда прошао Свети Сава, и да се и данас у камену може видети отисак копита његовог коња. Овде је кнез Милош Обреновић подигао своју прву задужбину, цркву у спомен своје супруге кнегиње Љубице, у којој се налазе мошти Мине Вукомановић, ћерке Вука Караџића. На Савинцу се налазе два извора минералне воде у кориту реке Дичине, Светиња и Млачац. Шумовите падине, лековите воде и близина Такова су допринели на ово село посећује велики број излетника.
Фото: З. Павловић
Статистика листа од 2015. до 2020.године
Интернет портал Ресавски поштоноша, у посматраном периоду, имао је 82 345 читаоца са 121 314 посета (сесија) од којих се 17,6 враћао на сајт. Највише посета је било из Србије 45345, који су направили 83852 посете. На пример из Велике Британије било је 412 читалаца са 471 сесијом. Просечно се чита око 2,15 страница, што је за пет година 231 743 страница. Подаци показују да портал има своју читалачку публику која редовно прати новообјављене текстове. Велики број читалаца појављује се из Француске, Немачке, Швајцарске, Шведске где има Ресаваца на привременом раду.
У наредном периоду портал ће обновити неке од рубрика из времена оснивања, а у плану је и емитовање акутелних телевизијских прилога.
Из књиге Михаила Бјелице
Кратка биографија Др Михаила Бјелице
Рођен је 1933. године у Врбици код Никшића. Дипломирао је књижевност и докторирао на Филозофском факултету у Београду на тему Политичка штампа у Србији 1834-1872. Био је новинар, хроничар и професор новинарства. Новинарством је почео да се бави 1960. године као сарадник новосадског недељника Трибина. Од 1962. године радио је у Југословенском институту за новинарство, најпре као сарадник и уредник, а затим као руководилац научно-истраживачког сектора, главни и одговорни уредник часописа Новинарство, научни саветник и директор Института.
Највећи део своје професионалне каријере Михаило Бјелица је био истраживач историје новинарства и масовних комуникација.
Р. П.
Стадион: Бојача
Раднички-Гружа 4 : 1(1 : 0)
Раднички: Трифуновић, Милошевић, Стојисављевић, Аћимовић,Недовић, Цветковић,Шапић, Рајковић, Димитријевић, Стојановић, Реџић
Играли су још: Миленовић, Милић, Траиловић, Јукић, Божић, Симић, Синђелић, Благојевић, Никодијевић, Милић, Павловић
Гружа: Јошовић, Марић, Стевановић, Јанићијевић, Симић, Алексић, Веселиновић, Вељовић, Максимовић, Станишић, Арсенијевић
Играли су још: Сремчевић, Јанковић, Јевтовић, Миловановић, Ручак, Павловић, Рајковић, Обрадовић
Стрелци: Стојановић, Павловић, Божић и Синђелић ( Раднички), Јевтовић (Гружа)
У припремама за предстојећу сезону нови српсколигаши приказали су допадљиву игру. Свилајнчани су били ефикаснији а тренери оба тима пружили су прилику многим играчима који ће се такмичити у јесењој сезони.
Фото архива: Б. Ж.
Д. К. Ђ.
Цвеће на спомен плочу палима у НОБ-у
У Црквенцу у организацији Месног одбора СУБНОР-а делегација у саставу: Станиша Исаковић, Ранко Симоновић, Милан Ракић и Мирољуб Спасојевић положила је венац на спомен плочу у центру села. Спомен плоча је подигнута у част палих бораца за слободу у Другом светском рату. Била је ово прилика да се подсетимо њиховог јунаштва, на чијим примерима треба да се васпитавају генерације које долазе.
Р. П.
