Како сачувати задругарску имовину и позитивно пословати?

         Корени задругарства у Србији започели су оснивањем Земљорадничке задруге у селу Вранову код Смедерева 1894. године. Три године касније посланик Радикалне странке Димитрије Катић основао је 31. марта 1897. године у свом селу Црквенцу прву Земљорадничку задругу у Ресави и постао њен председник. Задруга „Свилајнац“ уписана је у регистар привредних друштава децембра 1954. године, а наставила је традицију Паорске задруге из 01. 11. 1897. године. Једина је задруга која је опстала из прошлих времена. Данас у власништву задруга има објекте, обрадиве површине и локале.

О пословоњу и плановима задруге за редакцију Ресавског поштоноше говорио је директор Драган Векић.

РП: Какав је налаз Задружне ревизије о пословању Задруге у претходном периоду?

Д. Векић: Налаз Задружне ревизије, која се иначе ради на сваке две године у складу са Законом о задругама и Задружним правилима, је позитиван. Ревизори су били презадовољни радом З.З. „СВИЛАЈНАЦ“ како се води документација и правила рада, а и сам закључак ревизора је јавно објављен на сајту Агенције за привредне регистре.

РП: Који су главни правци даљег развоја задруге у наредном периоду?

Д. Векић: Главни циљ Задруге је да послује у правцу за који је и основана. Последњих 20 и више година због нејасних праваца којим је вођена није имала јасан и прецизан циљ. Са новим руководством и управом  заузима нови правац свог развоја, и то у делу ратарства, сточарства као и помоћи нашим ресавским пољопривредницима.

РП: Колико је и које имовине укњижено као власништво  Задруге?

Д. Векић: Имовина Задруге је за послењих две године многоструко већа. Упорним радом успели смо да одређене објекте и земљишта вратимо задрузи. Тај процес није завршен јер хоћемо да све што је задружно буде и укњижено.

РП: Због чега је настало незадовољство дела задругара који су правду потражили на суду?

Д. Векић: Ја незнам и непознајем ни једног задругара који је тужио и правду потражио на суду. Оне који себе сматрају да су неки такозвани задругари су особе које нераде уопште пољопривреду и не живе од ње. Због тога не желим да коментаришем њихова незадовољства.

РП: Да ли се у овом моменту зна тачан број задругара и који су органи комплетни и у функцији?

Д. Векић: Како да се не зна тачан број задругара! Зна се и то је јаван податак, постоји књига задругара која је уведена тек 2018. године пре почетка Задружне ревизије, иначе то се први пут у последњих 30 година и извршило. На сајту АПР у свако време се може видети ко је задругар, а ко не. Када сам дошао на место директора 10.01.2018. год затекао сам фрапантно стање да „мртви“ људи управљају задругом.  Сви органи управљања задругом су сада у функцији,  Скупштина задруге ,  Управни и  Надзорни одбор. Подаци су на сајту АПР јавни и ништа није скривено ни тајно.

РП: По ком члану и на основу ког закона су прописани услови ко може бити члан задруге?

Д. Векић: На основу чл. 18 Задружних правила Земљорадничке задруге „Свилајнац“ и Закона о задругама.

РП: Какав је однос са закаупцима у погледу редовности наплате?

Закупци као закупци, поштују потписане уговоре о закупу и за сада лично немам примедбе за већину њих.

РП: Да ли постоји интерес за удруживање међу пољопривредницима?

Д. Векић: У последњих неколико месеци наши ресавци се интересују за приступање задрузи и условима рада задруге.

Земљорадничка Задруга „СВИЛАЈНАЦ“ је ове године 03.07.2020. године добила награду ЕТНО БРЕНДА за производ „Слатко од дуња“ који је производ наших задругарки.

          Користим ову прилику да позовем све наше вредне ресавце да крену у сарадњу са задругом, јер задруга за ову сетвену сезону излази са програмом сарадње у делу ратарства ( обезбеђивањем сетвеног матерјала и вештачког ђубрива) за робну размену меркантилне пшенице, кукуруза и сунцокрета рода 2021. године, као и откупом истих производа са роком плаћања краћим од 24 часа, што је први пут за последњих 27 година.

Р. П.

Настављају се суђења у Земљорадничкој задрузи Свилајнац

           Прва земљорадничка задруга у Ресави основана је 31. марта 1897. године у Црквенцу, а њен први председник постао је Димитрије Катић, њен оснивач. Паорска задруга у Свилајнцу основана је 1. 11. 1897. године, да би наставила традицију 1954. године, под именом Земљорадничка задруга. Задруга се касније звала Земљорадничка задруга „Пети септембар“ Свилајнац, а онда после трансформације носи назив Земљорадничка задруга „Свилајнац“ из Свилајнца и једина је опстала у Ресави. Данас ова задруга има објекте, локале, силос, мешаону сточне хране, машинску радионицу, управну зграду и пољопривредно земљиште и нема никакву производњу, јер је своје објекте дала у закуп. Земљорадничка задруга је 1997. Године имала пет радних јединица: Живинарска фарма „Чаир“, Живинарска фарма „Дубље“, Кооперација, машински парк са мешаоном сточне хране и силосом и радна заједница. Пошто је 20. 11. 1997. Године било 104 задругара – оснивача задруге који су уплатили улог, Скупштина је изабрала 15 задругара који су чинили Скупштину представика свих задругара. У међувремену преминуло је 12 задругара, али су се идаље водили у АПР. У децембру 2017. године изабран је нови директор Драган Векић из Дубља, који је одмах у 2018. години започео Задружну ревизију, а његовом несналажењу сведоче суђења. Прво је члан УО  Радиша Николић 5. фебруара поднео оставку, а 22. марта 2018. године неколико задругара је иступило из задруге, тако да је остало испод 100 задругара.На тај начин Скупштина представника задругара је изгубила легимитет. Требало је да се састане Скупштина како би изабрала нове органе управљања. Управни одбор од пет чланова изгубио је легимитет, јер се председник налазио на лечењу у болници, а други члан Радиша Николић је поднео оставку, па су остала три члана који су наставили да доносе незаконите одлуке. Тако је са седнице УО од 19. 6. 2018. године, фалсификован потпис председавајућег Ненада Стевановића и послат је  у АПР допис о искључењу 14 задругара. На основу тога они су 25. 9. 2018. године изгубили статус задругара. Ненад Стевановић је посведочио да на тој седници није донета никаква одлука о искључењу и да је његов потпис фалсификован, што је потврдио и графолог. Искључени задругари нису добили никакву одлуку о искључењу, па су поднели тужбу Привредном суд у Крагујевцу, а против директора Драгана Векића, преко адвоката Драгише Миладиновића из Жабара, поднете су две кривичне пријаве полицијској станици Свилајнац.

          Директор Драган Векић се нагодио са ОЈТ Деспотовац и на основу опортунитета уплатио је 150.000 динара у хуманитарне сврхе. Без 14 незаконито искључених задругара изабрано је ново руководство где је за председника скупштине изабран Владан Савић, који је нелегитимној скупштини променио члан 18. Задружних правила које се коси са Законом о задругама. Нови Управни одбор у мају 2019. донео је одлуку о искључењу још 13 задругара на основу промењеног члана 18. Новим чланом предвиђено је да задругар  мора да има регистровано пољопривредно домаћинство. По овом члану искључен је и најстарији задругар – оснивач задруге Мирољуб Миливојевић из Грабовца, бивши директор. – Ја ипак имам регистровано пољопривредно домаћинство, али овде се ради о томе да се истерају задругари који неће да продају задругу пошто су је годинама градили, а примају се нови са улице који не испуњавају услове по истом овом члану – каже огорчен Мирољуб Миливојевић. Од некада 104 задругара остало је само 19. После маратонских 11 суђења Привредни суд у Крагујевцу пресудио је и вратио 14 задругара, и да задруга плати 998.800 динара трошкове. Директор задруге Драган Векић сматра да Привредни суд у Крагујевцу приликом одлучивања није поштовао одредбе Закона о задругама. Наложио је председнику скупштине да закаже седницу на којој би се између осталог изабрао нови члан Управног одбора, а нагласио је да орган може да ради све док има кворум. Задруга се преко своја два адвоката жалила Апелационом суду у Београду, чиме се, по мишљењу искључених задругара, још више повећавају беспотребни трошкови. У Привредном суду у Крагујевцу, наставља се још једно суђење за поништај свих одлука нелегитимних органа у земљорадничкој задрузи. И ово суђење оспоравају адвокати задруге јер сматрају да је покренуто од стране лица која нису чланови задруге нити су запослена у њој нити имају правни интерес. После пресуде Привредног суда у Крагујевцу, многи оцењују да је прорадила савест код три члана Управног одбора и они нису дошли на заказане састанке УО који су требали да се одрже 7. 12. и 17. јула 2020. где су долазили само председник УО Слободан Распоповић из Дубља и Драгиша Новаковић из Бобова, али није одржано због недостатка кворума. Поред искључивања задругара, директор Драган Векић, потписао је решења о отказу и уручио радницима Радиши Николићу, 2019. и Драгану Стефановићу 2020. године, чиме се настављају судски процеси и ствара лоша слика о самој задрузи.

Свилајнац 24. јул 2020.                                                                                                    Р. П.